Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 30 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 1 Skrivenih i 29 Gosta :: 1 Provajder

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


CODEX ALIMENTARIUS

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Gost taj Pet Apr 22, 2011 9:50 am

Znam šta je Codex Alimentarius, treba imati u vidu da je to način da se koliko toliko kontroliše ispravnost hrane, najgore je ovo sada što se dešava od nas, nema nikakve kontrole niti upozorenja šta mi to sve jedemo...

Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Orhideja taj Ned Apr 24, 2011 10:21 pm

Kontola hrane se vrši na ulasku iste u zemlju i to vrši sanitarna i tržna inspekcija,fitopatolog i veterinar (ukoliko su biljnog ili životinjskog porijekla) tako što se uzorci šalju na Tehnološki fakultet na analizu i super analizu. Roba se dok ne dođu rezultati ne smije puštati u promet.


Orhideja
Član
Član

Broj poruka : 8508
Datum upisa : 08.03.2010
Lokacija : tu negdje

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Fristajlo taj Ned Apr 24, 2011 11:04 pm

...osim ako banda ne promeni zakon, ili ga zaobiđe, što je radila gđa ministar Dulićeva, i dozvolila uvoz "Monsanto-vog" semena.

Fristajlo
Član
Član

Broj poruka : 19651
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Orhideja taj Pon Apr 25, 2011 11:19 am

Ne mogu mijenjati jer taj Zakon nije samo ovde u Srbiji, taj isti Zakon o kvalitetu ishrane vrijedi svugdje. Hoću reći da certifikati o ispravnosti vrijede ovde iako je recimo izdan iz proizvođačke kuće u Austriji, Prekontrolisaće se ali se i taj Certifikat prilaže uz komletnu dokumentacju.
Dulićeva je dozvolila da se sjeme uveze u Srbiju, ali i znad popa pop, šta hoću reći, za uvoz sjemenja potrebna je Dozvola za uvoz od nadležnog ministarstva poljoprivrede, što će reći da proizvođač mora dati na uvid svu dokumentaciju koja je potrebna da je sjeme zdravo i da samo sjeme prije uvoza ide na provjeru. Onog momenta kad se pojavi kod graničnog fitopatologa, već je kasno. Ukoliko nema potrebnu dokumentaciju onda se čeka ili vraća u zemlju odakle je došlo. Ukoliko granične inspekcije rade kako treba nema bojazni ali ako se i na njih vrši pritisak e onda to mijenja stvar, jer tu nije kriv Inspektorat već prisila odozgo.
To sjeme je uvezeno o kome pričaš ali da li je i posijano ili je uništeno kad se otkrilo?

Orhideja
Član
Član

Broj poruka : 8508
Datum upisa : 08.03.2010
Lokacija : tu negdje

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Fristajlo taj Pon Apr 25, 2011 9:13 pm

Orhideja ::
To sjeme je uvezeno o kome pričaš ali da li je i posijano ili je uništeno kad se otkrilo?
Ona je njihov stipendista; dok je ministrovala, ona je, u prkos zabrani, koja je bila na snazi, uvezla određenu količinu takvog semena i okolnim putem podeli seljacima za sejanje. Bila je neka afera o tome, proveriću i postaviti.

Fristajlo
Član
Član

Broj poruka : 19651
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Orhideja taj Sre Apr 27, 2011 6:24 pm

Sjeme je vraćeno, ja sam se raspitivala kod nas.

Orhideja
Član
Član

Broj poruka : 8508
Datum upisa : 08.03.2010
Lokacija : tu negdje

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od cvjeticanin taj Čet Maj 05, 2011 11:24 pm

Zdrava hrana (ne i genetski modifikovana) je perspektiva za sve farmere u svijetu,možeš kupiti u prodavnici jabuku koja je na izgled rumena,ali dok to crv ne ispita..

cvjeticanin
Član
Član

Broj poruka : 3753
Datum upisa : 24.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Fristajlo taj Čet Maj 05, 2011 11:35 pm

Tačno tako; komično, ali, crv je garancija da jabuka nije otrovna...

Fristajlo
Član
Član

Broj poruka : 19651
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Neki tip taj Pet Maj 06, 2011 12:48 am

Genetska modifikovana hrana se nalazi u nekim proizvodima mesare Matijevic... to pouzdano znam, i znam da su virsle u pitanju.... zato ne kupujte meso u Matijevic...ova informacija je tacna 1000%

Neki tip
Banovan

Broj poruka : 5013
Datum upisa : 09.04.2011
Godina : 48
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Fristajlo taj Pet Maj 06, 2011 10:46 pm

Ma, svi to muvaju. Ja sam neko vreme kupovao kod njih, no- mnoooog trpaju vodu u svoje proizvode, i sad više ne pazarim kod njih, a ima i jeftinijih, znatno.

Fristajlo
Član
Član

Broj poruka : 19651
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Genetski modifikovana hrana

Počalji od Avramova taj Uto Jun 21, 2011 4:24 pm

Genetski modifikovana hrana (opasne materije)

Link





____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67328
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Avramova taj Uto Jun 21, 2011 4:30 pm

Autor Uroš Nedeljković

Genetski modifikovana hrana
Više štete ili koristi?


Genetski modifikovani organizmi se mogu definisati kao organizmi u kojima je genetski materijal (DNK) izmenjen na veštacki način. Tehnologija kojom se to postiže se često naziva "moderna biotehnologija", "genetska tehnologija", ili "genetski inženjering". Ovom tehnologijom je takođe moguće selektovani gen iz jednog organizma uneti u drugi, čak među vrstama koje nisu srodne.

Čovek genetski "modifikuje", menja vekovima. Od hrane do životinja. Međutim, u prošlosti je postojala samo jedna metoda - selekcija. Uprošćeno to izgleda ovako: Posadite više biljaka i gledate koja je najotpornija. Nakon toga rasadite najotpornije i posmatrate koje su najotpornije od njih i tako sve dok se ne dobije najotpornija vrsta. Slično je i sa životinjama.

Čak je i Platon u svojoj "Državi" rekao da bi sličnu tehniku (tehnologiju) trebalo koristiti i na ljudima. Danas bi se ovo smatralo fašizmom, a nije da ljudska civilizacija nije imala korake u ovom pravcu. Prva modifikovana biljka koja se pojavila na tržištu je paradajz, još 1994. godine. Od tada ne prestaje proizvodnja genetski modifikovanih biljaka, i to najviše u Americi, Australiji, Brazilu, Argentini, Kini i Japanu. Najviše se gaje soja, kukuruz, uljana repica, pamuk.

Međutim, sa začecima genetskog inženjeringa i njegovim daljim razvojem, nastale su i moralne dileme. Da li treba genetski modifikovati životinje, pogotovu one koje služe za ishranu, ali i biljke?

Svetska zdravstvena organizacija (WHO) nabraja sledeće potencijalne rizike za ljudsko zdravlje:

  • direktan uticaj na ljudsko zdravlje - toksičnost
  • tendenciju izazivanja alergijskih reakcija
  • specifične komponente koji sadrže nutricionoške ili toksične delove
  • stabilnost umetnutog gena
  • nutricijalni efekti povezani sa genetskom izmenom
  • neželjeni efekti koji mogu nastati iz umetanja gena


Dileme

U stručnim krugovima postoje velika neslaganja u vezi ekoloških, zdravstvenih i društveno-ekonomskih posledica upotrebe genetski modifikovane hrane. Ipak, one se proizvode i upotrebljavaju širom sveta. Velika američka kompanija Monsanto je bila važan učesnik u stvaranju semena genetski modifikovanih žitarica i mahunarki. Dve ekonomski najznačajnije tehnologije proizvodnje semena koje je razvio Monsanto su tehnologija uvođenja Bacillus thurigiensis (Bt) gena, kojom biljke počinju da proizvode sopstvene pesticide i tako uništavaju štetočine koji ih napadaju i tehnologija uvođenja gena rezistencije na glifosat, kojom se stvaraju semena rezistentna na glifosat (Roundap), herbicid koji proizvodi Monsanto.

Zagovornici biotehnologije navode da nema dokaza da izmenjeni organizmi nepovoljnije deluju na životnu sredinu ili ispravnost namirnica u odnosu na njihove konvencionalno uzgajane kopije i ističu da su modifikovane biljke veoma korisne za savremeni svet. Ovakve biljke sa genima Bt smanjuju potrebu za pesticidima npr. modifikovani krompir zahteva 40% manje insekticida od krompira dobijenog tradicionalnim uzgajanjem, kao i kukuruz koji sadrži manje mikotoksina fumonizina. Ovakve biljke, otporne na herbicide, smanjuju potrebu za oranjem, što sprečava eroziju zemljišta itd. Ističe se i da za zemljama u razvoju ubrzavaju ekonomski razvoj i rešavaju problem gladi.

Međutim, kao negativna strana ističu se argumenti koji potiru idealnu sliku o jeftinoj i neškodljivoj hrani. Tako se ističe da se genetskim inžinjeringom mogu se preneti alergeni iz namirnica sa poznatim alergogenim sposobnostima (kikirikija, oraha, školjki i riba), na namirnice za koje se pretpostvlja da su sigurne. Što se toksičnosti tiče skoro polovina (44%) gusenica Lepidoptera hranjenih u laboratoriji isključivo listovima mlečike na koje je bio nanet polen Bt kukuruza umrlo je za 4 dana. Polen modifikovanog žita može se širiti insektima i vetrom na velike daljine. Stvaranje toksina, čak i u minimalnim količinama, može imati dugotrajne posledice na zdravlje ljudi.

Akumulacija novih metabolita u gajenim biljkama može povećati mogućnost za pojavu toksičnih rizika. Neke kultivisane biljke kao što su krompir i paradajz i normalno stvaraju visoko toksične hemijske materije u lišću, a genetski modifikovani mogu nastati novi ili neočekivane supstance čije toksične koncentracije nisu poznate.

Geni rezistentni na antibiotike koriste se u nekim modifikovanim biljkama kao markeri genetske transformacije. Oni se ubacuju pored željenog gena u biljku radi lakšeg uočavanja osobine koja treba da se nasledi, npr. mogućnost stvaranja insekticida u lišću. Uprkos uveravanjima stručnjaka da geni rezistencije ne mogu izaći iz biljke, česta upotreba ovih marker gena, može dovesti od egzacerbacije pojave rezistencije na antibiotike, tj. smanjivanja efikasnosti antibiotika u budućnosti.

Veštački uneti genetski elementi mogu da prokrijumčare i neželjene gene u ćeliju (genom) domaćina, što može dovesti do mutagenih i kancerogenih posledica. Ipak, nisu retke i tvrdnje, da se eventualni rizik nakon primene genetskog inžinjeringa ne razlikuje bitno od rizika koji može nastati genetskom manipulacijom biljaka tokom tradicionalnog gajenja.

Pod pritiskom javnosti neke evropske zemlje i Japan uvele su obavezno deklarisanje za neke ili sve proizvode koji se zasnivaju na biotehnologiji i ograničile njihovu upotrebu. Mnogi stručnjaci su protiv sugerisanja koji je najmanji dozvoljeni nivo kontaminacije (npr. ispod 1%). Britansko Udruženje Lekara zatražilo je moratorijum za gajenje genetski modifikovanih žitarica, ali je Vlada to odbila i predložila istraživanja o eventualnim zdravstvenim rizicima upotrebe ovih namirnica.

Prava potrošača

Prihvaćeno je pravo potrošača da upotrebljavaju hranu koja nije modifikovana, ali i pravo proizvođača da je prave. Vlade Francuske, Austrije, Grčke i Luksemburga zabranile su uvoz ovakvih žitarica čak i uz dozvolu EU.
FDA još uvek nije izmenila svoj stav o bezbednosti upotrebe genetski modifikovane hrane, koji je usvojen 1992., pre svega iz materijalnih razloga (U 1999. god. u SAD trgovina kukuruzom procenjena je na 20 biliona dolara), tako da u SAD još uvek ne postoji obaveza deklarisanja modifikovanih proizvoda). Zemlje u razvoju tek uvode zakonske propise koji se odnose na biološku sigurnost namirnica, a obzirom na činjenicu da će u narednim godinama najviše genetski modifikovanog žita biti uzgajano upravo u tim zemljama, pre svih u Brazilu, Indiji i Kini, ove zemlje su najugroženije ovim problemom.

U Srbiji je pre nešto više od dve godine usvojen Zakon o genetički modifikovanim organizmima u kom se definišu se uslovi za rukovanje, pakovanje, prevoz i otklanjanje neželjenih efekata pri radu sa genetski modifikovanim organizmima. Osnovana je posebna radna grupa stručnog saveta za biološku sigurnost koja daje mišljenje za izdavanje dozvola za upotrebu modifikovanih organizama. Potrošačima se pruža prilika da sami izaberu i odluče koje će proizvode da koriste.

Zakon je, takođe, praćen određenim brojem pravilnika (pravilnici o ograničenoj upotrebi, uvođenju u proizvodnju i stavljanju u promet genetički modifikovanih organizama kao i pravilnik o registrima genetički modifikovanih organizama), dok je rad ekspertskog tela regulisan Poslovnikom o radu Nacionalnog saveta za biološku sigurnost. Na međunarodnom nivou, pored Kartagenskog protokola o biološkoj sigurnosti ovu materiju regulišu i mnogi međunarodni kodeksi i fitosanitarni propisi. Za Srbiju je, naravno, od značaja i regulativa Evropske Unije, s obzirom na razmere trgovinske razmene i nameru da u perspektivi postanemo član ove zajednice.

Prehrambeni proizvodi dobijeni biotehnologijom mogu popraviti kvalitet osnovi namirnice, na primer njen ukus i njen sastav. Za nerazvijene zemlje posebno je korisno gajenje pasulja otpornog na patogene, virus-rezistentne papaje, Bt pamuka, kao i pirinča obogaćenog vitaminom A. U skoroj budućnosti treba očekivati i krompir koji apsorbuje manje ulja pri prženju, kukuruz i soju sa povećanim sadržajem proteina, paradajz sa svežijim ukusom, kao i slađe jagode. Postavlja se pitanje koliko smo zaista sigurni i koliko vremena treba da prođe da bi se nešto potvrdilo ili opovrgnulo u praksi?

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67328
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

.

Počalji od Avramova taj Pet Jul 15, 2011 2:09 pm

Za sve one koji još piju (reciklirano) mlijeko...

Mlijeko sa proteklim rokom šalju natrag proizvođaču, koji ima zakonsko dopuštenje da ponovi proces pasterizacije na 190 stepeni, te da ga vrati natrag na tržište.
Prema zakonu, taj proces može, da se ponavlja pet puta.
Proizvođač je dužan objaviti koliko puta je ponovio ovaj proces i on ga obično objavi ali na svoj način, znajući da niko ne pita, da li je kupljeno mlijeko bilo prerađeno više puta.
Tajna je napisana na dnu kartonske kutije sa sitnim brojevima.

Pretpostavimo da je napisani broj 12345, nedostajući broj označava koliko puta je mlijeko bilo recirklirano.
Recimo 12 45, broj 3 nedostaje - to znači da je mlijeku 3 puta protekao rok i toliko puta je bilo ponovo prekuhano.
To nije sve, jer u paketu sa 12 tetrapaka, nekim kutijama nedostaju brojevi, a u drugima ne.
Ipak to znači da je cijela pošiljka tretirana jednako.
Na taj se način, tvrtke dobro bogate i to tako što recikliraju pokvareno mlijeko i oni koji nose posljedice smo naravno mi koji pijemo, ono što pijemo.

dr. Andrej Gregori
Zavod za naravoslovje
(Institute of Natural Sciences)
Ulica bratov Učakar 108
1117 Ljubljana
VAT: SI30620961
Slovenija
EU

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67328
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od strško taj Pet Sep 23, 2011 12:46 pm

eee...kolko sam ja hiljada reči ispisao na starom bgdcafe-u na ovu temu Smile

strško
Član
Član

Broj poruka : 646
Datum upisa : 26.08.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Orhideja taj Pet Sep 23, 2011 4:57 pm

Kreni ponovo, ja pamtim neke tekstove

Orhideja
Član
Član

Broj poruka : 8508
Datum upisa : 08.03.2010
Lokacija : tu negdje

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od strško taj Sub Sep 24, 2011 12:43 am

Sve je rečeno manje više na ovu temu, Danas ima dosta pisanog i video materijala o svemu tome, tako da bi mi ponovno pisanje delovalo kao ponavljanje. Razlika je samo u tome što sam ja o tome pisao par godina pre nego što je CA postao značajnije prisutna pojava kod nas, za razliku od ovih domaćih dušebrižnika, koji su tome ozbiljniju pažnju posvetili tek onda kad je CA definitivno došao i na naša vrata Smile

strško
Član
Član

Broj poruka : 646
Datum upisa : 26.08.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Fristajlo taj Sub Sep 24, 2011 12:46 am

Možda bi bilo interesantno da se pozabaviš njihovim delovanjem u Srbiji, ministarkom Dulić i sličnima, njihovim "muvanjem" po Vojvodini danas...

Fristajlo
Član
Član

Broj poruka : 19651
Datum upisa : 17.03.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od strško taj Sub Sep 24, 2011 1:12 am

ja od 2001ve pojam o dulićki i njenim zlodelima : kad je postala ministarka, dobili smo na poklon 60 000 tona gm soje od monsanta, čiji je ona inače stipendista Smile
tom prilikom ona je rekla na konf za novinare - i ja sam protiv gm hrane, ali ipak nečime moramo da hranimo stoku Smile ...samo nije precizirala na koga tačno misli :
sve u svemu, već deset godina ljudi u srbiji jedu goveđe meso i piju kravlje mleko od životinja uzgajanih na gm hrani Smile

strško
Član
Član

Broj poruka : 646
Datum upisa : 26.08.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Hiperborejac taj Uto Sep 11, 2012 2:57 am

Eh da je samo GMH u pitanju,iza ovoga se krije mnogo veca prica....GMH je samo vrh ledenog brega....jel neko malo upuceniji u temu...???

Hiperborejac
Član
Član

Broj poruka : 275
Datum upisa : 23.07.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Orhideja taj Uto Sep 11, 2012 9:52 am

A šta tebe zanima Hip? GMH i ostali otovi?

Orhideja
Član
Član

Broj poruka : 8508
Datum upisa : 08.03.2010
Lokacija : tu negdje

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Hiperborejac taj Sre Sep 12, 2012 2:29 am

Mnogo, jer sam i dosta citao na ovu temu...ali nije to samo GMO...ima tu sto ti kazes raznih pravila...i monopola....trovacine..ko sto rece itd...

Hiperborejac
Član
Član

Broj poruka : 275
Datum upisa : 23.07.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: CODEX ALIMENTARIUS

Počalji od Sponsored content Danas u 1:24 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu