Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 49 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 2 Skriven i 47 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Ilustracije
Danas u 1:21 pm od Poli

» Zanimljive skulpture
Danas u 1:20 pm od Poli

» Origami
Danas u 1:07 pm od Poli

» Kolaz
Danas u 1:05 pm od Poli

» Eksterijer
Danas u 1:01 pm od Poli

» Dvorišta, okućnice
Danas u 12:57 pm od Poli

» Fraktal art
Danas u 11:56 am od Poli

» Sreća
Danas u 8:59 am od Храст

» Potreban majstor amater za izradu plakara
Danas u 8:22 am od Храст

» Muzičke vesti s Balkana...
Juče u 9:07 pm od Brave Heart

» Check 123 i Europeana - kultura, umetnost, istorija...
Juče u 8:44 pm od Brave Heart

» Neobična a lepa arhitektura
Juče u 8:37 pm od Poli

» Brak kao institucija sve nepopularniji
Juče u 8:25 pm od Храст

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Ikonopisanje...

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Ikonopisanje...

Počalji od ANDJEO82 taj Čet Jan 27, 2011 4:18 pm

LEONARDO

Pažljivim posmatranjem Leonardove slike
„Tajna Večera“ prepoznaje se namera slikara da, strukturom centralne
perspektive, uspostavi izrazitu likovno-prostornu povezanost figure
Hrista sa enterijerom, ali, takođe, i sa udaljenim pejsažom iza Hristove
figure, da bi, na taj način, izgradio vizuelnu simboliku kojom se
tumači smisao naslikanog događaja. Zato Leonardo namerno postavlja tačku
nedogleda na horizontu pejsaža iza Hristove glave. On takođe pažljivo
određuje pravce bočnih ivica tavanice i zidova da bi se pravci
projekcionih zrakova, koji iz njih proističu, što prirodnije nadovezali
na pravce Hristovih raširenih ruku.

Na ovaj način Leonardo gradi
likovnu simboliku od odnosa figure Hrista i bitnih elemenata centralne
perspektive - tačke nedogleda i pravaca projekcionih zraka. On nastoji
da ovom simbolikom izrazi misao da je sve kroz Hrista postalo i da bez
Njega ništa nije postalo: „Sve kroz njega postade i bez njega ništa ne
postade što je postalo“2) kao i da izrazi odlučnost Volje Sina Božjeg da
dobrovoljno preuzme sveukupnu dimenziju ljudske tragedije: pad u greh -
pad u propadljivost i u smrt, da bismo Njegovim vaskrsnjem mogli ponovo
živeti.3)
Međutim, i pored Leonardovog nastojanja da vizuelnim
karakteristikama centralne projekcije ostvari simbolička značenja koja
se odnose na smisao Spasiteljeve misije4) (koji On tumači okupljenim
apostolima tokom Tajne večere), slavni umetnik ovaj cilj, ipak, u
potpunosti ne dostiže.

Razlog treba tražiti u nemogućnosti da se
izbegne osnovna optička karakteristika centralne perspektive kojom se
snažno naglašava vizuelna umreženost Hristove figure sa naslikanim
prostorom: sa enterijerom i sa horizontom i tačkom nedogleda na njemu.
Upravo snažan vizuelan utisak umreženosti - povezanosti Hristove figure
sa enterijerom - onemogućava Leonarda da ostvari simboliku kojom se
dublje zahvata i tumači smisao Hristovog ovaploćenja, stradanja i
vaskrsenja. Umesto takvog, sveobuhvatnog likovnog simbolizma koji je
primeren narativnom kazivanju Jevanđelja, Leonardov simbolizam omeđava
misao koja je sasvim strana pravoslavnoj teologiji: da je čovek, pa i
Bogočovek Isus Hristos, samo deo prirode, da je ne prevazilazi i da
ostaje u njenim okvirima.
Sa druge strane, Leonardo ne stvara sasvim
verodostojnu likovnu simboliku ne samo zato što mu elementi centralne
projekcije ne omogućavaju da ih u tu svrhu fleksibilnije upotrebi, već i
zato što on tumači smisao Jevanđelja oslanjajući se na sopstvene umne
snage, u skladu sa idejama humanizma. Slavni slikar ne razmišlja o
smislu Jevanđelja na način na koji to čine ikonopisci. Kada slikaju teme
čiji je sadržaj duhovno složen, ikonopisci se rukovode principom
sabornosti, i u smirenju stvaraju ideju za kompoziciju ikone o nekom
događaju na osnovu uvida u misli svetih otaca Crkve, kojima se smisao
tog događaja pouzdano tumači. „Triduum Uskrsa - to su ona tri dana kada
je Hristova čovečanska priroda trpela opštu čovekovu sudbinu, ali je
ostala misteriozno ipostasno sjedinjena u jednoj Božanskoj ipostasi
Logosa.“ 5)

Da zaključimo: slikajući scenu Tajne večere, Leonardo
ne nalazi način da posredstvom centralne perspektive ostvari
(narativnom sadržaju primerenu) likovnu simboliku kojom se ukazuje na
tajinstvo Hristovog istovremenog telesnog prisustva među ljudima i
Njegovog neodvajanja od Oca nebeskog.
„Ja sam put istina i život;
niko ne dolazi Ocu osim kroz mene. Kad biste mene znali i Oca moga biste
znali; i od sad poznajete ga i videli ste ga. Reče Filip: - Gospode
pokaži nam Oca, i biće nam dosta. Isus reče: - Toliko sam vremena sa
vama i nisi me poznao Filipe? Ko je video mene, video je Oca; pa kako ti
govoriš: ‘Pokaži nam Oca?’ Zar ne veruješ da sam ja u Ocu i Otac u
meni? Reči koje vam ja govorim ne govorim od samoga sebe, nego Otac koji
prebiva u meni, On tvori dela6)
Čuste da vam ja kazah: Idem, i doći
ću vam. Kad biste me ljubili, obradovali biste se što rekoh: idem Ocu;
jer Otac moj veći je od mene. a sad sam vam rekao, pre nego što se
dogodi, da verujete kad se dogodi.“ 7)
„Neopisana Reč sva beše među zemnima, no nikako se ne odvojivši od nebeskih...“8)
Međutim,
ako verodostojnost likovne simbolike ne dostiže Leonardo, dostiže je
ikonopisac „Tajne večere“ koji se oslanja na uvide svetih otaca Crkve i,
po blagodati Božjoj, u tom delikatnom likovnom zadatku zna da kreativno
upotrebi dinamička svojstva vizantijske perspektive.
Na ikoni vidimo
Hrista koji je okrenut ka apostolima ali, istovremeno, ikonopisac nam
ukazuje da Hristos otpočinje i odlazak Ocu. Ikonopisac simbolički
ukazuje na dramu i tajnu Hristovog stradanja i odvajanja od učenika
pomoću naglašene iskošenosti postolja na kome počivaju Hristove noge. Na
ovaj način ikonopisac vizuelno simbolički „izvodi“ figuru Hrista iz
prostora naslikanog enterijera - iz prostora materijalno sazdanog sveta.
Ovakvim kreativnim projekcionim postupkom (koji bi u centralnoj
pespektivi bio nemoguć, jer je u njoj sve podređeno objektivnom
prikazivanju izgleda prostora viđenog iz jedne očne tačke) ikonopisac
stvara verodostojan likovni simbol kojim ističe i naglašava dubinu
značenja Hristovih proročkih reči koje On tokom Tajne večere kazuje
apostolima, tešeći ih:
„Ako me ljubite, zapovesti moje držite, i ja
ću umoliti Oca, i daće vam drugog Utešitelja da prebiva sa vama vavek,
duha Istine, koga svet ne može primiti, jer ga ne vidi, niti ga poznaje;
a vi ga poznajete, jer sa vama prebiva, i u vama će biti. Neću vas
ostaviti sirotane; doći ću k vama. Još malo i svijet me više neće
vidjeti, a vi ćete me vidijeti, jer ja živim i vi ćete živjeti.“9)
Upoređivanjem
strukture likovnog prostora i simbolike ikone „Tajna večera“ i
istoimene slike slavnog renesansnog slikara Leonarda da Vinčija, postaje
jasnije zašto je vizantijska perspektiva pogodniji projekcioni sistem
od centralne perspektive za stvaranje odgovarajuće likovne simbolike.
Uviđamo
da specifična dinamičnost u likovnom izrazu vizantijske ikone i freske
(koja obuhvata prostorne i vremenske relacije: spajanje - simultanost
različitih uglova posmatranja oblika i različitih vremenskih trenutaka u
kojima se oblik prikazuje) omogućava ikonopiscu da pomoću vizantijskog
projekcionog sistema ne samo nadiđe opisno i površno prikazivanje
događaja - da izbegne njegovo puko ilustrovanje, već i da izgradi
likovnu simboliku kojom se izražava bogatstvo sadržaja i slojevitost
Hristove nauke. Ako prostornu strukturu likovnog dela uporedimo sa
strukturom rečenice, onda projekcioni sistem svojim specifičnim
vizuelnim svojstvima ima ulogu sintaksičke organizacije rečenice.
Renesansna perspektiva, sa jednom tačkom nedogleda, analogna je
strukturi proste rečenice, a vizantijska perspektiva, kojom se pomoću
više tačaka saziranja postiže prostorno-vremenska slojevitost i
dinamičnost, podudarna je strukturi nezavisno složene rečenice.

ANDJEO82
Banovan

Broj poruka : 563
Datum upisa : 13.01.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ikonopisanje...

Počalji od ANDJEO82 taj Čet Jan 27, 2011 4:19 pm

NAJPOGODNIJI SISTEM

Za ikonopisca je vizantijska
perspektiva najpogodniji projekcioni sistem, jer mu omogućava da,
posredstvom više tačaka saziranja i ritmičkih svojstava kompozicije,
ostvari specifično opažanje likovnog prostora ikone kojim se u čovekovoj
duši izaziva doživljaj prisutnosti večnog-neprekidnog SADA Božje
ljubavi. Na taj način ikonopisac vizantijskom perspektivom određuje
četvrtu dimenziju prostora ikone i naslikanog događaja - dimenziju
vremena. Četvrta dimenzija ikone je oblagodaćeno i osvećeno vreme
ljudske duše - duše koja u vernosti i u smirenju ljubi, pa zato i
nepokolebivo sledi, Sina Božjeg, Gospoda Isusa Hrista, čeznući za svojim
Spasiteljem i za svojim spasenjem. Četvorodimenzionalni prostor ikone,
ostvaren korišćenjem vizantijske perspektive, i svetlonosno likovno
građenje oblika vizantijske ikone i freske - sveukupna likovna struktura
izvornog crkvenog slikarstva koje se zasniva na vizantijskoj likovnoj
tradiciji, privodi nas doživljaju i sagledavanju smisla niza povezanih,
večno slavnih i neprolaznih događaja u istoriji odnosa Boga i čoveka, u
čijem je centru Ovaploćenje Gospoda Isusa Hrista.


FUSNOTE:

1) Ikona je nastala u prvoj polovini 15. veka.
2) Jovan; 1; 3
3) Videti Jovan Majendorf: Vizantijsko bogoslovlje, odeljak Iskupljenje i oboženje, str. 196-202
4)
"A sada idem Onome koji me posla, i niko me od vas ne pita: kuda ideš?
Ali zato zato što sam vam ovako kazao, žalost je ispunila srca vaša. No
ja vam istinu govorim: bolje je za vas da odem, jer ako ja ne odem,
Utešitelj neće doći vama; ako li odem poslaću ga vama. I kad On dođe
pokaraće svet za greh, i za pravdu i za sud. Za greh, dakle što ne
veruju u mene, za pravdu pak, što idem Ocu svome, i više me nećete
videti; za sud, što je knez ovoga sveta osuđen." Jovan, 16; 5-11
5) Jovan Damaskin, videti J. Majenorf: Vizantijsko bogoslovlje, str.199
6) Jovan;14:7-11
7) Jovan;14:28-29
8.) Iz akatista Bogorodici, ikos 8.
9) Jovan; 14/18-19

ANDJEO82
Banovan

Broj poruka : 563
Datum upisa : 13.01.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ikonopisanje...

Počalji od ANDJEO82 taj Čet Jan 27, 2011 4:19 pm

ЛЕПЉЕЊЕ

Пре него се гессо нанесе на дрвену плочу, треба
''затворити'' све артрерије и вене, тако што се на плочу нанесе мешавина
лепка и воде.
1 децилитар лепка, 10 децилитара воде и добро 1
килограм креде ( кречњака ) довољан је за обраду 5-6 плоча, отприлике
А4-формата.
Прелити 1 децилитар гранулата са лепком са 10 децилитара воде. Оставити да одстоји 4-6 сати.

Полако загрејати мешавину, у топлој води, све док мешавина не дође у неко стање отопљења
(
омекша ). Загрејати до 60 степени, како би се лепак боље примио у дрво.
Ова мешавина се не сме кувати, јер тада лепак губи од своје намене, и
треба се касирати. Тек пажљиво мешати смесу.

Премазати предњу и
задњу страну и углове врућим лепком са једном широком лак четкицом.
Благо притискати четкицу у круг, и тако се осигурати да су све поре
дрвене плоче затворене. Сувишан лепак очистити чистом крпом, пре него се
почне сушити. Поново прелити, јер дрво упија - угловима увек треба два
пута. Оставити плочу да се суши у добро проветреној просторији,
постављену укосо према некој површини што не абсорбује ( на пример
стакло или плочице ), где је ваздуха са сваке стране.

ANDJEO82
Banovan

Broj poruka : 563
Datum upisa : 13.01.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ikonopisanje...

Počalji od Храст taj Ned Nov 20, 2016 11:43 pm


Храст
Član
Član

Broj poruka : 200
Datum upisa : 23.11.2015
Godina : 50
Lokacija : Ту

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ikonopisanje...

Počalji od Sponsored content Danas u 1:39 pm


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 2 Prethodni  1, 2

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu