Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 43 korisnika na forumu: 1 Registrovan, 0 Skrivenih i 42 Gosta :: 2 Provajderi

laza

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Etička, zavetna i moralna vrednost Lazareve kletve
Danas u 9:12 pm od Храст

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Danas u 7:34 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Danas u 7:22 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Danas u 6:16 pm od Brave Heart

» Filmske novosti...
Danas u 6:08 pm od Brave Heart

» Vesti - književnost...
Danas u 6:05 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta astronomije...
Danas u 5:49 pm od Brave Heart

» Corax - slika današnjice
Danas u 5:13 pm od Brave Heart

» Bosanski lonac....
Danas u 4:55 pm od Svarog

» Phantasy Photos
Danas u 4:51 pm od Poli

» Zvornik
Danas u 4:44 pm od Svarog

» Arabeska
Danas u 4:44 pm od Poli

» Crtež
Danas u 4:39 pm od Poli

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Miroslavljevo Jevanđelje..

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Miroslavljevo Jevanđelje..

Počalji od ANDJEO82 taj Sub Jan 15, 2011 5:33 pm



Miroslavljevo
jevanđelje potiče iz druge polovine 12. veka; izrađeno je po narudžbini
humskog kneza Miroslava, brata velikog župana Stefana Nemanje i strica
Rastka Nemanjića, Svetitelja Save.

Ukrašena osobenim stilom i
ikonografijom, nastala prožimanjem elemenata i uticaja zapadne i istočne
kulturne ose Evrope, ova više od osam vekova stara Knjiga i danas
zaokuplja pažnju - svojom starinom, lepotom i uzbudljivom istorijom.

Miroslavljevo
jevanđelje je 2005. godine uvršteno na UNESKO-vu listu pokretnih
kulturnih dobara od univerzalnog značaja za čovečanstvo – Pamćenje
sveta.

Od 20. do 23. septembra, Beograd je grad u kome se
okupljaju najviši predstavnici evropske kulture na svečanoj proslavi
Dana evropske baštine. Svi posetioci Hrama - gosti Beograda i
Beograđani, putnici iz Evrope i putnici sa Balkana - mogu da vide i
čitaju Knjigu koja je iz Srbije i Evrope 12. veka doputovala u Srbiju i
Evropu 21. veka.

Samo za tu priliku, unutrašnjost Hrama
pretvoriće se u nesvakidašnju umetničku radionicu, gde će se odvijati
niz odabranih zanatskih i umetničkih aktivnosti, koje kreiraju ambijent
za boravak Knjige u Hramu. Mladi umetnici: ikonopisci i fresko-slikari,
majstori mozaika, kaligrafije i duboreza, vajari i kamenoresci, stvaraće
tri dana i noći, bez prestanka.

Tokom trodnevnog predstavljanja
Miroslavljevog jevanđelja u Svetosavskom hramu, svako će moći da se sam,
na svoj način, suoči sa ovom Knjigom, jedinstvenom u svojoj vrsti. Neka
to bude pravo kulturno hodočašće.
Knjiga
Miroslavljevo
jevanđelje, rukopis iz druge polovine XII veka, ukrašen sa 296
minijatura izuzetne lepote, istaknuti je predstavnik retke grupe
iluminiranih rukopisa osobenog stila i ikonografije, nastalih
prožimanjem elemenata zapadne (Italija) i istočne (Vizantija) kulturne
ose Evrope.

Miroslavljevo jevanđelje je najstariji srpski
ilustrovani ćirilični rukopis - Knjiga - po svom sastavu jevanđelistar,
sa tekstovima na staroslovenskom jeziku srpske redakcije (raškim
pravopisom), raspoređenim prema čitanjima u toku crkvene godine. Knjigu
je poručio humski knez Miroslav, o čemu govori zapis na poslednjem
listu, te se na osnovu tog podatka ona datuje u osamdesete godine XII
veka (najkasnije 1194, kada je okončana vladavina kneza Miroslava).
Miroslav je brat velikog župana Stefana Nemanje, stric Rastka Nemanjića
(Svetog Save), a vladao je Humom (današnja Hercegovina).

Osnovna
sredstva izražavanja majstora minijatura su linija i zvučni odnosi boja –
zelene i crvene, uz osvetljenje žutom i zlatnom. Umetnički i
ikonografski, slikarstvo Knjige kombinuje romanički stil i vizantijsku
tradiciju. Kako je takva sinteza prisutna u skriptorijumima centralne
Italije, oni se smatraju verovatnim izvorom uticaja.

Ova srpska
Knjiga, koja koncepciju ukrasa deli sa rukopisima drugih pravoslavnih
Slovena, a stil i estetiku sa minijaturama nastalim u
srednjoitalijanskim skriptorijumima, neprocenjivo je svedočanstvo o
kretanju umetničkih uticaja koji u međusobnom prepletu kodiraju
integralnu evropsku simboličku infrastrukturu.

Miroslavljevo
jevanđelje je konstitutivni dokument i simbolički kapital jedinstvenog
imaginarijuma Evrope. Takav panevropski integralni imaginarijum moguć je
zato što su slavni Romeji nakon epohalnog raskola u V veku nastavili da
žive i na Apeninskom i na Balkanskom poluostrvu.

Kultura koja je
nastala na Balkanu i razvijala se u svim aspektima dve i po hiljade
godina, postala je današnja Evropa koja ima svoju ravnopravnu istoriju i
svoj horizont smisla i na svom Zapadu i na Istoku, i u Rimu i u
Konstantinopolju, i u Moskvi, i u Kenterberiju. Materijalni i umetnički
dokaz iz samog središta, kako temporalnog tako i geografskog, ovog
civilizacijskog dinamizma prvog reda jeste Miroslavljevo jevanđelje -
srpska Knjiga.

Miroslavljevo jevanđelje je 2005. godine uvršteno
na UNESCO-vu listu pokretnih kulturnih dobara od univerzalnog značaja za
čovečanstvo – Pamćenje sveta.
Hram
Svetosavski Hram na
Vračaru u Beogradu, posvećen ocu srpske crkve i države, srpski narod je
gradio i gradi na mestu gde su spaljene mošti svegot Save, a poduhvat je
započet pre više od 100 godina.

Kada je 1895. godine doneta
odluka o podizanju dostojnog spomenika svetitelju, niko nije mogao da
sagleda kada će Hram biti završen. Pre Drugog svetskog rata projektovalo
se i gradilo devet, posle rata dvadeset tri godine.

Za to vreme
se prikupljao novac, otkupljivano je zamljište Svetosavskog platoa,
sprovedena su dva konkursa, izabrani arhitekti, urađeni projekti
(Aleksandar Deroko i Bogdan Nestorović), izgrađeni temelji i sazidan i
izbetoniran Hram do visine 7 i 12 metara. Temelje Hrama osveštao je
patrijarh srpski Gavrilo 10. maja 1939. godine na dan spaljivanja
svetiteljevih moštiju. Radovi na Hramu su počeli da uzimaju maha,
izvođački projekti do kote 44,34 metra su predati početkom 1940. godine,
a iz Italije su stigla 24 mermerna stuba.

Sledi 1941. godina i
tragičan rat sa Nemačkom, sa svim posledicama raspada zemlje. Decenijama
kasnije ratovi, nemaština, okupacija, promena društvenog uređenja
diktirali su tempo gradnje ove svetinje. Tako se dogodilo da je zavetni
srpski Hram više bio pod zabranom gradnje nego što se gradio.

Dozvola
za nastavak gradnje data je tek krajem 1984. godine, a izgradnja Hrama
počinje od 1985. godine, radovi su obnovljeni 12. maja i sve što je
izgrađeno u narednih pet godina bilo je iz ličnih priloga građana. U
toku 1987. i 1988. godine gradila su se četiri velika zvonika i četiri
para potkupolnih lukova. 1989. godine najvažniji događaj bio je
podizanje kupole teške 4.000 tona, sa krstom od 12 metara, na visinu od
40 metara. Za dvadeset dana svetosavski Hram se uzneo nad Beogradom.

Raspad Socijalističke Federativne Republike Jugoslavije i novi ratovi usporili su gradnju Hrama, koja prestaje 1996. godine.

Radovi
na svetosavskom Hramu ponovo započinju 5. aprila 2000. godine. Krajem
2001. godine na Vračar je stiglo 49 zvona ukupne težine 22 tone. Zvona
su na Božić 2002. po prvi put zazvonila.

U jesen 2003. godine
Hram je obložen belim mermerom i granitom. Sada se radi unutrašnjost
Hrama: građevinsko-zanatski radovi, uređenje prizemlja i kripte Hrama,
instalacije, oblažu se zidovi plemenitim vrstama kamena. Stotinak
majstora do kraja ove godine trebalo bi da završi radove u kamenu, a u
toku je montaža kamenih reljefa i oblaganje stubova kripti.

Ako
bude dovoljno novca, građevinski radovi na Hramu na Vračaru mogli bi da
budu okončani za tri godine. Najdelikatnija faza koja predstoji u Hramu
jeste izrada 15.000 kvadratnih metara živopisa u mozaiku koja će
potrajati osam godina.

Kompletno uređenje Hrama moglo bi biti završeno 2016. godine, 123 godine otkako se pojavila prva ideja o gradnji.


Link za Gledanje..

Kod:
http://digital.nb.rs/miroslavljevojevandjelje/

ANDJEO82
Banovan

Broj poruka : 563
Datum upisa : 13.01.2011

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu