Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 42 korisnika na forumu: 5 Registrovanih, 0 Skrivenih i 37 Gosta :: 2 Provajderi

Avramova, digitalmandrak, Miskob, Mojra, Poli

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon 9 Jan 2012 - 23:51
Zadnje teme
» Krusevac
Danas u 13:17 od digitalmandrak

» Devojka sa mesecom u oku
Danas u 13:14 od Avramova

» Tri reči - priča
Danas u 10:02 od Poli

» Reč koja se završava na J
Danas u 10:01 od Poli

» Asocijacije
Danas u 10:00 od Poli

» Crtež
Danas u 9:57 od Poli

» 3D street art
Danas u 9:52 od Poli

» Grafiti
Danas u 9:44 od Poli

» Umjetnost od kane
Danas u 9:42 od Poli

» Moj hit danas
Danas u 9:38 od digitalmandrak

» Portreti - razne tehnike
Danas u 9:37 od Poli

» Moj izbor
Danas u 9:33 od Poli

» Lične fotografije
Danas u 9:29 od Poli



55. Oktobarski salon - 19.09-02.11



Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


U tom Somboru

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Ned 8 Avg 2010 - 3:53

Grad sa šarmom prošlosti



Sombor, grad bogate kulture, zelenila, baroknih fasada, umetnika i čuvenih tamburaša, smešten je u severozapadnom delu Bačke ravnice, 180 km od Beograda. Prvi put se pominje 1360. godine kao naselje Cobor Sent Mihalj. Ubrzano se razvija u sastavu plemićkog poseda poznate ugarske porodice Cobor i beleži se pod tim imenom. Prekretnicu u bogatoj istoriji Sombora predstavlja dobijanje statusa slobodnog kraljevskog grada od strane austrijske carice Marije Terezije 1749. godine i postajanje sedišta Bačkobodroške Županije (1786.). Tada Sombor počinje da se uzdiže kao gospodstvena varoš, jedinstvene urbane i arhitektonske osobenosti. U središtu grada, nazvanom "venac", zaštićenoj kulturnoj celini, grade se pravoslavna crkva Svetog Đorđa, katolička crkva Presvetog Trojstva, crkva Svetog Jovana Preteče, kapela Svetog Ivana Nepomuka, Gradska kuća, Grašalkovićeva i Krušperova palata. Otvaraju se škole, ustanovljena je Služba prve pomoći i otvorena prva apoteka u gradu, podiže se spomenik Presvetom Trojstvu, osniva se Mrazovićeva Norma. 1867. godine Sombor se železnicom povezuje sa svetom, 1789. godine dobija prvu poštu a konačan izgled grada utemeljen je 1882. godine.





Znamenitosti Sombora

Arhitektura javnih građevina i privatnih zgrada bogatih vlasnika koji su pratili stilske trendove, doprinose lepoti grada koji je do dana današnjeg sačuvao šarm prošlosti. Osim izuzetnih arhitekstonskih celina, znamenitosti Sombora čine i galerija "Milana Konjovića", Gradska kuća i muzej, Županija (koja ima soba koliko i godina dana i u kojoj je najveća slika u Srbiji - 28m2, ulje na platnu, rad Ferenca Ajzenhuta), Narodno pošorište, Kronić palata i Plebanija na čijoj se južnoj fasadi nalazi sunčani sat iz 1852. godine sa čuvenom porukom "Jedan od ovih ti je poslednji". U Katoličkoj crkvi se mogu videti orgulje, druge po veličini u Evropi.

Sombor je grad zelenila i fijakera (još 1885. godine imao je pravilnik o fijakerskoj službi). 1903. godine zasađeni su prvi bođoši doneseni iz doline Misisipija a danas ih ima preko 18.000. Sombor je i grad liciderskih kolača, a poznat je i po siru u kačici koji se proizvodi po tehnologiji koja se čuva kao tajna. Danas somborski sir predstavlja jedini priznati sir od strane Svetske mlekarske organizacije kao autohtoni sir sa prostora bivše Jugoslavije.













Turističke atrakcije

Okolina Sombora je puna turističkih atrakcija. Posmatranje ptica, safari, ribolov i lov predstavljaju izuzetno značajan segment turističke ponude u okviru Šumskog gazdinstva "Sombor". Lovište "Kozara" bogato je kvalitetnom divljači. Turisti mogu obići i Čonopljansko jezero, specijalni rezervat prirode "Gornje Podunavlje", ekološka radionica "Baračka", brodska prevodnica na Dunavu kod Bezdana, muzej duvana u Telećkoj, Monoštorki rit, Dida Hornjakov salaš, Kolekcija visokih lutaka u šokačkoj narodnoj nošnji domaće izrade, zoološki vrt "Miki" i tkačnica svilenog damasta "Novitet-Dunav". 16 km od Sombora su Apatin i Banja Junaković.



Poslednji izmenio Avramova dana Pet 25 Jul 2014 - 17:45, izmenjeno ukupno 1 puta

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Fraya taj Ned 8 Avg 2010 - 21:20


Fraya
Super profi
Super profi

Broj poruka: 2139
Datum upisa: 19.04.2010
Lokacija: suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Pon 9 Avg 2010 - 0:58

Fraya,
uradila si ono što nisam ja, a želela sam.

Hvala ti!

Da se ispravim uz pomoć gospon Somborca Bogdana


____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Fraya taj Pon 9 Avg 2010 - 16:48

E s tom pesmom zelim da me uspavljuje neko drugi Very Happy
Doduse pre lupam case u kafani,al aj.

Fraya
Super profi
Super profi

Broj poruka: 2139
Datum upisa: 19.04.2010
Lokacija: suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Pon 9 Avg 2010 - 17:31

NARODNO POZORIŠTE SOMBOR - Sombor



Narodno pozorište je svečano otvoreno 25. novembra 1882. godine. Zgrada, prvobitno u klasicističkom stilu, naknadno je često prepravljana, što je uticalo na njen današnji eklektički izgled. Mada pozorišna tradicija postoji još od XVIII veka, dugo se čekalo i na zgradu namenjenu baš scenskoj umetnosti, ali zato je Sombor dobio tipično kamerno pozorište sa salom od 324 sedišta i oslikanom tavanicom. Tekst autora Nade Savković, preuzet iz vodiča ''Vojvodina – kulturna baština''.

U Narodnom pozorištu sam ostvarila rolu u predstavi "Čiča Tomina Koliba". Embarassed

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Divlja taj Sre 11 Avg 2010 - 13:23

Ja sam rodjena u Somboru!
VolEm Sombor, taj lagani ritam zivota od tamo, kanal DTD i pecanje na njemu, ko u'vati ribu taj je majstor, duge ulice u senci drveca, salase okolo, ''Partizansku'' ulicu, ''Celavi trg'', park kod katolicke porte, ljude sa sirokim osmehom i lajavim jezikom koji opsuju zacas, ali isto tako i pevaju, mole, sve ocas, lagano i mirno. Somborski, gospodski.

Divlja
Super profi
Super profi

Broj poruka: 4233
Datum upisa: 29.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Sre 11 Avg 2010 - 13:33

Divlja! :Divlja:

Detalj koji mi nije promakao. A zgrada? Hm...pitanje je sad?



Poslednji izmenio Avramova dana Sre 1 Jun 2011 - 19:51, izmenjeno ukupno 1 puta

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Velika imena iz oblasti kulture - slikarstva

Počalji od Avramova taj Sub 22 Feb 2014 - 17:17

Velika imena iz oblasti kulture - slikarstva



Milan Konjović
(28.01.1898. Sombor - 20.10.1993. Sombor)

Od 1904. do 1916. u Somboru pohađa osnovnu školu i Gimnaziju. 1914. godine u Gimnaziji prvi put izlaže pedesetak radova slikanih po prirodi. 1919. godine se upisuje na Akademiju likovnih umetnosti u Pragu, u klasu Vlaha Bukovca. Nakon dva semestra, studije nastavlja samostalno. U Pariz stiže maja 1924. i ostaje do 1932. godine, do svog konačnog povratka u Sombor, gde se posvetio slikanju rodnog kraja, njegovog pejzaža, ljudi i ambijenata sa strašću vizionara, koji svemu što radi daje pečat svoje autentične stvaralačke ličnosti. Leti slika u Dalmaciji (Mlini, Cavtat, Dubrovnik).

Stvaralaštvo Milana Konjovića podeljeno je u nekoliko faza. „Crvena faza” obuhvata razdoblje od 1934. do 1940. godine. Za vreme rata, 1941. godine, nalazi se u zarobljeništvu u Osnabriku. Posle povratka 1943, 1944. i 1949. godine nastaju Konjovićevi pasteli. Ulja stišanog kolorita nastala od 1945. do 1952. sačinjavaju umetnikovu „sivu fazu”. Godina 1953. znači preokret u Konjovićevom slikarstvu: odnos prema predmetu postaje slobodniji, na delima „kolorističke faze” plamsa čista, intenzivna boja. Nova slikarska orijentacija kulminira i traje na radovima „asocijativne faze” (1960-1984). 1985. počinje sa prvim varijacijama na temu vizantijske umetnosti, i do kraja 1990. nastaje tridesetak dela nove „vizantijske faze”, sa kojom se i završava Konjovićev prebogati opus od oko 6.000 radova, ulja, pastela, akvarela, tempera, crteža, tapiserija, pozorišnih scenografija, skica za kostim, vitraža, mozaika, grafika i drugog.

Ovo jedinstveno, raznovrsno delo afirmisalo je ime svoga majstora sa 297 samostalnih izložbi i oko 700 grupnih u zemlji i inostranstvu: Pragu, Budimpešti, Beču, San Francisku, Njujorku, Londonu, Amsterdamu, Sao Paolu, Rimu, Modeni, Atini, Parizu, Moskvi. Dobitnik je brojnih značajnih nagrada i priznanja u zemlji i inostranstvu.


____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Sub 22 Feb 2014 - 17:17



Sava Stojkov

Rođen je 29. marta 1925. godine u Somboru. Danas živi i radi u Somboru. Poslednjih dvadeset godina mnogo je putovao i na 312 samostalnih i preko 550 kolektivnih izložbi pokazao je svetu svoj skroman deo bogate duhovnosti naše zemlje i našeg naroda.

Tokom ratne 1941. i 1942. godine, kada je imao petnaest godina, dobio je od svog druga celokupan slikarski pribor. Tada nastaju prva ulja na platnu, kada je naslikao svoj rodni Prnjavor i okolinu i predgrađe Sombora. Odlazak u Niš na odsluženje vojnog roka predstavlja značajnu fazu za kasnije formiranje slikarske i umetničke ličnosti Save Stojkova. Tu je uspešno uređivao zidne novine i panoe. Tada je dobio prvu svoju nagradu što mu je omogućilo da upozna akademskog slikara Branka Šotru, koji se posebno zainteresovao za Savu kada je u Domu armije video izloženo 40 njegovih slika.

Dobitnik je više od 20 nagrada i priznanja. Među najznačajnijim su: Nagrada za životno delo (1993. godine) i „Masarikova” nagrada Češke akademije umetnosti, koja mu je uručena u Pragu 1996. godine.


____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Sub 22 Feb 2014 - 17:19



Pavle Blesić

Rođen je u Somboru 6. avgusta 1924. godine. Godine 1945. diplomirao je na Državnoj trgovačkoj akademiji u Somboru, a 1946. na Učiteljskoj školi – Preparandiji u Somboru. Od 1953. do 1955. studira slikarstvo na likovnom odseku Više pedagoške škole u Novom Sadu. Član je ULUS-a od 1965. godine. Od 1967. do 1971. studira na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na grupi za istoriju umetnosti. Do sada je izlagao na 38 samostalnih i na preko 300 kolektivnih izložbi i zemlji i inostranstvu. Za svoj rad dobio je više značajnih nagrada i priznanja.

Pavle Blesić iz pera Bele Durancija: – Teško je zamisliti slikarstvo Pavla Blesića, a pri tome ne pomenuti Sombor. Od 1959. godine Blesić se iskazivao uporedo na dva likovna područja. Baveći se slikarstvom, bavio se i skulpturom. Tragao je za vlastitim izrazom. Već učešćem na Oktobarskom salonu 1965. u Beogradu, samosvojnost mladog umetnika iz Sombora bila je potvrđena. Posebno prepoznatljiv bio je na drugom Trijenalu crteža u Somboru. Zapis I i Zapis II ostali su upamćeni u skupini od šesdeset učesnika.
Nije se odrekao svog prava na Sombor. Naprotiv! Trajno se opredelio za izazovnost zavičajnog okruženja. Nije se „uplašio” već slikarski opevanog i po tome u svetu poznatog grada. Tiho, da ne remeti koprene uspomene, zaronio je u intimu varoši i „malih stvari” u njoj.


____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Sub 22 Feb 2014 - 17:24



Zoran Stošić Vranjski

Zoran Stošić Vranjski je slikar veoma prepoznatljivog i visoko kotiranog opusa (uljano slikarstvo, crtež, akvarel, pastel i kolaž), puno puta nagrađivan za svoj umetnički rad i više od 50 godina prisutan na domaćoj i međunarodnoj likovnoj sceni. Izlagao je u svim najvažnijim gradovima, paviljonima i galerijama u zemlji: u Beogradu, Vranju, Somboru, Novom Sadu, Podgorici, Beču, Lusaki, Bolcanu, Minhenu, Parizu, Santandreji, Budimpešti, Ksantiju, Baji, Skoplju, Zagrebu, Sarajevu, Osijeku, Vinkovcima, Bitolju… Kolektivnih nastupa ima preko 600.

Rođen je u Vranju 1936. godine. Slikarske studije završio je u Beogradu na Višoj pedagoškoj školi - slikarski odsek u klasi profesora Ante Abramovića. Prvu samostalnu izložbu imao je u Vranju 1955. Član je Udruženja likovnih umetnika Srbije i Vojvodine od 1967., Udruženja književnika Srbije i Društva književnika Vojvodine. Redovan je član Matice Srpske. Legati Zorana Stošića Vranjskog od 1992. postoje u Narodnom muzeju u Vranju i Gradskom muzeju u Somboru, o njemu ima preko 600 objavljenih bibliografskih jedinica u zemlji i inostranstvu. Monografija posvećena ovom slikaru „Kosmičko ogledalo Zorana Stošića Vranjskog” objavljena je 1993. sa tekstom Miloša Arsića, a Miloš Jeftić je 1997. objavio knjigu „Kosmosi Zorana Stošića Vranjskog”.

Osim u likovnoj umetnosti ovaj slikar se izražavao kao veoma zanimljiv pisac likovne esejistike. Objavljene su mu knjige i rasprava o likovnoj umetnosti: „Dvanaest testamenata gradu Vranju” (1995.), „Žitija slikara” (u ediciji od 1999.), „Slikarska kazivanja” (2000.), „Prikazanja Fruškogorskih manastira i slikarska priključenija” (2006.).

Prilikom boravka članova posade „Apolo 15” u Novom Sadu, poklonio je astronautima svoje slike inspirisane Mesečevim predelima. „Slike koje smo danas dobili zaista izgledaju kao teren na Hadlijevoj brazdi na kojoj smo se spustili” - izjavio je tada astronaut Džon Irvin. Ovim povodom je od NASA-e dobio Medalju za slikanje kosmosa, kao i od Smitsonovog instituta za izučavanje kosmosa. Zoran Stošić Vranjski živi i radi u Somboru.








____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Sub 22 Feb 2014 - 17:30



Dragan Stojkov

Dragan Stojkov rođen je u Somboru 4. februara 1951. godine. 1969. završio je Školu za primenjene umetnosti u Novom Sadu, a potom 1979. i studije na Academia di belle Arti u Veneciji. Dobitnik je velikog broja nagrada i priznanja koji su ga učinili jednim od najpoznatijih slikara u državi.

Njegovo slikarstvo je često prožeto velikim književnim delima u kojima pronalazi neiscrpnu inspiraciju. Pomenute serije slika na taj način nisu samo ilustracije „velikih stihova i misli”, nego težnja da se prikaže jedna druga prikrivena dimenzija, kao i subjektivna fascinacija. Tako su nastali ciklusi „Santa Maria della Salute” inspirisana pesmom Laze Kostića, „Hazarski rečnik” po romanu Milorada Pavića, „Vera Pavladoljska” Matije Bećkovića…

U skladu sa tim, njegove slike su rađene klasičnim – tradicionalnim tehnikama, jezikom figurativnog hiperrealizma kroz nadrealističku simboliku.

Pored gotovo svih gradova bivše Jugoslavije, njegove slike izlagane su i u svim većim svetskim centrima, kao što su Pariz, London, Rimini, Melburn, Venecija, Budimpešta, Njujork, Čikago, Rim i mnogi drugi gradovi. Dragan Stojkov živi i radi u Somboru.


____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Sub 22 Feb 2014 - 17:31



Hadži Dušan Mašić

Hadži Dušan Mašić (1935), akademski vajar i grafičar. Njegovi radovi sa svojim metaforičkim grafikama i arhiktetonskim crtežima obišli su svet od Sombora, Ečke, diljem Evrope do dalekog Japana. Dobitnik je brojnih nagrada i priznanja, kao umetnik široke intelektualne radoznalosti, čija diskurzivnost nije odstupala, niti odstupa, od stava: „da treba živeti za umetnost, a ne od umetnosti” i nasilja marketinga. Hadži Dušan Mašić 8. novembra 1994. godine poklonio je Gradskom muzeju 222 umetnička dela. Time je zasnovao svoj legat koji sadrži crteže, slike, skulpture, grafike, plakate, radove iz domena primenjene umetnosti, kompletnu dokumentaciju o slikaru: biografske podatke, zajedničke i samostalne izložbe, objavljene članke i sve ono što je vezano za ličnost delo ovog priznatog umetnika. Svake godine na Mitrovdan, svoju porodičnu slavu, Hadži Dušan Mašić obogaćuje svoj legat u Gradskom muzeju, tako da do sada sadrži više od 1.000 umetničkih dela i predmeta.



Na Drini ćuprija. ulje na platnu, 50x60

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Sub 22 Feb 2014 - 17:32



Bratislav Brane Savović
(1935-1989)

Bratislav Bane Savović rođen je 1935. godine u Beogradu. Diplomirao primenjenu umetnost u Novom sadu 1959. godine u klasi profesora D. Anđelković. Dugo vremena bavio se profesionalno žurnalistikom (Večernje novosti, Borba). Bio je član ULUPUDUS-a. Preminuo 5. februara 1989. godine u Somboru. U svom stvaralačkom veku imao je preko 70 samostalnih i 30 grupnih izložbi, kako na prostoru bivše SFRJ, tako i širom Evrope. Dobitnik je dve međunarodne nagrade: medalja na Prvom međunarodnom „Pleneru” na zemlji Sandeckoj (Novi Sanč, Poljska) 1969. godine i treće mesto na Grand Prix, Boker, Francuska, 1981. godine. U okviru jubilarne 1977. godine Savovićev rad (povelja) uručen je predsedniku Titu. Radovi Baneta Savovića mogli su se videti kako u privatnim, tako i u profesionalnim javnim galerijama u mnogim zemljama Evrope, kao i u Kanadi, Americi, Australiji, Japanu i Iranu. Mnogi njegovi radovi nalaze se u vlasništvu poznatih ljudi u svetu poput Fidela Kastra, Anatolija Karpova, Pitera Justinova, Franca Bekenbauera, Šarla Aznavura.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Sub 22 Feb 2014 - 17:35



Dragan Rakić
(1957-2009)

Rođen je 1957. u Somboru,gde je završio Gimnaziju. Diplomirao je stomatologiju, a potom Višu pedagošku školu – odsek restauracije i Likovnu akademiju u Beogradu. Svoju likovnu preokupaciju usmerio je ka vizuelnoj umetnosti. Bio je član međunarodne asocijacije „Apsolutno”, koja je svoje projekte prezentovala širom sveta. Likovni život našeg grada obogatio je dvema svojim izložbama 1991. i 1994. godine. Sa izložbe „Kružno – kvadratno” jedan njegov rad otkupljen je za fond „Likovne jeseni”. Minulih godina radio je sa mladima, sa grupom „Vakuum pak”, koja je delovala u okviru somborskog Doma omladine. Pojedini istoričari umetnosti i likovni kritičari smatraju Dragana Rakića jednim od najznačajnijih likovnih stvaralaca na polju vizuelne umetnosti u nas. Bio je docent na Likovnoj akademiji u Novom Sadu. Preminuo je u Somboru 8. januara 2009. godine.



Iz ciklusa kružno kvadratno

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Sub 22 Feb 2014 - 17:49



Slika "Bitka kod Sente" Ferenca Ajzenhuta

Monumentalna i realistična slika Ferenca Ajzenhuta "Bitka kod Sente" naručena je 1896. godine za proslavu milenijuma od dolaska Mađara u ove krajeve. Slika dimenzija 7 x 4 m predstavlja najveće ulje
na platnu u našoj zemlji. Postavljena je u Svečanu salu Županije 1898. godine. Bitka se odigrala 11. septembra 1697. godine u Bačkoj, kod Sente. U prvom planu slike su austrijski vojnici koji prelaze preko grudobrana Turaka. U srednjem delu slike je austrijski princ Eugen Savojski na belom konju, uz njega je grof Palfin na crnom konju sa isukanom turskom sabljom kojima vojnici privode zarobljenog turskog Kisig Džafer Pašu. U pozadini se nazire silovitost bitke. Kada se slika posmatra sa raznih strana, stiče se utisak da se i slika kreće.

Somborci su se opredelili za ovaj motiv zbog velikog istorijskog značaja bitke. Pored Mađara u bici je učestvovalo i oko 500 Somboraca (Srba i Bunjevaca). Austijske regimente su strahovito potukle tursku vojsku i nakon bitke dolazi do promene odnosa snaga – Turci se povlače sa ovih prosora, a 1699. godine potpisan je Karlovački mir.

Ram slike je, takođe, malo umetničko delo veštačke pozlate. Na njegovoj gornjoj strani je prikaz oružja i ratničkih zastava toga vremena uz lik apostola Pavla (zaštitnika Bačko-bodroške županije) i zastavu plavo-crvene boje kao znamenje županije. Na tavanici Svečane sale su grbovi koji predstavljaju istorijsku prošlost zemalja koje su bile pod jurisdikcijom Ugarske monarhije.

U sredini je grb slobodnog i kraljevskog grada Sombora koju je naslikao Eugen Kočiš po originalnoj povelji carice Marije Terezije iz 1749. godine. U sali su postavljeni u drvetu izrađeni kipovi boginje Atine (zaštitnice mudrosti, gradova i vojnih utvrđenja) i boginja Justicia (boginja pravde).

Slika se nalazi u zgradi Županije (Gradska kuća i muzej) i najveća je slika u Srbiji, 28m2.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Sub 22 Feb 2014 - 18:19



Gradska biblioteka Karlo Bijelicki

Opširno

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Ned 23 Feb 2014 - 2:13





Županija

Županija je nekadašnje sedište Bačko-bodroške županije, a danas Skupštine opštine Sombor i Zapadno-bačkog okruga. Na mestu zvanom Pandursko ostrvo 1805. godine započeto je zidanje zgrade Županije, a završeno je tri godine kasnije. U to vreme Sombor je bio grad na 14 ostrva. Današnji izgled fasade u stilu eklektizma i atrijumski oblik zgrada je dobila 1882.godine, kada su dozidana dva bočna tornja i začelje. Zgrada Županije ima oko 200 soba. U Svečanoj sali nalazi se slika Ferenca Ajzenhuta "Bitka kod Sente", a u Sali grbova su znamenja plemićkih porodica iz okolnih sela. Završna krovna kupola izgledom podseća na kupolu venecijanske crkve Santa Maria della Salute, koju je ovekovečio u svojoj istoimenoj poemi somborski bard Laza Kostić. Ovo zdanje je uvršteno u red kulturnih dobara od velikog značaja. Inače, prostor ispred zgrade je dugo vremena koristio kao gradska pijaca, a veliki park u kome je danas Županija smeštena podignut je krajem XIX veka.

Adresa: Trg Cara Uroša 1

Izvor: zaprokul.org

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Pet 7 Mar 2014 - 17:32



Zdanje Preparandije u Somboru

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Pon 17 Mar 2014 - 9:27


____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Čet 20 Mar 2014 - 0:03



Meni veoma draga Ljiljana Šljapić.


____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od digitalmandrak taj Pon 24 Mar 2014 - 1:35

Zgrada Zupanije je prelepa...

digitalmandrak
Supermoderator
Supermoderator

Broj poruka: 10788
Datum upisa: 22.03.2010
Lokacija: Kruska

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Pon 24 Mar 2014 - 1:39

Zaista je predivna i uvek oko nje božanstvene tuje. uređen park, kao da nisi gde jesi.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Pet 25 Jul 2014 - 18:29


Pariska ulica koja je daleko lepša kada se prolazi njom.


Kronićeva palata


Glavna ulica

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: U tom Somboru

Počalji od Avramova taj Pet 25 Jul 2014 - 18:32


Gradska biblioteka "Karlo Bjelicki"


Dvorište biblioteke

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka: 55356
Datum upisa: 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Strana 1 od 2 1, 2  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu