Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 12 korisnika na forumu: 1 Registrovan, 0 Skrivenih i 11 Gosta :: 1 Provajder

Electronique Terminator

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Misli velikih
Juče u 11:09 pm od Храст

» Lepe žene prolaze kroz grad
Juče u 9:23 pm od Храст

» Check 123 i Europeana - kultura, umetnost, istorija...
Juče u 8:05 pm od Brave Heart

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 6:54 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 6:46 pm od Brave Heart

» Fotografija nedelje
Juče u 6:33 pm od Храст

» Misao dana
Juče u 6:15 pm od Храст

» Filmske novosti...
Juče u 6:13 pm od Brave Heart

» Vesti - književnost...
Juče u 6:10 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta umetnosti
Juče u 6:06 pm od Brave Heart

» Crtež
Juče u 6:05 pm od Poli

» Moj izbor
Juče u 5:54 pm od Poli

» Bekstvo od realnosti
Juče u 5:54 pm od Храст

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Srpska kulturna dobra

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Srpska kulturna dobra

Počalji od Fraya taj Sre Avg 04, 2010 8:58 pm

Pet srpskih kulturnih dobara nominovano u UNESKOVest objavljena: 02-08-2010 11:15:26Caričin grad, manastir Manasija, grad Bač sa okolinom, Rajačke pivnice i Smederevska tvrđava danas su u Braziliji preliminarno uvršteni u kulturna dobra koja će biti nominovana za upis na Listu svetske kulturne baštine pri Organizaciji Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu UNESKO (UNESCO). Preliminarna lista je usvojena tokom 34. zasedanja Komiteta za svetsku baštinu UNESKO, u glavnom gradu Brazila, gde delegaciju Srbije predvodi ministar kulture Nebojša Bradić.

Kako je saopštilo Ministarstvo kulture, za kulturna dobra koja su na preliminarnoj listi prikupljena je dokumentacija u skladu sa kriterijumima koje je ovaj Komitet i utvrdio.

Na osnovu te dokumentacije, za svaki predlog se radi tzv. nominacioni dosije.

Ministar Bradić je za vreme zasedanja Komiteta u Braziliji, kome prisustvuje više od 1.200 delegata, iskoristio priliku da predstavi spomenike Srbije koji su upisani na UNESKO listu svetske kulturne baštine, kao i publikaciju "Svetska baština - Srbija", koja na reprezentativan način predstavlja domaće spomenike kulture.

"Predstavljanje naših kulturnih dobara sa liste UNESKO posebno je značajno u ovom trenutku, jer se naša zemlja kandidovala za mesto člana Komiteta za svetsku baštinu za period od 2011. do 2015", rekao je ministar Bradić u izjavi Tanjugu.

Zasedanje Komiteta za svetsku baštinu UNESKO, održava se u Braziliji od 25. jula do 3. avgusta.

Komitet je najprestižnije telo koje se bavi pitanjem zaštite kulturne i prirodne baštine od izuzetne univerzalne vrednosti.


Ja cu sutra postaviti na vinu reportazu o ovim Rajackim Pivnicama,
to je zaista kao osmo cudo sveta.Jednostavno jedinstveno u svetu
vinogradara ali i uopste.

Fraya
Član
Član

Broj poruka : 2139
Datum upisa : 19.04.2010
Lokacija : suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od Akhenaton taj Sre Avg 04, 2010 9:44 pm

Ma to su zajebancije...kakve bre pivnice...a da li znate za ovo...

FORTUNATUS SICULUS OSSIA L'AVVENTUROSO CICILIANO

Italijanski srednjovekovni roman pod ovim nazivom napisao je najbolji prijatelj cuvenog Dantea Aligijerija,Bozone de Gubijo iz Umbrije,pisac i politicar iz severne Italije.Rukopis je ,po E.Macantitiju,nastao pre 1400.godine, i opisuje pustolovine petorice vitezova i barona koji su posle sicilijanskog vecernja (1282.godine) posli u daleki svet da bi potrazili nove pustolovine.
Pred polazak,posetili su jednog slavnog grckog pustinjaka koji je vreme provodio u pecini na obroncima vulkana Etne.Avanture dvojice barona nisu dalje opisivane u romanu,a ostala trojica su otputovala na suprotne strane sveta:baron Antonio Amiraljo u Englesku,baron Djani il Kjaro u Tunis,a baron Ulivo da Fontana je otisao brodom iz Ankone u Srbiju,i zajedno sa jos deset pratilaca stupio u sluzbu raskog kralja,koji je u borbu mogao da povede 20.000 konjanika.
Ulivo je ubrzo postao marsal i vrhovni zapovednik srpske vojske,i ucestvovao je u nekoliko vojnih kampanja srpskog kralja,od kojih su neke sasvim izmilsljene,dok druge imaju istorijsku osnovu.
Prvo se rat vodio sa knezom od Moreje na Peloponezu,a grad Patras opsedan je cetiri meseca.Njega je tek Ulivo osvojio sa 1.200 konjanika,od kojih je jedna trecina bila dobro naoruzana,a ostatak je imao samo luk i samostrel.Ulivo je primorao gradjane na predaju,posto je 12 gradskih poslanika zadrzao kao taoce i zapretio njihovim pogubljenjem ukoliko se grad ne bude predao.
Posle osvajanja Patrasa,Ulivo je po naredjenju kralja otisao u vojni pohod na istok ,sa 400 konjanika-francuskih i nemackih najamnika-i to kao pomoc jermenskom kralju (RE D'ERMINIA) ,koji je vodio ogorcene borbe sa vavilonskim sultanom.Na tom pohodu,marsala i barona Uliva su pratili Antoniono,despot raskog kralja,Alman Nemac,i njegov sinovac Redjieroto,nemacki vitez Lodorig,baron Dramoneto od Bele Ruze i vitez Aldiman.Posle uspesnog pohoda protiv Vavilonaca i povratka u Rasku,izbio je rat izmedju Srba i Madjara.Ugarski kralj je za svog prvenca i naslednika trazio najlepsu srpsku devojku,a to je bila kraljeva kcerka kojem je madjarski vladar uputio dvojicu poslanika.Ali,zbog madjarskog pustosenja stare srpske oblasti i mnogih zlocina,srpski vladar odbio je ovu ponudu.Na saboru svih srpskih plemica,vojvoda i barona,Ulivo je odrzao govor u kojem je pozvao Srbe na osvetu i rat protiv madjarskih zlikovaca.
Na poziv glasnika srpska vojska se okupila na jednoj velikoj ravnici,kroz koju je proticala bezimena mala reka,i otpocela bitku sa Madjarima.Praceni zvucima ratnih instrumenata,Srbi ,pod vodjstvom kraljevog sinovca Antonija,zestoko su napali Madjare kopljima,stitovima i macevima.Sve je,ipak,bilo uzalud dok se Ulivo nije bacio napred kao ricuci lav (A GUISA DI LIONE CHE RUGGIA),napavsi samog ugarskog kralja,i kopljem ga oborio sa konja.Madjari,koji su pomislili da im je kralj mrtav,odneli su ga u obliznju tvrdjavu,gde se kralj osvestio i ostao u zivotu.
Posto su Srbi izvojevali veliku pobedu i zaplenili silno blago,Ulivo se sa 80.000 dukata vratio u Mesinu i sastao sa jos dvojicom barona pustolova koji su ostali u zivotu Antonijem Amiraljom i Djanijem il Kjarom.Ulivo je tada saznao da mu je zena umrla,a sin postao slavan vitez sicilijanskog kralja.
Povukavsi se iz pustolovnog zivota,trojica vitezova su od zaradjenog novca podigla benediktinski manastir Svetog Nikole kod Mesine i zenski manastir Svete Klare kod Palerma.
Ovaj veoma popularan srednjevekovni roman,preveo je i objavio u Rimu 1885.godine G.Macantiti,posle velikog uspeha prevoda iz 1832.godine,koji je izdao F.G.Not iz Firence.Roman je zahvaljujuci ovim prevodima bio veoma popularan u Italiji tokom XIX veka,ali kod nas gotovo da i nije bilo spomena o njemu,osim iz pera retkih istoricara.


Poslednji izmenio Akhenaton dana Sre Avg 04, 2010 9:45 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

Akhenaton
Član
Član

Broj poruka : 787
Datum upisa : 21.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od Akhenaton taj Sre Avg 04, 2010 9:44 pm

Ili ,na primer,za ovo...


NAJSTARIJI RUKOPISI SA TERITORIJE SRBIJE

Vecini je nepoznato da su dva najstarija pisana dokumenta sa nasih prostora napisana jos u IV i V veku.
Prvi je cuveni,Evangeliarium Sirmiense (danas "minhenski jevandjelistar"),uncijalni rukopis,nadahnut arijanstvom, pisan sredinom IV veka u Sirmijumu,zaveden u Minhenskoj biblioteci pod oznakom Ms.Lat.6224.O njemu se vise moze saznati u delima:S.Corbinien-Nouvel indice de provenance Illyriene,Minhen,1936. i V.Novak-Latinska paleografija,Beograd,1952.
Drugi je cuveni Breviarum Syriacum,pisan 411.godine,i za koji je akademik Vladislav Popovic,pomognut cinjenicama i istrazivanjima,utvrdio da je greskom u prepisivanju i tumacenju nazvan Syriacum umesto Syrmiensium.
To su dva pisana spomenika za koje kod nas retko ko ima interesovanja,a predstavljaju najstarije pisane dokumenta sa nasih prostora.

Akhenaton
Član
Član

Broj poruka : 787
Datum upisa : 21.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od Fraya taj Sre Avg 04, 2010 9:48 pm

Nikada cula,valjda i nisam imala gde da cujem.
Kako je to cudno.Drugi narodi ulazu toliko napora,ali i para
da bi saznali vise o svojim prvim pisanim spomenicima,
a ja saznajem od tebe na forumu, sasvim slucajno.

Sta je to arijanstvo?

Fraya
Član
Član

Broj poruka : 2139
Datum upisa : 19.04.2010
Lokacija : suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od Fraya taj Sre Avg 04, 2010 9:58 pm

Bosone di Gubbio, da li je to pravo ime pisca?

Pokusacu da nadjem knjigu, mada me Amazon upucje na antikvarijate.

Nego,ne znas ti bre sta su Rajacke pivnice Very Happy

Kako moze da se uvrsti u kulturnu bastinu neka prica?
Mora nesto opipljivo,kamenje,statue,kuce.
Pa ti to najbolje znas :ventilator:

Fraya
Član
Član

Broj poruka : 2139
Datum upisa : 19.04.2010
Lokacija : suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od Akhenaton taj Sre Avg 04, 2010 10:02 pm

Jeste pravo ime...nema je na netu...eto ,igrom slucaja imam jedini primerak u Srbiji,izdanja iz 1832.g.


Cek sad Frayo...zar su za tebe knjige i dokumenti samo prica?!

Ima i Hocanske pimnice,sa m,...car Dusan ih jos podigao.

Drugo,sto se tice kulturne bastine,mislim da imam pomalo kvalifikacija za to...ali malkico


Akhenaton
Član
Član

Broj poruka : 787
Datum upisa : 21.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od Akhenaton taj Sre Avg 04, 2010 10:04 pm

Jel' i ovo samo prica?

SIRMIJUMSKI HIPODROM-NAJVECA RIMSKA GRADJEVINA VAN ITALIJE-


...Posmatrajuci koloseum Flavijevaca u Rimu,turista ostaje zapanjen pred grandioznoscu ocuvanih ostataka ove gradjevine,ali ce ostati uskracen za informaciju da to nije najveca i najmonumentalnija gradjevina rimske civilizacije.Laskavu titulu najvece gradjevine ipak je nosio rimski hipodrom,poznatiji kao CIRCUS MAXIMUS,sagradjen u vreme vladavine imperatora Kaligule.Circus Maximus je imao impozantne dimenzije.bio je dugacak 527 metara.sirok oko 100 i primao je,po nekim istrazivanjima,oko 100.000 gledalaca....Dugo se smatralo da je sledeci po velicini bio cuveni Carigradski hipodrom,ali su istrazivanja vodjena u Sremskoj Mitrovici 70-ih i 80-ih godina proslog veka,utvrdila da je drugi hipodrom u Rimskom carstvu,po velicini,ipak bio Sirmijumski.Medjunarodna arheoloska ekipa,sastavljena od strucnjaka Muzeja Srema,arheoloskog instituta,Smithsonian instituta i Denison univerziteta,otkrila je ostatke Sirmijumskog hipodroma,prvenstveno gledalista,trkacke staze i centralne spine,ukrasene egipatskim obeliskom,koji je otkriven jos 1939.godine.Dimenzije hipodroma,posle obimnog istrazivanja,utvrdjena su na 521 metar duzine i 100 metara sirine,sto je samo mala razlika naspram Circusa Maximusa,tako da mozemo slobodno tvrditi da je kapacitet gledalista bio isti,oko 100.000 numerisanih mesta...Datovanje hipodroma je vrlo precizno utvrdjeno u vreme vladavine imperatora Licinija,negde oko 313.godine.Medjutim,postoje neke tvrdnje i otkrica koja Liciniju samo pripisuju obnovu vec postojeceg zdanja.a sam pocetak izgradnje smestaju u period cara Galerija,tetrarhijskog vladara kojem je Sirmijum bio prestonica.Ovo,relativno kasno datovanje ne znaci da Sirmijum nije imao prostor za igru i ranije.Na stubu cara Trajana u Rimu,istrazivaci S.Frere i F.Leper su utvrdili da na jednom reljefu postoji prikaz sirmijuma i njegove ratne luke,a na periferiji utvrdjenja,na tom reljefu,prikazan je veliki koloseum.O tome svedoce i mnogi prikazi na rimskim opekama i kamenim spomenicima,pronadjenim u Sremskoj Mitrovici,koji prikazuju gladijatore i njihove borbe.Cak je i u antickim letopisima zabelezeno da je najcuveniji rimski gladijator LYAOS odneo nekoliko pobeda u sirmijumskom koloseumu....No,vratimo se hipodromu.Uz ovu gradjevinu nalazila se i sirmijumska carska palata:bila je povezana sa trkalistem nizom hodnika koji su vodili do carske loze na sredini gornjeg sprata gledalista.Postojanje carske loze je utvrdjeno i datovano,a imala je dimenzije 9.7 x 3.7 metara.Sam hipodrom bio je toliko visok da je jedan deo njegovog spoljnog zida sluzio i kao gradski bedem.Koliko je to bilo svedoce nam i podaci da je sirmijumski bedem bio visok od 12 do 17 metara.Sirmijumski hipodrom je krajem IV i pocetkom V veka doziveo sudbinu drugih objekata namenjenih javnoj zabavi u istocnom delu carstva.Kraj cirkuskih igara u panonskoj metropoli kao da je simbolicki obelezen nalazom vece kolicine konjskih skeleta u skrivenom hodniku,u koji su uginule zivotinje bile bacene.U petom i setom veku,arena trkalista,prekrivena je kucercima,ostacima privremenih carskih i varvarskih garnizona,ili stanista populacije,koja je,bezeci pred ognjem i macem,trazila spas iza mocnih zidina hipodroma.....Osim na kamenim spomenicima sa imenima gladijatora,sirmijumski hipodrom spominje se i u nezaobilaznom delu Amijana Marcelina "RES GESTAE".Amijan,opisujuci ulazak imperatora Julijana Apostate u Sirmijum,pominje da je car drugi dan tokom posete gradu priredio trke dvokolicama na opstu radost naroda.Na prostoru hipodroma,1867.godine pronadjen je miljokaz posvecen caru Konstanciju II,koji je,u stvari,bio postament za carevu skulpturu u prirodnoj velicini.Ovaj miljokaz sada se nalazi u Becu,u lapidarijumu Kunsthistorisches muzeja.i najocuvaniji je miljokaz pronadjen u istocnoj Evropi....Hipodrom u Sirmijumu imao je i istaknuto mesto u ranohriscanskim spisima.Osim na Artemidinom mostu,mnoge presude Hriscanima izvrsavane su i na prostoru ovog zdanja.Cak se i u spisu PASSIO SANCTI DEMETRII navodi kako je prijatelj Svetog Dimitrija,Nestor,pobedio gladijatora Lyaosa,ljubimca cara Maksimijana,bas na prostoru sirmijumskog hipodroma.Tragovi postojanja sirmijumskog trkalista vidljivi su i danas,posto su delovi rezbarene kamene ograde ugradjeni kao dekoracija na mnogim javnim zgradama u Sremskoj Mitrovici,iako se sam hipodrom nalazi jos pod zemljom,nesto sverenije od ostataka carske palate koji su konzervirani i prezentovani javnosti.Viminacijum nema nista od toga,iako po novinama poslednjih dana citamo da je on imao jedini amfiteatar u Srbiji.Novinarska sramota,bez dokaza tvrditi da je Viminacijum uopste imao amfiteatar je bezobrazluk,a kamoli nepominjati sirmijumski,vec otkriven pa ponovo zatrpan.

Akhenaton
Član
Član

Broj poruka : 787
Datum upisa : 21.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od L2 taj Sre Avg 04, 2010 10:04 pm

@AKHENATON : Predivno je sto si nam pruzio zadovoljstvo da prosirimo nasa znanja ovim interesantnim i nepoznatim detaljima iz istorije. Nadam se da ces nastaviti.

L2
Član
Član

Broj poruka : 2748
Datum upisa : 14.06.2010
Godina : 64
Lokacija : Netherland

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od Akhenaton taj Sre Avg 04, 2010 10:04 pm

I ovo?

CARSKA PALATA U SIRMIJUMU



Svakako najznačajnija antička gradjevina u Sirmijumu ,bila je jedna od retkih pravih rezidencijalnih palata u rimskom carstvu.U vreme tetrarhije svaki cezar i avgust gradili su svoje letnjikovce u mestu rodjenja (Gamzigrad,Šarkamen,Lukanija,Split...),i Sirmijum je imao jednu takvu palatu na lokalitetu Glac koju je podigao tetrarh Maksimijan Herkulije savladar Diokelcijanov na mestu gde se rodio i gde su mu roditelji radili kao nadničari.Ali rezindecijalnih palata nije bilo toliko mnogo; do kraja II veka imao ju je samo Rim,od kraja II do kraja III veka Rim i Sirmijum,od kraja III do prve polovine IV veka Rim,Sirmijum,Mediolanum,Trijer i Nikomedija,tokom IV veka Rim,Sirmijum i Konstantinopolj,početkom V veka Ravena i Konstantinopolj,da bi od kraja V veka takvu palatu imao samo Konstantinopolj.
Prvi pomen sirmijumske palate u pisanim izvorima je kod Herodijana i Filostrata koji su opisujući ratove Marka Aurelija i njegov boravak u Sirmijumu,naveli da su strani poslanici obicno cara čekali u okolini carske palate (...PERI TA BASILEA.) Filostrat je naveo i da je Marko Aurelije umro u sirmijujmskoj palati,od kuge,180.godine.
Ali to ne znači da ona nije i ranije postojala.Kao glavni štab u ratovima protiv Sarmata,Sirmijum je jos za boravka cara Domicijana (89-92.g) morao imati zgradu u kojoj je car odseo zajedno sa svitom.Tako je ,verovatno,bilo i u vreme Trajanovog boravka u gradu u zimu 101/102.godine,i taj carev boravak je zabeležen na reljefu čuvenog Trajanovog stuba u Rimu.
Palata se pominje u nizu antičkih spisa tokom III veka,i zabeleženo ja da su godine 202. Septimije Sever i njegovi sinovi Geta i Karakala u njoj i izdali jedan carski edikt.
Dogadjaj od posebnog značaja za palatu i sam grad Sirmijum zbio se 235.godine kada je na vlast dosao imperator Maksimin Tračanin.Iako njegov ukaz nije sačuvan,Maksimin je umesto Rima za prestonicu carstva proglasio Sirmijum.Herodijan navodi da je Maksimin u Sirmijumu proveo tri godine,i da je odatle krenuo u svoj poslednju pohod protiv novoizabranog cara Gordijana,ali su ga kod Akvileje ubili sopstveni vojnici.
Palatu je koristio niz protivcareva kao svoje sedište od kojih su najpoznatiji Ingenije (260.g),Regalijan (260.g),Licinije (3o8.-316.g) i Vetranion (350.g),a svaki vladar rimske imperije je boravio, više ili manje, u ovoj palati.
Kao glavno sedište bio je poznat i za vreme Konstantina Velikog koji je u njemu stolovao od 316. do 321.godine,i tada je pomišljao (prema Alfodiju) da od Sirmijuma načini svoju novu prestonicu Konstantinopolj.Kao glavno sedište grad je poslužio i Konstantinovom sinu Konstanciju II,rodjenom 317 godine u carskoj palati.
Prvi ostaci carske palate otkriveni su 1957.godine i otkopan je samo jedan mali deo.Palata je u pravom smislu bila postavljena krajem III veka i njene dogradnje i preuredjenja trajala su tokom celog IV veka,treba napomenuti i da je najstariji sloj datovan u početak I veka i vreme vladavine imperatora Tiberija,a pouzdano se zna da je on kao vojskovodja posetio grad prilikom ugušenja pobune dva Batona.
Na reprezentativni kakrakter palate ukazuje više elemenata,pre svega promipšljeno bogatsvo arhitektonskih detalja,raskošni tretman enterijera,položaj na obali reke,što je predstavljalo i najbezbednije mesto u gradu.Novi južni bedem bio je naročito prilagodjen i utvrdjen,što je obezbedjivalo punu sigurnost carske palate.





Palata se tokom vremena prostorno širila prema jugu.Istovremeno je uredjeno i unutrašnje dvorište i u njemu je podignut reprezentativni objekat kvadratne osnove sa četiri unutrašnja stuba,postavljena u uglovima.što čini tip tetrapilona,u ovom slučaju verovatno kultnog karaktera.U toj zanimljivoj gradjevini,spoljnih dimenzija 13,50 x 13,50 metara,otkriveni su fragmenti stubova od crvenog egipatskog porfira.
Palata je dobila i nova proširenja,prema zapadu je izgradjena izdužena dvorana sa mozaičkim podom u geometrijskom stilu.U severnom krilu pružaju se dva uzdužna hodnika.Njima se komuniciralo sa manjim i većim prostorijama u centralnom delu tog kompleksa .Naročito dobro su očuvane instalacije za vazdušno grejanje,otkrivene gotovo u svakoj prostoriji.U severnom delu otkriveni su mreža zidanih kanala i ostaci dveju peći za stvaranje zagrejanog vazduha.U svim prostorijama su otkriveni i mozaički podovi.
O bogatstvu unutrašnjih arhitektonskih detalja svedoče mnogobrojni nalazi fresaka i sečenih metrmernih pločica u beloj,zelenoj i ružičastoj boji,kojima su oblagani zidovi i podovi.Mermernim materijalom oblagani su soklovi i izradjivani stubovi i baze,kao i dekorativna plastika,kapiteli,venci,konzole,arhivolte i drugi detalji.U samoj carskoj palati otkrivene su i dve fragmentovane mermerne skulpture vrhunske izrade,glave boginja Dijane i Kibele.
Ipak,posmatrano u celini,osim novih istraživanja krajem prošlog i početkom ovog veka,od palate je otkriven samo deo sa pravougaonom osnovom oko unutrašnjeg dvorišta.
Potrebno je istaći da je 1885.godine u podrumu tadašnje Pivare,uz istočni deo lokaliteta,otkriveno nekoliko temeljnih zidova dosta neobične rimske gradjevine.Ignjat Jung je tada uspeo da snimi jedan deo tih ostataka i pošalje izveštaj Arheološkom muzeju u Zagrebu,odakle mu je uzvraćeno da je otkrio ostatke ranohrišćanske krstionice.Taj nalaz potkrepljuje legendu da je čuveni manastir Svetog Dimitrija na Savi,u kojem su po legendi čuvani torinska plaštanica i sveti gral,bio lociran na temeljima i zidovima carske palate,a tome ide u prilog nalaz od 56 ljudskih lobanja pronadjen u oktobru 1955.godine.
Jedan zapis je vrlo važan za carsku palatu u Sirmijumu.To je deo iz knjiige Amijana Marcelina „Res Gestae“ u kojem on pominje udar groma u carsku palatu i požar koji je spalio jedan njen deo kao i forum u blizini,za vreme vlasti cara Konstancija II.Iz Amijanovog dela možemo saznati i da je palata bila hodnikom spojena sa hipodromom i carskom ložom na ovom trkalištu.
Na kraju treba reći da je posle pada Sirmijuma u avarske ruke carska palata vekovima bila jedna od najmarkantnijih ruševina.Sa divljenjem ju je 1568.godine obišao Marko Antonije Pigafeta i zapisao u svoj dnevnik:“ Zaista prekrasna gradjevina,a izgleda tako kao da pripada nekoj tvrdjavi spojenoj sa crkvom.“
Jedan putnik iz vremena krstaških ratova,nepoznatog imena,zabeležio je sledeće :“ Ostaci ove palate su od svih onih posle Rima najlepše.“
I sada treba da raduje i informacija ,posle godina štetočinskog delovanja i zapostavljenosti,da je odlučeno da se ostaci pokriju i prezentuju javnosti na pravi način.


Akhenaton
Član
Član

Broj poruka : 787
Datum upisa : 21.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od Akhenaton taj Sre Avg 04, 2010 10:06 pm

E ovo je prica...ali sa istorijskom pozadinom...zaboravih da napomenem: All Rights Reserved! da se neko ne zaebe,pa iskopira...


BEKSTVO CARSKE PRINCEZE KONSTANCIJE


Na tlu današnje Srbije dogodili su se veličanstveni i sudbonosni trenuci svetske istorije – šteta je što za to blago zna veoma mali broj ljudi. Sedmog avgusta 317. godine, u antičkom Sirmijumu (Sremska Mitrovica) rodio se, kao drugi sin Konstantina Prvog i Fauste, Flavius Julius Valerius Constantius, u istoriji poznatiji kao Konstancije Drugi. Cezar je postao 8. novembra 324. godine i posle smrti Konstantina Prvog, naredio je pokolj svih potomaka Konstancija Hlora iz braka sa Teodorom. Pokolj su preživeli jedino budući cezar Konstancije Gal i budući avgust i imperator Julijan Apostata. Vladao je u nesrećno vreme propasti imperije i možda bi, da nisu bile takve okolnosti, postigao neke uspehe. Po rečima Amijana Marcelina, uz lep imperatorski izgled nije pristajala neverovatna gordost koja ga je obuzela. Zbog beznačajnih pobeda nad Germanima i Sarmatima, podigao je dva trijumfalna luka, jedan u Galiji, a drugi u svojoj prestonici Sirmijumu.Ovaj vladar je doprineo najvećoj sramoti koja je mogla da pogodi carstvo. Za vreme njegove vladavine izgubljen je imperatorski presto, korišćen još od vremena Oktavijana Avgusta i vladarske regalije koje su rimski imperatori generacijama nasleđivali. Opis tog događaja nalazimo u delu Amijana Marcelina “Res gestae”. Amija, pripadnik vladarske pratnje, veoma je precizno opisao vladavine careva u čijoj se blizini nalazio. Događaj o gubitku carskih regalija je vrlo precizno opisao, jer je tom činu lično prisustvovao. Provodeći zimski odmor 359. godine u svojoj prestonici Sirmijumu, Konstancije drugi morao je da ponovo smiruje pobunjena plemena sarmatskih Limiganata. Zahvaljujući pravednom namesniku Ilirika, Anatoliju, uspeo je da sakupi potrebnu vojsku i krenuo u pravcu Akuminkuma (Stari Slankamen), gde je jednu gradsku vilu preuredio u svoju privremenu ratnu palatu. Rasporedivši svoju vojsku pod šatore duž obale Dunava, osmatrao je varvare. Limiganti su još pre Konstancijevog dolaska, pod vidom prijateljstva, nameravali da za vreme oštre zime upadnu i opljačkaju Panoniju, dok je reka mogla da se premosti pre prolećnih bujica. Rimljani su, nasuprot Sarmatima, zimu teško podnosili pod šatorima. Nekoliko stotina Sarmata nalazilo se na rimskoj obali Dunava u blizini Akuminkuma. Konstancije je naredio da se u blizini tvrđave podigne zemljani tribunal, na koji je smešten carski presto da bi se primili poslanici Sarmata. Tražeći od Sarmata razloge za pobunu i napuštanje dodeljenih zemalja, nije ni slutio da se oni, u stvari, pripremaju za direktan napad na cara. Carev planer, geometar Inokentije, pored izgrađenog tribunala zahtevao je da lađe rimske rečne flote plove Dunavom i spreče prelazak ostalih Sarmata sa teritorije Bačke i Banata. Iako dobro razrađen, Inokentijev plan nije pretpostavio da će napad izvršiti varvari koji se već nalaze na rimskoj obali Dunava. Pognutih glava, mirno su slušali blagi carev govor i prekore, dok nije došao povoljan trenutak. Videvši cara kako je sasvim bezbedan na tribunalu, jedan od Sarmata skide cipelu, baci je prema tribunalu i uzviknu ratni poklič Sarmata: “Marha, Marha”! Odjednom, podigavši sakrivenu ratnu zastavu, svi Sarmati jurnuše prema caru. Konstacije, gledajući sa visine, video je blisku opasnost od nadiruće rulje varvara sa podignutim mačevima i kopljima. Pomešavši se sa neprijateljskim i svojim vojnicima, koji nisu raspoznavali da li je on imperator ili običan vojnik, i kako nije bilo vreme za oklevanje i popuštanje, on uzjaše hitrog konja i pobeže u brzom galopu. Malobrojni rimski vojnici u carevoj pratnji nisu mogli da odole navali mnogobrojnih Sarmata, i tom prilikom je otet imperatorski presto sa zlatnim jastukom, a da se niko nije čestito ni suprotstavio. Čim se pročulo da je imperator u opasnosti i da je doveden do ruba propasti, vojska je rešila da mu što hitnije pritekne u pomoć. Smatrali su da je car svojom hrabrošću doveden u nezavidnu situaciju, i još upola pokrivenog tela bacili su se na gomile varvara. Čuvena vatrena četa rimskih legionara koja je prva krenula da spere sramotu, gazila je sve pred sobom, ne štedeći ni već poginule, ranjene i zarobljene varvare. Hrabri tribun Skutarija Cela, krajnjim naporom je pokušao da povrati presto, ali je pao izboden kopljima. Iako je rimska vojska razbila varvare i povratila ugled, Sarmati su carske regalije prebacili na drugu obalu i tu im se zauvek gubi trag. Možda su priče i legende o tom prestolu i bogatstvu izrade i izazvale sarmatske susede da pokrenu bujicu naroda i krenu na rimske granice. Sigurno je da sarmatsko hvalisanje nije izostalo, i možemo samo da zaključimo kakve je efekte kod varvara izazvala nesmostrenost jednog, sasvim solidnog, rimskog imperatora. Međutim, nesrećne okolnosti su i dalje pratile Konstancija, kao, uostalom, i sve pripadnike Konstantinove porodice. Ubrzo se protiv njega pobunio cezar Galije, Julijan Apostata, a uz to izbila je pobuna u Aziji. Konstancije je hteo da reši prvo azijski problem, ali ga je smrt zatekla 8. novembra 361. godine u mestu Mopsukrene, blizu Tarsa, u Kilikiji. Njegov usud delila je i njegova kćerka Flavija Maksima Faustina, prozvana Konstancijom, supruga cara Gracijana koja je pukim slučajem izbegla zarobljavanje od strane Kvada, bežeći dvokolicoma iz carske vile Pistrensis (kod Šida) do Sirmijuma. Da su je varvari stigli, bila bi prva zarobljena rimska princeza u istoriji.

Akhenaton
Član
Član

Broj poruka : 787
Datum upisa : 21.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od Fraya taj Sre Avg 04, 2010 10:08 pm

Akhenaton ::Jeste pravo ime...nema je na netu...eto ,igrom slucaja imam jedini primerak u Srbiji,izdanja iz 1832.g.


Cek sad Frayo...zar su za tebe knjige i dokumenti samo prica?!

Ima i Hocanske pimnice,sa m,...car Dusan ih jos podigao.

Drugo,sto se tice kulturne bastine,mislim da imam pomalo kvalifikacija za to...ali malkico


Pa znam da imas, zato te i pitam
Ali nemoj da mi umanjujes znacajmojih pimnica Smile

Verovatno si tako i za Romulianu, a eto otkopase neki dan i (valjda) Dijanu,
mada ja videh samo dve zivotinje, ali ce valjda da nadju i nju.

A sada ozbiljno za ovaj spis iz tvog posta.

Da li je i knjiga -roman napisana ili je samo taj dokument prevodjen
na razne jezike?

Fraya
Član
Član

Broj poruka : 2139
Datum upisa : 19.04.2010
Lokacija : suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od Akhenaton taj Sre Avg 04, 2010 10:15 pm

A na primer ,jel' znas da je svaka palata u carevom rodnom mestu bila samo njegov letnjikovac?

Iz tog vremena tetrarhije ima ih nekoliko : u Lukaniji,kod Sirmijuma,Romulijana,Split,Sarkamen,Erborakum,Nikomedija,Arl,Trijer....itd.

A jel' znas da su samo dve bile rezidencijalne odakle se upravljalo carstvom? Sirmijum i Rim!

A jel' znas da je bas tog Galerija bila prestonica Sirmijum,a on se posle abdikacije povukao u Romulijanu?

Knjiga je napisana naravno,pa to je Danteov najbolji prijatelj!!!

Pa nije to radjeno u fragmentima,lepo ti pise tamo!

Akhenaton
Član
Član

Broj poruka : 787
Datum upisa : 21.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od Akhenaton taj Sre Avg 04, 2010 10:16 pm

A vidi ovu malu pricu...

SMRT MARKA AURELIJA ,

Rimski car-filozof Marko Aurelije umro je u Sirmijumu 180.godine od kuge,a ne kao sto se u filmovima i dobrom delu literature navodi u Vindoboni(Bec).Takvo shvatanje je proizaslo iz cinjenice da je u trenutku smrti vodio rat protiv Germana,ali Germansko pleme Markomani,koje se i pominje u tom ratu,naseljavalo je teritoriju danasnje Backe.
Istocno od Sirmijuma,na potesu Crepovac,pronadjena su dva rimska miljokaza,jedan iz 161.godine i drugi iz 198.godine,a oba obelezavaju rastojanje do Sirmijuma od tri rimske milje.Na prvom miljokazu pominju se imperatori Marko Aurelije i Lucije Ver.Na tom lokalitetu je bio stacioniran najveci deo rimske vojske koju je Marko Aurelije okupio za rat protiv Markomana,dok je sam car bio smesten u palati u Sirmijumu(peri ta basileia).
Podatak o boravku Marka Aurelija u gradu nalazi se u delu Filostrata,u opisu puta Heroda Atika;Atik je zeleo da se opravda od neke optiuzbe Atinjana i pronasao je cara u Sirmijumu.Filostrat je naveo da je grad sluzio kao polazna tacka i glavni stab u ratu protiv Germana.Spis koji je sastavio Filostrat je veoma znacajan zato sto je i najstariji pomen carske palate u Sirmijumu,ali to ne znaci da ona i pre toga nije postojala,jer je i car Trajan zimu 100/101.godine proveo u gradu,zasigurno u palati.Pisac Herodijan ,takodje,pominje da je car ziveo u Sirmijumu,kao i da je u gradu neko vreme (170-174) boravila i carica Galerija Faustina sa kcerkom.U Sirmijumu je Marko Aurelije primio i vladara Jaziga ,Bakadaspesa, koji je dosao da moli za mir,ali ga je car odbio.Herodijan izricito navodi da je car Marko Aurelije umro u Sirmijumu od kuge 180.godine,gde je i spaljen,a pepeo mu je prenesen u Rim.Za Vindobonu nema ni jedan podatak,osim pronalaska Aurelijevih spisa,ali naki delovi njegovih filozofskih razmisljanja pronadjena su i u drugim mestima.Iako istoricari napominju da je te spise ("samome sebi") Aurelije i pisao u Sirmijumu,filmski reziseri su neumoljivi.Na dusu im se stavlja i proglasavanje njegovog sina Komoda za zlikovca,iako je bio miljenik naroda i vladao cak 13 godina.

Akhenaton
Član
Član

Broj poruka : 787
Datum upisa : 21.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od Akhenaton taj Sre Avg 04, 2010 10:18 pm

A vidi ovu...tri godine mi je trebalo da prikupim podatke...koliko god to nekome bilo smesno...


SVETI DIMITRIJE (SIRMIJUMSKI ILI SOLUNSKI)

Zahvaljujuci prakticnosti rimske uprave,za vecinu dogadjaja u carstvu postoje zvanicni spisi,sudski u slucaju progona,i administrativni u slucaju uprave.Za dogadjaje u carstvu.koji su se odnbosili na progone pripadnika Hristove vere,rimski prokuratori i njihovi sluzbenici su vodili zvanicni zapisnik i sudske procese.Takav slucaj je i sa stradanjem vecine sirmijumskih mucenika,a u ovom slucaju,obraticemo paznju na Svetog Dimitrija.Najveci progon Hriscana dogodio se u prvoj deceniji IV veka,i jedan anonimni savremenik tih dogadjaja,opisao ih je sledecim recima:...26.februara 305.godine.pogubljena su 72 Hriscanina,28.i 30.marta 305-godine,oko 50,u julu iste godine preko 30,a u avgustu 308.godine preko 200 Hriscana...Zvanicni zapisnik je registrovao i mucenicku smrt djakona Dimitrija,koji je pogubljen 9.aprila 304.godine,zajedno sa jos pet neimenovanih devojaka.Tri dana ranije pogubljen je i najcuveniji sirmijumski episkop Irinej,naslednik episkopske stolice koju je osnovao Sveti ApostolPetar,postavljajuci svog ucenika Epeneta za prvog sirmijumskog episkopa.Sveti Dimitrije pogubljen je na Artemidinom mostu,posle uzaludnog ubedjivanja gradskog dekuriona Proba,koji nije mogao da gleda stradanja mladih ljudi,da prinese zrtvu Jupiteru i slob0odno ide kuci.Dimitrije je odbio zrtvovanje i slobodno i mirno krenuo prema dzelatu na sredini mosta.koji mu je odrubio glavu.Poslednje reci su ostale zabelezene:...grade ja cu se vratiti!...To je jedini spomen bilo kog mucenika Dimitrija u svim rimskim i ranohriscanskim spisima.Najvise kontroverze je izazvao prefekt Ilirika Leontije,koji je podigao dve crkve posvecene ovom muceniku,jednu u Sirmijumu,a drugu u Solunu.Bez obzira na zvqanicno crkveno misljenje,nepobitno je utvrdjeno da je Leontije prvo podigao crkvu u Sirmijumu,a potom u Solunu,gde je preneo okrvavljenu mucenikovu kosulju kao relikviju.Kasniji grcki crkveni spisi su Dimitrija proglasavali i rimskim oficirom,pa cak i tribunom,ali su to bili samo pogresni pokusaji tumacenja dva glavna ranohriscanska crkvena izvora o ovom slucaju,koji su poznatiji pod nazivima PASSIO PRIMA i PASSIO ALTERA.Oba spisa navode prefekta Leontija kao osnivaca kulta Svetog Dimitrija,ali kazu da je prefektura Ilirika preneta iz Sirmijuma u Solun,zbog cestih varvarskih nasrtaja.To nam dokazuje da nije moguce tvrditi da je Leontijev put bio obrnut,kao sto se danas tumaci.Glavniu dokaz za nepostojanje solunskog Svetog Dimitrija,a mucenikovo svrstavanje u red sirmijumskih svetitelja su dva pisma careva Justinijana I i Mavrikija,upucena solunskim gradjanima. carevi su nzahtevali da im se ustupe mosti Svetog Dimitrija radi prenosa u Konstantinopolj,a Solunjani su im uzvratili da oni ne znaju ni za kakve druge mucenicke mosti u njihovom gradu,osim za mosti Svete Matrone.A za kult svetog Dimitrija su odgovorili da ga postuju,ali da im je legenda prenesena iz Panonije.To nam potvrdjuje i 11. novela cara Justinijana iz 535.godine,koja navodi da je prefektura Ilirika preneta iz Sirmijuma u Solun u Atilino vreme (Attilanis temporibus),i da solunski episkop ne duguje svoj sjaj vlastitom autoritetu,vec cinjenici da je pre premestanja ziveo u Sirmijumu.Postp crkva u Solunu nije ni posedovala mosti Svetog Dimitrija,ne mozemo govoriti o Dimitriju kao solunskom svetitelju.A najvaznija stvar u svemu tome je arheolosko iskopavanje u Sremskoj Mitrovici osamdesetih godina 20. veka,koje je kao rezultat imalo otkrivanje ranohriscanske crkve,datovane u pocetak V veka,koja je danas izlozena u podrumu jedne bankarske kespoziture u Mitrovici.To otkrice potpuno je demistifikovalo pricu o Svetom Dimitriju,i posto je solunska bazilika posvecena ovom muceniku izgradjena ceo jedan vek kasnije,glavni je dokaz,uz pomenute spise,koji idu u prilog Svetom Dimitriju kao sirmijumskom muceniku.Ova prica ne bi trebalo da nikoga zbunjuje,jer veoma mali broj ljudi uopste ima predstavu o znacaju antickog Sirmijuma u Hriscanskom svetu.Posto je grad ,pre osnivanja Konstantinopolja,zazuzimao ravnopravno mesto sa Rimom u hriscanskoj hijerarhiji,mozemo samo zamisliti kojimje znacaj tada imao.Rimski episkop,tada samo episkop grada rima,cak nije imao ni titulu mitropolita,a na Nikejskom saboru sirmijumskim episkop je potpisan kao DOMNUS METROPOLITANUS.Cak je i cuveni jeretik Arije,posle Nikejskog sabora i sukoba sa Svetim Nikolom pobegao u Sirmijum i tu ziveo nekoliko godina,pa cak,po nekim zapisima,tu i sahranjen,Sam Sirmijum je bio domacin za 5 hriscanskih crkvenih sabora na kojima je delovanjem milanskog episkopa Amvrosija,najzad utvrdjena ranohriscanska crkvena pravila.O znacaju samog grada Sirmijuma,svedoci istrazivanje jednog od najvecih arheologa sveta Alfodija,koji je u svom delu o rimskoj istoriji,naveo da je car Konstantin,prema njegovim saznanjima,u pocetku zelčeo da od Sirmijuma napravi novu prestonicu Konstantinopolj,ali je odustao posle petogodisnjih radova zbog mocvarnog terena.Treba dodati jos da je Marko Aurelije umro u Sirmijumu 180.godine od kuge,a ne kao u filmu Gladijatotr negde kod Vindobone (Beca).

Akhenaton
Član
Član

Broj poruka : 787
Datum upisa : 21.07.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od L2 taj Sre Avg 04, 2010 10:22 pm

Auuuuuuuuuu Cek polako da ovo malo prozvacemo . .

L2
Član
Član

Broj poruka : 2748
Datum upisa : 14.06.2010
Godina : 64
Lokacija : Netherland

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od Fraya taj Sre Avg 04, 2010 10:23 pm

Zasto nije Sirmium na ovom spisku predloga,ili je vec odavno
kulturna bastina?

Imas bozanstven arhiv

Necu ga kopiram,samo cu da ga prevedem.
Salim se,naravno..

Zamolicu te ( za sutra) ako imas nesto zanimljivo ,
a da ima naravno veze sa nasom teritorijom u vezi Zapadnih i I
stocnih Gota,da postavis.

Fraya
Član
Član

Broj poruka : 2139
Datum upisa : 19.04.2010
Lokacija : suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Srpska kulturna dobra

Počalji od Sponsored content Danas u 7:02 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu