Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 51 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 49 Gosta :: 2 Provajderi

Klaudije, laza

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
Izložba “Dosijei o svakodnevnom” Uroša Đurića i Milana Antića, 19.09-14.10.
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s28.postimg.org/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s26.postimg.org/vwdqtqr5l/biogen_DVA.png
https://s26.postimg.org/4ohd5ry7t/Art_CENTAR-header.png
https://s23.postimg.org/tipvwi28r/ruska_kultura_u_srbiji.png
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Vino

Strana 2 od 3 Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Re: Vino

Počalji od Vulin taj Čet Maj 03, 2012 4:27 pm

Ako ćemo iskreno, generale, ja tartuf nisam nikad ni video, a ne probao.

A ja odo' da sklepam neki svinjac ovde iza zgrade pa da pustim par prasadi da riju travnjak.

A dok se ti ne pojaviš, zapatiću i vinograd, da imamo 'ladovinu prilikom pregovora. Te da rujno vino pijemo.

Hm, a što prasetina? Zar nije ovnujsko meso? Question
avatar
Vulin
Prijatelj foruma
Prijatelj foruma

Broj poruka : 7987
Datum upisa : 28.09.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Vulin taj Čet Maj 03, 2012 4:29 pm

Avramova ::Cim mala zaspi, dolazim da sklapamo ugovor.

Ovo me podsetilo na moju ženu.
avatar
Vulin
Prijatelj foruma
Prijatelj foruma

Broj poruka : 7987
Datum upisa : 28.09.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Avramova taj Čet Maj 03, 2012 4:30 pm

Ma nije meni do tartufa vec do zarade od tartufa. Treba nahraniti nejac. ::

Svinjac imam od pok. babe ali nikada nije sluzio svinjama vec jednoj kozi. Vazi li se taj deo?


Poslednji izmenio Avramova dana Pet Jan 30, 2015 12:17 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Avramova taj Čet Maj 03, 2012 4:32 pm

Vulin :: Ovo me podsetilo na moju ženu.

Sa zenom se samo jednom pregovara, ili pri sklapanju braka ili pri rasklapanju.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Vulin taj Čet Maj 03, 2012 4:40 pm

Nema sa ženama pregovora. Zlatko (jebiga, čovek iz Tuzle, valjda zna o čemu priča) mi je vazda govorio: Željko dragi, ko mi je kriv kad ne znam. A lepo mi je daidža govorio šta je recept za uspešan brak.

Dogovoreno, generale. Ti meni tartuf i svinjac bez koze, a ja tebi vino iz Moravske. Ali hajde, reci ti meni kako da ja pijem vino kad se opijem od dve čaše? Pa moram da naručujem nameštaj, špricer il' bevandu.
avatar
Vulin
Prijatelj foruma
Prijatelj foruma

Broj poruka : 7987
Datum upisa : 28.09.2011

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Avramova taj Čet Maj 03, 2012 4:57 pm

sta je namestaj

pozdravlja te mala Av

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Avramova taj Ned Maj 20, 2012 7:42 pm

Kontrola kvaliteta vina

Kvalitet vina svih tipova utvrdjuje organoleptickom (degustacionom-senzorskom) i hemijskom analizom. Kao i kod svih drugih pica organolepticke osobine su od primarnog znacaja za kvalitet.

Hemijska analiza vrsi se u toku proizvodnje kao i kod gotovog proizvoda (vina) za trziste zbog kontrole ispravnosti.

Pored ove dve analize kod vina se ispituje jos i

  • mikrobioloska ispravnost
  • postojanost (stabilnost)


Organolepticko ocenjivanje (strucna degustacija)

Bitne organolepticke osobine vina su: ukus, miris, buke, harmonicnost, sortna tipicnost (plemenitost), boja i bistrina.

Strucnim pregledom ocenjuje se jos :

  • estetski izgled pakovanja, oblik i boja boce, etiketa i zapusac
  • kvalitet zapusaca i sigurnost zatvaranja
  • kompletnost deklaracije


Ukus vina

Ukus je primarna osobina vina. On predstavlja kompletan utisak koji najvecim delom potice od kolicine i uskladjenosti alkohola, secera, kiselina, tanina i specificnih sastojaka, ugljendioksida, estara, aldehida, ketona itd. Tanin je opora supstanca koju sadrze pokozica i semenke. On je prirodni konervans i omogucava da vino stoji 10, 20 i vise godina.

Kod kvalitetnih vina posebno se ceni originalan, specifican i izuzetan ukus.

Miris i buke

Miris je druga slicna organolepticka komponenta. Ocenjuje se slicno ukusu: da li je normalan(bez stranog mirisa), sortna tipicnost i intenzitet.
Tri osnovna tipa mirisa vina su: normalan vinski miris, muskatni miris i specifican miris pojedinih sorti.

Buke je plemeniti miris koji se razvija u vinu visokokvalitetnih sorti odlezavanjem najmanje tri godine u boci.

Boja vina

Boja vina zavisi od tehnoloske obrade i sorte grozdja. Kod belih vina boja moze biti:

  • svetlo zuta
  • zelenkasto-zuta
  • zuta
  • zlatno zuta
  • tamno zuta


Crna vina imaju jasno do tamno crvenu boju a ruzicasta crvenkastu - roze.

Bistrina vina

Bistrina je jedan od zahteva koji treba da ispunjava svako vino. Po stepenu bistrine vino se moze okvalifikovati kao:

  • kristalno bistro
  • bistro
  • maglicasto mutno
  • mutno
  • mutno sa talogom


Organolepticko ocenjivanje vina vrsi se bodovanjem na osnovu pojedinih osobina. Zbir svih poena daje brojno izrazenu organolepticku vrednost vina. Prosek ocene svih clanova komisije je konacna ocena. U praksi se najvise primenjuju dva sistema bodovanja (od 20 i od 100 poena).

Izvor: Sve o Vinu

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Avramova taj Sre Maj 30, 2012 2:05 pm

Francuzi kazu: Lose vino moze da ima visoku cenu, ali dobro vino nikada nisku.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Avramova taj Sre Avg 15, 2012 2:07 pm

Prosečni životni vek  Francuza se popeo sa 83 godine na 87 godina. U to ime, evo još nešto o vinu:
__________________________



Gde se najviše pije vino

U Vatikanu, pokazalo je najnovije istraživanje kalifornijskog Vinskog instituta. Unutar zidina papske države godišnje svako u proseku popije nešto manje od 55 litara "krvi Isusove".

Da li to znači da tamošnje sveštenstvo i njihovi gosti doista i popiju svo to vino ili potrošnja ima veze i sa crkvenim obredima, tek unutar zidina papske države godišnje svako u proseku popije nešto manje od 55 litara "krvi Isusove".

Objavljujući rezultate, Vinski institut (The Wine Institute) se ogradio da su rezultati dobijeni na osnovu kupljenih količina vina, a ne provereno popijenih. Ako proboj Vatikana na prvo mesto i ne bi trebalo da začudi, s obzirom na to da tu živi veoma malo ljudi, a da se praktično svakodnevno organizuju prijemi, ručkovi i večere za državnike i delegacije iz celog sveta, zanimljivo je da se među 10 najvećih potrošača nisu našli Španija ili Argentina, gde je vino ipak tradicionalno piće.

Spisak prvih 10 država u kojima se po rezultatima ovog istraživanja vino najviše pije:

1. Vatikan
Podatak kaže da u "gradu u gradu" žive 832 duše koje prosečno troše 54,78 litara vina godišnje. Pored gostiju na prijemima, vino iz vatikanskih podruma svakodnevno troši i oko 2.500 radnika koji održavaju kompleks Vatikana, a koji zvanično tu ne žive već samo dolaze na posao.

2. Ostrvo Norfolk
Još jedna mini država u vrhu svetskih vinopija, ovo ostrvce u Pacifiku, između Australije, Novog Zelanda i Nove Kaledonije, ima oko 2.300 stanovnika koji za godinu dana uspeju da popiju tačno 54 litre vina po glavi stanovnika. Legenda kaže da su ostrvljani ljubav prema vinu nasledili od prvih doseljenika, pobunjenih mornara sa broda "Baunti", kojima alkohol nije bio mrzak, a gde je vino služeno uz svaku večeru. Još ako se uzme u obzir da je 16 odsto stanovništa na ostrvu danas mlađe od 14 godina i da verovatno (još) ne pije, jasno je da ostatak stanovništva popije i mnogo više od proseka.

3. Luksemburg
Država sa zvanično najvećim prihodima po glavi stanovnika, nalazi se i na visokom trećem mestu po ispijenom/kupljenom vinu, sa 52,46 litara. S obzirom na to da su Luksemburžanima cene vina manji problem nego ostalim nacijama, vrlo je moguće da su njihove ispijene litre po glavi - najskuplje, piše magazin "Vino".

4. Francuska
Prva država na ovom spisku koju ne možete biciklom da obiđete za jedan dan. Vino je u Francuskoj nacionalno piće, a rezultat od 45,7 litara po glavi Gala nešto slabiji nego prethodnih godina, ali i dalje u vrhu.

5. Italija
Još jedna velesila u proizvodnji vina, Italija je sa 42,15 litara potrošnje vina po glavi sada iza Francuza, a ne tako davno bila je na prvom mestu sa (danas neverovatnih) 70 litara. Kažu da je najveći krivac za ovako drastični pad primena sve strožijih zakona u saobraćaju.

6. Portugal

Statistika kaže - 41,81 litar po glavi, što jeste nešto manje od Italijana, ali kad se uzme kao parametar popijeni alkohol onda su Portugalci jači jer konzumiraju 6,65 litara alkohola iz vina godišnje. A za to su upravo zaslužna pojačana vina kao portugalski vodeći proizvod.

7. Švajcarska
Uz Luksemburg, još jedna država (relativnog) blagostanja, uz to okružena najboljim svetskim vinogradima, pa se nekima može čak i učiniti da je prosek od 38,2 litara mogao da bude i veći.

8. Turks i Kajkos ostrva
Karipska država u kojoj svako od od 45.000 stanovnika potroši u proseku 37,88 litara vina godišnje, došla je do ovog rezultata sasvim sigurno i zahvaljujući stotinama hiljada turista koji tu dolaze na odmor, pa je tako rast potrošnje vina u poslednjih pet godina skočio za četvrtinu.

9. Slovenija
Najbolje plasirana u regionu je Slovenija, sa 36,4 litara po glavi.I to više nipošto nije samo - "ritoznojček".

10. Danska
Duge hladne noći i pristojan standard učinili su da potrošnja vina u Danskoj (uz sav ostali popijeni alkohol) skoči u poslednje četiri godine za 27 odsto na 35,09 litara po čoveku.

Nema sumnje da je loša ekonomska situacija u pojedinim zemljama dovela do pada potošnje vina, što se vidi po izostanku Španije (podaci govore o padu potrošnje vina od čak 20 odsto u poslednje četiri godine) i Argentine sa liste 10 najvećih.

U nekim ranijim istraživanjima, od država u regionu visoko su bile rangirane Hrvatska i Mađaraska, ali je i tu izgleda pad standarda učinio svoje.

A Srbija? Uprkos sve boljim domaćim vinima i sve većoj ponudi uvoznih, potrošnja je i dalje niska. Vinski institut je pronašao da se u Srbiji godišnje u proseku kupi 3dl vina po glavi. Verujemo ipak da se popije desetak puta više, i to uglavnom onog iz domaće radinosti (iz svog bureta ili komšijinog). Najlakše je reči - rakija je kriva za sve!

Izvor: Opusteno.rs

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od jelena taj Pet Avg 17, 2012 1:14 am

RAJAČKE PIMNICE
Rajačke pimnice, kao jedinstven arhitektonski kompleks vinskih podruma u Negotinskom vinogorju o kojima prvi zapisi datiraju iz 19. veka, predstavljaju važan deo srpske baštine, a kandidat su za Listu svetske kulturne baštine. Pimnice su naselja vinskih podruma u Negotinskoj krajini i omiljena su destinacija ljubitelja vina na putu po Srbiji. Vinova loza se u tom kraju gaji još od rimskog doba, a u srednjem veku, ova grana poljoprivrede bila je toliko važna da su neka domaćinstva imala čak sto hiljada čokota vinove loze. Početkom prošlog veka krajinska vina su nosila epitet najjačih u Evropi, a medalje su osvajala na izložbama u Londonu i Parizu. Proizvođači vina iz vinogorja koje se danas prostire na oko hiljadu hektara, kažu da to vino ne opija. Ono podstiče da se dobro misli, bolje govori, a najbolje peva. Od autohtonih sorti neguje se bagrina, začinak, prokupac, vranac i smederevka.



U negotinskoj krajini bogatu vinarsku istoriju imaju sela Rajac, Rogljevo i Smedovac za koja kažu da imaju najmirisnija crvena vina, nastala iz srećnog spoja dobre zemlje, puno sunca i nadmorske visine od 150 do 250 metara. U tim selima, ili izvan njih, ali uvek daleko od svake vrste zagađenja, građene su pimnice. Zidane su od kamena ili od brvana, zidova debelih i do 60 centimetara. Podrumi u kojima se čuvalo vino delimično su ukopani u zemlju, kako bi se održavala konstantna temperature vazduha. Bili su pravougaonog oblika i tu se moglo smestiti nekoliko bačvi za pet hiljada litara vina, desetak buradi zapremine oko 700 litara, još mnogo manjih buradi i vinskih sprava. Na spratu su prostorije u kojima su u vreme berbe boravili vinogradari, a bile su i mesto za degustaciju vina i razna slavlja. Zbog porodičnih veza, često se u nizu zidalo po nekoliko pimnica.



Rajačke pimnice su građene od polovine 18. veka do 30-tih godina prošlog veka oko trga, gde je zbijeno 270 jedinstvenih kuća za vino.Kuće su ušorene i povezane krivudavim sokacima. Imaju dva naspramna ulaza ili prozora kroz koji se postavljao drveni oluk – gurma za sipanje grožđa u kacu. U pimnicama se odvijao ceo proces proizvodnje vina, pa se zato i kaže da su to kuće u kojima je oduvek stanovalo vino.

http://www.glassrbije.org/srbija/sites/default/files/u3/pivnice2.jpg

U selu Rogljevo ima oko 150 pimnica koje su uglavnom građene od mekog, kamenog peščara. Svaka iznad ulaza ima uklesanu godinu gradnje, pa najstarija, kamena, datira iz 1861. godine, dok su pimnice brvnare daleko starije.



Kuće za vino sačuvane su još u dva sela koja su nadomak Negotina, ali je mnogo više nestalo. U to doba, svako domaćinstvo je imalo vinski podrum koji je često bio kvalitetnije građen od kuće za stanovanje, jer je vino bilo važno i neizbežno u svim životnim ciklusima. Do pre desetak godina ovi podrumi su bili dosta zapušteni, ali sa obnavljanjem vinogradarske tradicije i vinskog turizma u Srbiji, obnavljaju se i pimnice. Rajačke pimnice godišnje poseti oko 15.000 znatiželjnika iz raznih krajeva sveta.

Lično sam sa svojim kolegama bila na jednoj lepoj eskurziji gde smo posetili Rajacke pimnice,osvojile su nas, i svake godine u septembru -oktobru idemo u posetu,tako da cu i ove godine da posetim Rajac i iskreno jedva čekam
avatar
jelena
Legendarni član

Broj poruka : 13186
Datum upisa : 07.04.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od jelena taj Pet Avg 17, 2012 1:22 am



uslikano u Rajačkim pimnicama
avatar
jelena
Legendarni član

Broj poruka : 13186
Datum upisa : 07.04.2012

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Avramova taj Pet Avg 17, 2012 1:48 am

Rekli su o vinu

Rišelje:

„Kad bi Bog imao nešto protiv alkohola, zar bi vino napravio tako dobrim?“

Kur'an

"O vjernici, vino i kocka i kumiri i strjelice za gatanje su odvratne stvari, šejtanovo djelo; zato se toga klonite da biste postigli što želite. Šejtan želi da pomocu vina i kocke unese medu vas neprijateljstvo i mržnju i da vas od sjecanja na Allaha i od obavljanja molitve odvrati. Pa hocete li se okaniti?" (Al-Ma'ida, 90-91)

Muhammed

"Ko bude pio alkohol na ovom svijetu nece piti džennetsko vino na onom svijetu, osim ako se pokaje." (Muslimova zbirka hadisa, 1266.)

Ovidije

"Kojima se žuri, ti neka piju mlada vina; meni neka natoce staroga vina koje je spremljeno pod drevnim konzulima."

Spencer Johnson

"Covjek mora odabrati: ili uzdržljivost i pamet, ili vino i glupost."
"Jedan od nepovoljnih uticaja vina je da covjek pijuci pocne zamjenjivati misli."

Ugo Foscolo

"Zašto bi se onaj koji se ne opija, zato što nagonski mrzi vino, opravdano nazivao trijeznim?"

Poslovice

Armenske poslovice


"Napili kozle vinom, pa pošlo ono da se s vukom bori."
"Vino i nijemog pretvori u slavuja."

Ceške poslovice

o "Grožde tuge daje najbolje vino."

Engleske poslovice

"Kad vino tone, rijeci plivaju."

Finske poslovice

"Covjek gospodari pivom, ali vino gospodari covjekom."

Francuske poslovice

"Dan bez vina, dan bez sunca."

Japanske poslovice

"Ko pije vino, ne poznaje njegovu štetnost; ko ga ne pije, ne poznaje njegove koristi."
"Pri prvoj caši covjek pije vino; pri drugoj caši vino pije vino; pri trecoj caši vino pije covjeka."

Kineske poslovice

"Nekoliko caša vina sklope stotinu poslova."
"Vino ne opije covjeka, nego se covjek opije sam."

Latinske poslovice

"Neko vrijeme sam bio bogat, ali me tri stvari uciniše siromašnim: kocka, vino i žene."
"U vodi je lako potonuti, još lakše u vinu."
"Vino nema kljuca."
"Vino piju ljudi - a ostale životinje vodu."

Madjarske poslovice

"Kad mlinar ima vode - on pije vino; kad nema vode - on pije vodu."

Nemacke poslovice

"Malo vode - mnogo vina; mnogo vode - malo vina."
"U bacvi vina skrivena su mnoga cuda."
"Vino je mnoge cedne žene bacilo na leda."
"Vino od ljudi pravi bogove i vragove."
"Vino otvara sve prozore u glavi da razum može odletjeti."
"Vino stvara prijatelje, a suze ih stavljaju na kušnju."

Portugalske poslovice

"Gdje svi placaju, vino nije skupo."
"Kako vino ulazi, tako rijeci izlaze."
"Ko ima dobro vino, ima dobrog prijatelja."

Slovenske poslovice

"I Bog bi bio dobre volje kad bi pio vino."
"Nije krivo vino nego onaj koji pije."

Talijanske poslovice

"Bolje mutno vino nego bistra voda."
"Gdje je krcmarica lijepa i vino je dobro."
"Ujutro je vino olovo, u podne srebro, a navecer zlato."

Turske poslovice

"Dobro vino i lijepa žena - to su dva najljepša otrova."

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Avramova taj Pet Avg 17, 2012 2:01 am

Zanimljivosti o vinu

  • Vino ima skoro isto onoliko kalorija koliko i jednaka količina soka od grožđa.

  • Sa starenjem, crvena vina postaju svetlija, a bela vina tamnija.

  • Prosečan broj zrna grožđa koji je potreban da se dobije boca vina je 600.

  • U američkoj državi Juta, prilikom degustacije, vino se ne sme progutati.

  • Sve do sredine XVII veka, proizvođači vina u Francuskoj nisu koristili plutane zatvarače. Umesto njih su koristili krpe potpopljene u ulju, i njima su zatvarali boce.

  • Mehurići u šampanjcu su, kod prvih proizvođača, smatrani za veoma nepoželjan defekt koji treba izbegavati.

  • Prilikom nazdravljanja, u engleskom se koristi reč toast (koja označava i prpečeni hleb). Poreklo ovakve zdravice je u drevnom Rimu, gde se komadić prepečenog hleba stavljao u vino.

  • Na krajevima vinograda se (ponegde još i danas) sade ruže, kako bi prve odreagovale na buđ, parazite i bolesti, pre nego što ove napadnu vinograd.

  • Legenda kaže da su idealne čaše za šampanjac velike koliko i grudi Marije Antoanete.

  • Jedan od sakupljača vina je za šestocifrenu dolarsku sumu kupio na aukciji vino koje je pripadalo Tomasu Džefersonu. Potom ga je izložio u svojoj kući, u specijalno osvetljenoj kutiji. Toplota sijalica je rasušila čep, i sakupljač je tako dobio do sada najskuplju bocu vinskog sirćeta...

  • Hiljade vrsta grožđa širom sveta, koje sve spadaju u rod Vitis, imaju zajedničkog pretka u muskadinima (Muscadinia), još iz vremena kad su se kontinentalne mase spajale u superkontinent (tzv. Pangea). Razlog zašto su muskadini poseban rod leži u činjenici da imaju dva hromozoma manje nego svi iz roda Vitis. Tokom 1950-ih su u Indiji pronađeni muskadini koji rastu kao divlja vrsta.

  • Frazu "in vino veritas" (u vinu je istina) skovao je Plinije Stariji, koji je poginuo prilikom erupcije Vezuva koja je uništila Pompeju i Herkulanum.

  • Sorte pinot blanc (bianco), pinot (grigio) i pinot meunier su genetičke mutacije sorte pinot noir.

  • Penušava vina slabijeg kvaliteta se proizvode po tzv. Charmot metodi, industrijskom procesu koji je identičan onom u proizvodnji gaziranih sokova. Najkvalitetnija penušava vina su rezultat intenzivnog rada po tradicionalnoj metodi, gde se CO2 javlja kao prirodni produkt fermentacije.

  • Kaluđer Dom Perignon nije "izumitelj" šampanjca, niti je ikada rekao "ja pijem zvezde". Penušava vina su pravljena u regionu Šampanje mnogo pre njegovog rođenja. Ovaj popularni mit je bio samo marketinška prevara.

  • Još uvek nije sa sigurnošću utvrđeno zašto neki ljudi od nekih vina imaju glavobolju, a drugi ne. Osumnjičeni za to su sulfiti (generalno utiču na ljude sa specifičnim alegrijama), histamini, taurin amino kiseline, tanini, i sam etanol. Tanini su prirodni sastojak grožđa, ali se i ekstrahuju iz hrastovih buradi u kojima vina odležavaju. Tamnija pića, kao burbon, koja imaju reputaciju izazivača ozbiljnih mamurluka, takođe stare u hrastovim sudovima, jedinom mestu gde destilovana (tima i čistija) tečnost stvarno može da "pokupi" sastojke koji pogoršavaju mamurluk. Tipično belo vino na čije se posledice žale potrošači (što je neobično u poređenju sa crvenim vinima) je chardonnay - belo vino za koje je najverovatnije da je odležalo u hrastovini.

  • Godine 121. p.n.e. Italija je imala tako dobru berbu, da je to godina koja je označila kraj dominacije Grka u industriji vina onog vremena..

  • U Nemačkoj, u muzeju Speyer, postoji boca vina stara 1600 godina.

  • U srednjem veku vino se koristilo i kao novac.

  • Egipćani su vino smatrali darom boga Ozirisa.

  • Šampanjac je najbolji između svoje četvrte i desete godine starosti.

  • U Jermeniji tvrde da je prve vinograde na Zemlji posadio biblijski Noje, i to u njihovoj zemlji.

  • Luj Paster je prvi koji je odredio pravu prirodu fermentacije.

  • Izraz Blanc de Noir se odnosi na bela vina dobijena od crvenog / crnog grožđa.

  • Godine 1870. SAD su, ne znajući, prenele filokseru (opasnu bolest vinove loze) u Evropu, što je praktično uništilo sve evropske vinograde. Kao posledica, skoro svi evropski vinogradi su morali biti ponovo sađeni, loznim kalemovima koji su kalemljeni na američku podlogu koja je otporna na filokseru.

  • Zemlja u čuvenom vinogradu Clos de Vougeot (u francuskoj oblasti Burgundy) se smatra toliko dragocenom, da su radnici u vinogradu obavezni da prilikom odlaska kući iz vinograda očiste svoje cipele od zemlje.

  • Prema persijskoj legendi, vino je "otkriveno" u današnjem Iranu, kada je žena šaha koji se zvao Džamšid slučajno popila nešto pokvarenog soka od grožđa, malo se opila, i to joj se svidelo!

  • Tokom prohibicije u SAD, hiljadama kupaca širom Amerike je prodavan proizvod pod imenom Grape Brick (cigla od grožđa). Na "ciglu" od suvog i presovanog koncentrata grožđa bio je zakačen paketić kvasca i zakonsko upozorenje "Nemojte dodavati kvasac jer će doći do fementacije".

  • Robert Luis Stivenson je o vinu govorio kao o "flaširanoj poeziji".

  • U svoje vreme, vino je često bilo propisivano kao lek za bronhitis i grip.

  • Pod vinogradima u svetu ima oko 8 miliona hektara, i grožđe među svim voćem ima primat u tome. Postoji oko 10.000 varijeteta (sorti) grožđa.

  • Otvorena boca vina u frižideru traje 6 do 16 puta duže (bez kvarenja) nego na sobnoj temperaturi.

  • U svetu postoji oko 400 vrsta hrasta, od kojih se samo 20 koriste u proizvodnji buradi. Za proizvodnju kvalitetnog bureta pogodno je samo oko 5% celog drveta hrasta.

  • Amerikanci su izračunali da grožđe koje daje bocu vina od 20 dolara košta oko 2,64 dolara.

  • Da penušavo vino ne bi penilo van čaše pri sipanju: sipajte prvo malu količinu (koja će se brzo umiriti), a ostatak sipajte u tu količinu - tada neće peniti.

  • Staro vino se nikad neće ukiseliti i postati sirće. Ono se pokvari oksidacijom.

  • U Egiptu, u vreme faraona Tutankamona (nekih 1300 godina p.n.e.), "običan svet" je pio samo pivo - vino je bilo rezervisano samo za višu klasu.

  • Kada se viking Lajf Erikson ukotvio u Severnoj Americi 1001. godine, bio je toliko oduševljen plodnošću vinove loze da je zemlji dao ime Vinland.

  • Tek kad je počela primena plutanih zapušača, boce su počele da se polažu u horizontalni pložaj prilikom odležavanja, a oblik boce je od kratkih i loptastih počeo da postaje visok i tanak.

  • Kada je erupcija Vezuva zatrpala Pompeju 79. godine, ona je "sahranila" i više od 200 vinskih barova.

  • Grožđe se ne može pouzdano reprodukovati iz semena. Da bi se odgajila određena vrsta grožđa koristi se kalemljenje - biljna verzija kloniranja.

  • Vino ima toliko hemijskih jedinjenja da se smatra složenijim i od seruma krvi.

  • Godine 1945, Chateau Mouton-Rothschild je počeo sa serijom umetničkih etiketa, unajmljujući svake godine drugog umetnika da izradi jedinstvenu etiketu za tu berbu. Ti umetnici su bili i Šagal, Pikaso, Miro i Vorhol. 1993. etiketa je bila povučena iz prodaje i zamenjena praznom etiketom, jer je bila isuviše kontroverzna (stilizovana gola mlada žena na etiketi vređala je političku korektnost).

  • Promene u vinu koje se dobiju starenjem su posledica VRLO spore interakcije kiseonika i vina. Veruje se da vino sporije stari u velikim bocama, jer ima manje kiseonika po jedinici zapremine vina. Brza oksidacija, kao kod loših zatvarača, kvari vino.

  • Često se, pre berbe, odseca gornji sloj lišća na čokotima, kako bi se povećala izloženost suncu i ubrzalo zrenje.

  • Prosečna starost francuskih hrastova posečenih za vinsku burad je 170 godina!

  • Ivica vinske čaše za crveno vino je uvijena unutra, kako bi zadržala arome iz vina i "dovela" ih do nosa vinopije.

  • “Hladna maceracija” označava stavljanje grožđa u okruženje koje ima sniženu temperaturu na nekoliko dana pre početka fermentacije, čime se pospešuje ekstrakcija boje. Ovo se sve više radi sa Pinot Noir-om obzirom da pokožica ove sorte nema dovoljno pigmentacije u odnosu na druge crvene vrste.

  • Bakterija Mycoderma pretvara etil alkohol u sirćetnu kiselinu, pretvarajući tako vino u sirće. Međutim, najviše slučajeva kvarenja vina su posledica oksidacije voća izazvane vazduhom, a ne bakterijsko pretvaranje alkohola u sirće.

  • Najviše sađena vrsta grožđa na svetu je Airén. Ona zauzima oko 400.000 hektara u centralnoj Španiji, gde se od nje pravi osrednje belo vino, ali i prilično dobar brendi.

  • “Cuvée” znači “kaca”, "bačva" ili “cisterna”. Koristi se da označi posebnu seriju ili kupažu.

  • Beaujolais Nouveau (mlado vino) se ne može legalno pustiti u prodaju sve do trećeg četvrta svakog Novembra.

  • U zadnje vreme ima sve više i više sintetičkih zapušača, ali je najnovija tehnologija zasprečavanje zagađenja čepova upotreba mikrotalasa.

  • Etikete su prvi put stavljene na flaše u ranim 1700-im, ali sve do 1860-ih nije bilo odgovarajućih lepkova koji bi ih držali.

  • Vrhunski vinogradi u Napa dolini se prodaju za preko 2.500 dolara za ar! Godine 2000. u Kaliforniji je bilo 847 vinarija.

  • Vina često nazivaju nektarom bogova, ali je Sangiovese jedino grožđe koje je dobilo ime po bogu. Sangiovese znači “krv Jova.”

  • Belance jajeta, krv bikova i želatin su bili korišćeni kao sredstva za filtriranje pre punjenja u boce. Belance se dosta često koristi i danas.

  • “Brix” označava procenat šećera u grožđu pre fermentacije. Npr. 23° brix će, više ili manje, biti pretvoreno kvascima u 12.5% alkohola, u zavisnosti od efikasnosti konverzije korišćenih kvasaca.

  • Pri proizvodnji porto vina izmuljano grožđe fermentira samo oko 48 časova. Onda se fermentacija zaustavlja dodavanjem neutralno destilisanog alkohola ili brendija. Ovaj postupak povećava nivo alkohola i zadržava nešto od prirodnog šećera iz grožđa.

  • Još od 4.000 godine p.n.e., Egipćani su bili prvi koji su koristili plutane zapušače.

  • Marketinška israživanja pokazuju da većina ljudi kupuje određeno vino ili zato što prepoznaju brend, ili ih privuče pakovanje.

  • Portugal ima 1/3 svetskih šuma plute i pokriva 85-90% plute koja se koristi u SAD.

  • Sve do 1970. Bordo je proizvodio više belih nego crvenih vina. Danas crvena vina predstavljaju oko 84% ukupnog proizvoda.

  • Stavljajući led i so u posudu za hlađenje brže ćete ohladiti penušavo vino.

  • Najstariji vinski region u Bordou je Graves.

  • Iako “château” znači zamak, to može biti i blok zgrada ili manja kući u blizini vinograda koja zadovoljava zahteve za proizvodnju vina sa protorom za skladištenje na istom imanju.

  • Château Petrus je najskuplje vino iz Bordoa. Njegova cena zavisi više od male produkcije, nego od kvaliteta. Petrus se pravi od najmanje 95% Merloa.

  • Egipćani su prvi koji su koristili staklene sudove, još oko 1500 godine p.n.e.

  • Čaša za šampanjac će proizvoditi više mehurića ako unutrašnji zidovi nisu sasvim glatki. Neravnine pomažu oslobađanje ugljen-dioksida.

  • Madam Pompadour je izjavila kako je šampanjac jedino vino posle koga žena ostaje lepa.

  • U XIX veku bila je česta pojava da flaše sa šampanjcem eksplodiraju. Radnici u podrumima su nosili zaštitne maske.

  • Brzina čepa od šampanjca je 13 m/s. Pazite!

  • Dom Perignon je bio monah za koga se smatra da je izmislio šampanjac. Medutim, ono što je on želeo da postigne je da napravi vino koje će biti ravnopravan rival burgundcu. Uopšte nije odobravao vina sa mehurićima. Njegov najveći doprinos je insistiranje na visokim standardima gajenja grožda i proizvodnje vina.

  • Pre no što su se dosetili da se kalemljenjem bore protiv Phylloxera vastatrix, gljive koja je opustošila evropske vinograde u XIX veku, ljudi su se borili egzorcizmom i slicnim vradžbinama.

  • Nauka o vinovoj lozi se zove ampelografija.

  • Svake godine u Francuskoj se objavljuje početak berbe. Pre toga se ne sme početi.
    Kolekcionar etiketa za vino je vintitulist.

  • Platon je smatrao da mladići do 18 godina uopšte ne bi smeli da piju vino, jer "ne bi trebalo dodavati vatru na vatru". Tek posle 40 godina ljudi su pili koliko su hteli.

  • Da se kvalitet grožđa povećava ako potkrešemo lozu otkrio je u IV veku biskup od Tursa. Njegov magarac je, ostavljen bez nadzora, pojeo deo vinograda. Vinova loza je proizvela kvalitetnije grožđe. Posle njegove smrti, biskup je nazvan Sveti Martin i postao je zaštitnik pijanaca.

  • U XV veku je pacijentima u nemačkim bolnicama bilo dozvoljeno sedam litara vina dnevno.

  • Dobar čep traje 20 godina. Posle toga ga treba zameniti.

  • Degustatori dele miris vina na aromu i buké. Aroma je svež, voćni miris grožđa koji se oseća u vinu, dok je buké deo koji dolazi od fermentacije i starenja. Buké je puno kompleksniji i zreliji.

  • Najbolji način da se otklone fleke od crnog vina je da se tkanina potopi u suvo belo vino, najbolje pre nego što se mrlja osuši.

  • Istraživanja u Velikoj Britaniji i SAD ukazuju na to da vino u umerenim količinama smanjuje rizik od smrti usled srčane bolesti. Rizik je manji nego kod ljudi koji uopšte ne piju, ali i onih koji preteruju sa pićem. Neki testovi čak tvrde da umerene vinopije mogu očekivati da žive duže od ostalih grupa.

  • 70-87% vina je voda, 12-13% je alkohol, a ostatak čine rezidualni šećer i druge supstance. Ono što daje ukus je samo mali, malecki deo.

  • Crno vino gubi boju starenjem, a belo je dobija.

  • Vina iz hladnijih krajeva su bleđa, a ona iz toplijih imaju više žutu boju. Što se tiče crnih vina, mlada imaju svetlo crvenu boju, a starija su tamna, skoro braon.

  • Najduži let čepa sa flaše šampanjca: Kao rekord vodi se dužina od 53,32 metara (ispaljen sa visine od 1,2 m)

  • Temeperatura: Rashlađivanjem smanjuje se slatkost vina. Ako crveno vino postane previše toplo može da izgubi nešto od svojih voćnih ukusa.

  • Mehurući u šampanjcu: Ako je verovati naučniku Bilu Lembeku u jednoj flaši šampanjca nalazi se otprilike 49 miliona mehurića.

  • Ironija alkohola: Reč alkohol vuče poreklo iz arapskog (al kohl or alkuhl). Ironija je u tom da većina Arapa ne pije alkohol jer im religija to zabranjuje!

  • Stara vina: U Špejer muzeju (Speyer Museum) u Nemačkoj postoji flaša fina stara 1600 godina.

  • Vino & boja: Mada crveno vino može da se proizvodi samo od crnog grožđa, belo vino može da se dobije i od belog i od crnog.

  • Podrum Titanik: Najstarija kolekcija probranih vina nalazi se danas na dnu Atlantika, u olupini Titanika. Veruje se da su uprkos havariji i potonuću broda flaše i dalje neoštečene.

  • Antički zapušači: Egipćani su prvi, još oko 4000 p.n.e. koristili pampur za zatvaranje flaša vina. Hmmm... Postavlja se pitanje kako su vadili pampure s obzirom na to da je prvi vadičep napravljen tek 1860. godine!

  • Čudno: Francuski šampanjac je uglavnom belo vino, ali se pravi pretežno od crnog grožđa - pinot noir & pinot meunier

  • Katastrofa: Oko 115 miliona litara vina izgubljeno je u zemljotresu koji je 1906. godine pogodio San Francisko.

  • Mokra godina: Godine sa mnogo kiša retko kad daju kvalitetna vina. Ako ima mnogo kiša tik pred berbu, zrno je praktično isprano: šečer, ukus i ostali poželjni sastojci su uništeni.

  • Užas: Mikroorganizmi koji čine vrenje i zahvaljujući kojima se šećer pretvara u alkohol se i bukvalno udave u svom izmetu. Zvuči gadno, ali tako se dobijaju neka slatka vina.

  • Starenje: Prosečna starost hrasta koji se u Francuskoj koristi za izradu vinskih buradi iznosi 170 godina!

  • Najskuplje: U poznatoj aukcijskoj kući Kristi, u Londonu, decembra 1985. godine prodata je flaša Chateau Lafitte iz 1787. godine za cenu od 105.000 funti. Prodaju je sigurno pospešila i činjenica da je vino iz podruma Tomasa Džefersona, trećeg predsednika SAD i autora poznate Deklaracije o nezavisnosti, o čemu su svedočili i njegovi inicijali utisnuti na flaši. Međutim, svega 11 meseci posle prodaje pampur se osušio i propao u flašu, a vino je ubrzo postalo najskuplje plaćeno - sirće!

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Avramova taj Pon Sep 03, 2012 6:44 pm

MAĐARSKA

Vinske regije

„Vino je deo istorije zemalja, izraz nacionalnog karaktera, izvor nevolja i zadovoljstava"

Vino su doneli u Mađarsku Rimljani, a zemlja je bila poznata po odličnim vinima sve do razaranja tokom Drugog svetskog rata i do komunističke ere. U poslednjim decenijama mađarska vina imaju svoju renesansu osvojivši brojne nagrade na međunarodnim takmičenjima.

Mađarska danas ima 22 vinske regije, koje sve imaju nešto interesantno za svakoga, ko uživa u finim pejzažima i ko želi da otkrije Mađarsku iz prve ruke. Posete na vrh vinograda ili podruma se mogu kombinovati sa drugim aktivnostima, kao što su jedrenje, poseta termalnim banjama, igranje golfa ili otkrivanje divnih krajeva. Pošto je Mađarska prilično mala zemlja, za nedelju dana možete lako da posetite nekoliko gradova poznatih po vinskoj kulturi, bilo da putujete iz grada u grad ili da pravite jednodnevne izlete iz Budimpešte.

Gde bi trebalo da počnemo? Većina ljudi je čula za Tokaj – zdravicu najdostojanstvenijih i diktatora podjednako, slavno nazvanog „kralj vina i vino kraljeva”, od strane Luja XIV u Francuskoj. To je jedan od najboljih svetskih desertnih vina. Kao Sauterne, Asu je napravljen sa grožđem koje je podleglo Botritis cinerea gljivicama, inače poznatom kao plemenita trulež. Samo ako su uslovi odgovarajući - konvergencija triju reka u Tokaju stvara jedinstvenu mikroklimu, a Botritis kalup uzrokuje osušenje slatkog grožđa. Tako dobijene Asu bobice imaju veoma visoku koncentraciju šećera i bogatih aroma, i moraju biti ručno birane da se odvoje od neinfektiranog grožđa. To osušeno grožđe daje Tokajcu svoju intenzivnu boju i prepoznatljiv spektar ukusa.

Istorijski grad Eger (Jegra), a posebno Bikaver (bikova krv) iz Egera, su takođe među poznatijim, ali u Mađarskoj se takođe proizvode nagrađivana vina i u drugim regionima. Legenda kaže, da ime potiče od neuspešne opsade Egera od strane Turaka 1552. godine, kada znatno malobrojniji Mađari nisu imali ništa da piju osim crvenog vina. To postaje i njihova korist, njihove crveno bojene brade i divlje oči su prestrašili Turke, koji su mislili da su mađari popili bikovu krv.

Poznavaoci smatraju, da crna vina iz Seksarda i Vilanja u južnoj Mađarskoj su kao šlag na torti. Mnogi vinari iz ovih krajeva su počeli da koriste međunarodne sorte, kao što su kaberne sovinjon i Pinot Noir, i tako proizvode vina koja sa svojim top francuskim nazivima postaju prava dobit za uloženi novac.

Oko jezera Balaton ćete naći regiju gornjeg Balatona, Balatonfüred-Čopak, Balatonboglar i regiju Badačonj. Poseta Mađarskoj nije potpuna bez odlaska do najvećeg slatkovodnog jezera u Evropi, gde se usput pruža mogućnost posete nekoliko vinskih podruma. Dalje prema severu, brda Šomlo i regija Šopron takođe nude mogućnosti za upoznavanje lokalne kulture, prirode i finih vina.

Mađarski specijaliteti koje trebate probati:

Palinka

Sveprisutni specijalitet širom Mađarske i mađarske enklave u susednoj Transilvaniji, palinka je generičko ime za vatrene voćne rakije često pečene u domaćinstvima od domaće šljive, kajsije i kruške.

Unicum

Unicum je specijalna mešavina lekovitog bilja i začina u koji mađari veruju, da pomaže varenje, među mnogim drugim stvarima. To je nesporan mađarski odgovor na Marmite- ili ćete ga voleti ili ga mrzeti.

Izvor: visit-hungary.com

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od SKYKING taj Pon Sep 03, 2012 7:54 pm

Tokajac je nesto sto je tako dobro, toliko kvalitetno i nešto što se proizvodi u toliko jasno definisanih varijanti da me čudi kako to da pedantni Madjari ne uspevaju da ga više približe evropljanima.
Bože me sakloni šta se sve po Evropi smatra za vrhunsko vino a šta se preskače kreiranjem lošeg imidža  zemlje.
Iskreno se radujem promenama koje je na vinskom tržištu počela da pravi Makedonija dok se Crna Gora sama srozala na najniže grane
Naši vinari su preterali sa bezobraznim cenama i naša vina skoro i da ne pijem.
avatar
SKYKING
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1461
Datum upisa : 15.01.2011
Lokacija : Mile ti nacuka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Avramova taj Pon Sep 03, 2012 9:34 pm

Slažem se.

Nego, pitam se što su Crnogorci podbacili kada im je u interesu da idu ka boljem.

Možda sam već pisala, Francuzi kažu da loše vino može imati visoku cenu, ali dobro nikada nisku.

Kažu da je Radovanović napravio bum. Je l' probao neko?

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od SKYKING taj Pon Sep 03, 2012 9:54 pm

Crnogorci su prodali plantaže pa su u nekom sporu i miniraju jedni druge. Nešto najgluplje što se može pomisliti jer se tako ruši ime sticano decenijama.
Skoro sva crvena vina im se se osećaju na budju i jedino ako je to neki novi trend u svetu pa da shvatim.
Radovanović je majstor za vina ali malo više za marketing. Probao jesam ali ako se ponekad pije u francuskoj ambasadi ne mora i u mojoj kući.
Uvek ću pre popitit Čileanski kaberne sovinjon nego njegov koji je od 1300 do 1900 u hipermarketima.

avatar
SKYKING
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1461
Datum upisa : 15.01.2011
Lokacija : Mile ti nacuka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Avramova taj Pon Sep 03, 2012 9:58 pm

Pre neki dan sam u društvu pila vrlo dobro francusko, danas odlično dalmatinsko, ne mogu se setiti imena, otočko. Dalmatinsko je bolje za 10 klasa, makar ovo koje smo imali na repertoaru.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od SKYKING taj Pon Sep 03, 2012 10:13 pm

Ja nisam skoro pio ali još uvek pamtim ukus onoga pelješačkog Plavca malog...
Sad tučem sve sa repertoara STOBI Makedonija... Rose posebno... dok malo ne zahladi.
A ako negde nadjete ružicu iz podruma Radenković probajte... Super vino.
avatar
SKYKING
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1461
Datum upisa : 15.01.2011
Lokacija : Mile ti nacuka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Avramova taj Pon Sep 03, 2012 10:25 pm

Da, upravo smo pili Plavac i odličan je.

Preporuku prihvatam.


____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Avramova taj Čet Sep 06, 2012 8:58 pm

Piše: Dejan Stanković ( Lisabon, Portugal )

Porto ili port wine for dummies

A kada neko lepo stari, kada je s godinama sve naočitiji,
kada sazreva umesto da propada, kaže se da je "kao porto".




Šta je u stvari porto alias port wine?

Porto je dezertno vino – napitak od grožđa s visokim sadržajem šećera i alkohola. Porto je vino s pedigreom, dakle, vino najstrože kontrolisanog geografskog porekla - može se praviti samo od grožđa koje je ubrano u ograničenom i označenom regionu oko reke Douro i njenih pritoka. Ukoliko bi neki proizvođač bio uhvaćen da pravi porto od grožđa iz nekog drugog kraja, ne bi mu ginuo zatvor. A to se događa, umeju da uhvate prevarante- eno ga jedan moj komšija robija. To što Portugalci ozbiljno shvataju pitanje geografskog porekla nije nikakvo čudo, porto je najvažniji izvozni proizvod Portugala.

Doduše, imitacije porta se prave u Južnoj Africi, Australiji, USA... i neki proizvođači su se čak bili usudili da svom proizvodu daju ime porto, jer tehnologija proizvodnje je zaista ista. Međutim EU je tu digla glas i, kao i u slučaju šampanjca, vodila se čitava bitka pred međunarodnim sudovima sve dok nije uspostavljeno pravilo da samo vina napravljena u Douru mogu nositi naziv porto. Druga vina mogu biti napravljena istim metodom, no reč porto ne sme da se pojavi na etiketi. Ni u jednoj formi.  

Imanja na kojima se gaji grožđe za porto zovu se Quinta (kinta). Kako je zakonom propisana količina porta koja može da se proizvede po hektaru većina Quinti od grožđa koje im pretekne, a pretekne podosta, pravi crno vino. Crno vino iz Doura smatra se najboljim u Portugalu. Ubedljivo najboljim. Usput, toplo preporučujem Quinta das Hidrangeas, crno vino veoma bogatog bukea koga od nedavno ima i u beogradskim vinarijama i restoranima.

Istorija Porta

Porto su navodno izmislili nekakvi kaluđeri još u XV veku. Nešto kasnije Englezi su otkrili čari ovog pića i počeli masovno da ga uvoze. Da bi sprečio malverzacije, ondašnji portugalski premijer, Markiz od Pombala, još 1756. odredio je granice zone u kojoj se može proizvoditi porto. Interesantno je da je to bila potpuno nova, revolucionarna ideja te je Douro najstariji demarkirani region za proizvodnju vina na svetu. Markiz jeste bio tiranin ali ga se sada sećaju po demarkaciji regiona i po još nekoliko kapitalnih dela; maltretman su mu oprostili.

Geografija regiona Douro je osobita: tlo je posno, mikroklima posebna - vrela i suva, teren strm, pa su ljudi vekovima pravili terase podzidane kamenim zidovima i na njima sadili lozu. UNESCO je 2000. godine zaštitio VINORODNI DOURO kao deo svetske kulturne baštine. Tu i tamo se još može videti kako je ovaj kraj izgledao pre ljudske intervenicije i tek onda nam postane jasno zašto se UNESCO odlučio na taj korak. Ljudi su zaista vekovnim radom izmenili pejsaž, od krševite doline napravili nepregledan terasast vinograd. Mali problem je to što sada kad čovek hoće da sazida kuću ili ne bilo koji način interveniše na zaštićenom krajoliku, treba prvo da pribavi trista dozvola. Maltene ti treba potpis Kofi Anana ne bi li proširio kuću u vinogradu.

Kako se pravi porto?

Svako vino je fermentirani sok od groždja. To je komplikovan proces, koji zahteva veliko znanje i iskustvo ali uprošćeno rečeno: šira vri pod uticajem kvasaca i bakterija i kad je vrenje gotovo, dakle kada se sav šećer pretvorio u alkohol, vino je gotovo.

Porto se proizvodi na sličan način, dakle grožđe, (ali samo ono s geografskim poreklom koje je zbog klime veoma, veoma slatko!) se ubaci u posebne granitne bazene zvane lagar pa se gazi i mulja, (obično se bere preko dana, a gazi po celi noć uz prigodne narodne pesme i igre). Postoje i mašine za muljanje grožđa, međutim najbolje je ono vino koje je gaženo ljudskim stopalima. Gaženjem se iz kožica grožđa istiskuju blagotvorni sastojci i boja a koščice, koje imaju neprijatan ukus, se ne krše. Potom se šira ostavi se da vri (zajedno sa ljuskama grožđa koje mu daju aromu i boju) i kada merni instrumenti pokažu da je pola šećera vrenjem promenilo hemijsku formulu i postalo alkohol (to se po mom iskustvu uvek dogodi negde usred noći) digne se uzbuna. Vino se istače u veliku burad od rostfraja i u njega se dodaje određen procenat čistog alkohola - ljute lozovače, a onda ta pusta brlja potamani bakterije i zaustavi vrenje. Dakle tako se dobije napitak s visokim sadržajem grožđanog šećera i etil alkohola.

No sveže vino se ne može odmah piti. U početku takav porto ima ukus na firnajz; ona ljuta rakija malo ide uz nos, ali se na sreću, kako vreme prolazi, šećer i alkohol se sve bolje »venčavaju« i posle određenog vremena koje može da ide od par godina do par vekova, porto se popije. Tu više nema mnogo šta da se radi da bi se kvalitet vina poboljšao, samo može da se čeka. Od toga gde je i kako je vino starilo, zavisi vrsta porta.

Vrste porta - kategorije

Vintage je porto napravljen od grožđa od jedne berbe onda kada je godina posebno dobra – proizvođači kada su posebno zadovoljni berbom, proglase da je godina vintage. To je generalno najbolji i najskuplji porto. Vintage ne prelazi 2% ukupne proizvodnje. Nije uobičajeno da proizvođači proglase vintage godinu više od tri puta u deceniji a često to čine i ređe. Vintage se flašira rano, posle dve godine u buretu, tako da zauvek zadrži tamno crvenu boju i bogat voćni ukus.  Tradicionalno, na vintage porto se nisu lepile nalepnice već se šablonima i belom masnom farbom ispisivala marka i godište. Sad tako čini samo nekolicina proizvođača. Vintage koji je proveo dovoljno vremena u flaši ima aromu čokolade, kakaoa, kafe, duvana, začina (cimet, biber ...) i šumskog crvenog voća.

Međutim vintage ima i svojih mana, koj se doduše uglavnom tiču proizvođača: vino sazreva u flaši, bez kontakta s vazduhom i stoga mu treba jako dugo vremena da dostigne vrh kvaliteta. Osim toga, tokom sazrevanja u flaši se stvara talog pa se flaša mora okretati makar jednom godišnje. Otuda na grliću starih flaša vintagea bela mrlja, jedne godine ona je okrenuta nagore a druge nadole. Ukoliko se bocom prežustro rukuje, onaj talog se odlomi i crne pahuljice počnu da plivaju po vinu, pa vino pre upotrebe mora da se filtrira. Dakle, ovaj je porto u najvećem broju slučajeva neophodno dekantirati – odnosno, pre služenja pretočiti u bocu za služenje.

Late Bottled Vintage (LBV) je posebna vrsta vintage koji je ostavljen u buretu od četiri do šest godina da još malo sazri. Tako se malo brže „pomire“ šećer i alkohol, porto se brže pripitomi, ali izgubi onu duboku crvenu boju i svežinu ukusa. Dakle postane bliže tawnyju i manje „moćan“ nego Vintage iste berbe.

Crusted port je vino iz dobre ali ne vintage godine koje je imalo isti tretman kao i vintage. Dakle, malo jeftinija verzija vintage-a.    

Bottle Matured port je vino kategorije LBV ili Crusted koji je sazrevao u flaši makar 3 godine. Stoga se i kod njega nailazi na talog u boci.

Stilovi porta

Tawny je portkoji je odležao u manjim buradima i stoga je izgubio na slatkoći i svežini aroma, zadobivši arome na suvo voće i med.  S vremenom, dok leži u hrastovini, crveni port gubi boju a beli je dobija, te je spektar kolora tawnija kreće od boje meda, ćilibara do boje viskija ili konjaka. Tawny je najčešće mešavina vina iz raznih godina, jer se u bure stalno doliva novo vino pošto staro isparava ritmom od oko 5% godišnje. Za taj  gubitak se kaže – popio ga Đavo. Dolivanja nema ukoliko je reč o kategoriji Single Harvest ili Colheita. Tada je reč o vinu od jedne berbe. Ukoliko na Tawny boci nije naznačena godina berbe, reč je o portu koji je u hrastovoj buradi proveo ne manje od 7 godina. Tu generalno važi pravilo što stariji to bolji (i skuplji). Kategorije Tawnyja su: Tawny, Tawny Reserva, Tawny s oznakom starosti (10 godina, 20 godina, 30 godina i 40 godina) i Colheita odn. Single Harvest.

Ovo vino se može odmah piti. Preporučujem kategorije Tawny sa označenom starošću i i Single Harvest.

Ruby -  to je intenzivno crven porto koji zri u ogromnoj buradi. Kako ima malo kontakta sa drvetom i sa vazduhom ovaj porto zadržava voćni, mladalački ukus. On se flašira mlad i ostaje da zri u flaši. I kod ovog stila postoje kategorije:  Ruby, Reserva, Late Bottled Vintage (LBV) i Vintage.

Beli porto se pravi se samo od belog grožđa i jedini je porto kod kojeg se pravi razlika po slatkoći. Postoje suvi, polusuvi i slatki belo porto, mada je i tzv. suvi prilično sladak. Obično se služi kao aperitiv, rashlađen. Njega su navodno najviše voleli Romanovi pa se u Carskoj Rusiji bila primila moda i ovo se vino najbolje prodavalo baš tamo sve do 1917. kada je to tržište otišlo u čabar.  

Porto ne može da prestari. Kod njega važi ona mitska tvrdnja – što stariji to bolji. To, inače ne važi za stona vina koja s godinama dobijaju na vrednosti i kvalitetu sve dok u jednom trenutku, koji varira od vina do vina, ne počnu da se kvare. Kad sam se oženio od tasta sam dobio flašu porta iz 1854 – mislim da nikada neću smoći hrabrosti da je otvorim.  

Ako birate po etiketi što svedenija i elegantnija, to bolja.

Kako se pije porto?

Dakle Porto nije vino već je dezertno vino i ne pije se uz obrok već kao aperitiv (posebno beli) i kao dižestiv (ostale vrste). Ko je namerio da popije više od čašicu ili dve bolje mu je da izabere neko drugo piće, jer nije dobra ideja napiti se od porta. Služi se uz kafu, može uz kolače – posebno dobro ide uz čokoladne; uz voće: dinje i breskve su najpoznatije voćno društvo portu, a posebno dobro ide posle večere sa sirom – Englezi bi tu izabrali stilton (otuda poznati božićni poklon — flaša porta i kolut stiltona), francuzi rokfor, portugalci queijo da serra no može s bilo kojim jačim sirom.  

U modu ulazi i long drink sa portom – Porto Tonik – veoma osvežavajući napitak za vrele dane. To je beli ili ruby port (ne mora da bude baš skup) s tonikom i puno leda. Ukoliko je od belog porta može se dodati i par listića nane.

Nekoliko korisnih saveta

Porto u flaši stvara talog, zato se pre pića dekantira, dakle prelije se u staklenu flašu. Iako talog nije lep, izgleda kao čađave pahuljice, postojanje taloga je jako dobar znak. Ovo posebno važi za vintage i LBV.

Porto se pije se iz čašica za liker koje su male, i po visini i po zapremeni oko polovine čaše za belo vino.

Kod jako starog porta verovatno je da je čep natruo i postoji mogućnost da se prilikom ušrafljivanja vadičepa pampur izmrvi i pokvari vino, što bi moglo da bude tragično. Zato se u takvim slučajevima flaša otvara tako sto se posebna klješta zagreju do usijanja, njima se obuhvati grlo flaše ispod čepa i grlo se polomi a vino se dekantuje.

Kod vina normalne starosti, pampur se izvadi, pa se popije koliko se popije a onda se zatvori i pije se sledećom prilikom. Vino se neće pokvariti ali nije baš uputno ostaviti ga da tako stoji predugo.  

Inače s portom može i da se kuva. Poznate su kruške u portu i biftek sa sosom od porta, ali postoje stotine recepata. Za kuvanje, koristi se jeftiniji rubi. Ostalo bi bilo grehota.

Porto se najviše pije u Velikoj Britaniji, Americi a potom i ostatku Evrope. Odnedavno veliki uvoznik je i Češka, i tamo se primila moda. Ne znam kakvog porta ima u Srbiji, ono što sam probao u Maderi nije baš bilo bog zna šta, ali ga je makar bilo. Video sam pristojan porto u vinariji Wine & Whiskey u Njegoševoj (kod Lovca), ali se ne sećam koje marke, mislim Osborne, Croft i/ili Sandeman.


Poslednji izmenio Avramova dana Pet Jan 30, 2015 12:16 pm, izmenjeno ukupno 1 puta

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Avramova taj Sub Avg 17, 2013 2:29 am

Vina u svetu: Francuska

Francuska je, uz Italiju, najveći proizvođač vina u svijetu. Površina vinove loze od oko 950 000 hektara čini je drugom zemljom na svijetu poslije Španije po pokrivenosti zemljišta vinogradima.
Istorija proizvodnje vina je duga preko 2000 god, a mnoge svijetski poznate sorte (Cabernet Sauvignon, Chardonnay, Pinot Noir, Sauvignon Blanc and Syrah) potiču upravo iz Francuske.

Dva ključna faktora kvaliteta francuskih vina su terroir i sistem kontrole porijekla (Appellation d’Origine Contrôlée (AOC)) koji se zasniva na dugogodišnjoj praksi označavanja najboljih regiona za razvoj pojedinih vrsta vinove loze. Uspješnost ovog sistema pokazuje i broj registrovanih vina u raznim francuskim vinogradima,a koji iznosi oko 350 .Nacionalni institut za utvrđivanje porijekla (INAO) zadužen je za utvrđivanje uslova proizvodnje i za nadgledanje poštovanja pravila.

Prema francuskom zakonu vina se dijele u četiri kategorije, dve kategorije čine stona vina, dok su druge dve kategorije kvalitetna vina specifičnih regiona vina EU (QWPSR).

Stona vina odgovaraju “vinima za svakodnevnu upotrebu”, sa minimalni stepenom alkohola od 8.5% vol. do 9% vol. u zavisnosti od geografskog porijekla.
• Vin de Table imaju oznaku samo proizvođača i oznaku da potiče iz Francuske.
• Vin de Pays imaju oznaku specifičnog regiona unutar Francuske (na prim. Vin de Pays d’Oc iz Languedoc-Roussillon regiona)

QWPSR
• Vina vrhunskog kvaliteta (Vin Délimité de Qualité Superieure (VDQS))- manje korištena oznaka u odnosu na AOC i sa manje ograničenja
• Vina kontrolisanog porijekla (Appellation d’Origine Contrôlée (AOC)) su vina koja potiču iz određenih regiona sa mnogim ograničenjima, uključujući sorte i metode pravljenja vina u skladu sa predviđenim odredbama kontrole. No, osim u slučaju Alzasa, imena vrste loze ne smiju da se nađu na etiketi.
Treba spomenuti i ” kvalitetna vina ” i vina koja nose imena poznatih dvoraca, tzv. “vins de châteaux” kao i vina zaštićenog imena („vins de marque”).To mogu biti stona vina ili vina kontrolisanog porijekla. Šampanjac predstavlja karakterističan primjer vrlo poznatih vina zaštićenog imena.

Glavni vinski regioni:

Bordeaux
predstavlja region koji ima preko 12 000 vinogradara i preko 50 AOC vina. Oko 80% vina koje se proizvodi u ovom regionu su crvena. Klima koju karakterišu umjerene zime i duga topla ljeta obezbjeđuje savršene uslove za gajenje sorti pogodnih za dugotrajna vina. Poznata su dva podregiona Bordeauxa, „Lijeva obala“ koja pogoduje gajenju Cabernet Sauvignon zbog većeg sadržaja šljunka i „Desna obala“ čije je zemljište bogatije ilovačom i pogodno za Merlot sortu.

U Bordeauxu, u oblasti Sauternes od sorte Semillon ( pomiješane sa Sauvignon Blanc) ili samo od Sauvignon Blanc prave se neka od najljepših slatkih bijelih vina na svijetu.

Burgundy (Bourgogne) se nalazi u istočnoj Francuskoj i to je region gdje se podjednaka važnost pridaje proizvodnji i crvenih i bijelih vina. Ima preko 100 različitih AOC vina i podijeljen je u 5 podregiona : Chablis, Cote de Nuit, Cote de Beaune, Chalonnais i Maconnais. Dominantna sorta je Pinot Noir (za crvena vina ) i Chardonnay ( za bijela vina). Često se u ovaj region ubraja i Beaujolais koji je poznat po svojim vrlo laganim crvenim vinima od sorte Gamay.

Champagne region, dom najčuvenijeg pjenušavog vina, nalazi se u istočnoj Francuskoj, u blizini Luksemburga i Belgije i najhladniji je od svih većih regiona. Glavne sorte koje se gaje u ovom regionu su Chardonnay za bijela i Pinot Noir za pravljenje crvenih vina.

Alzace je primarno region bijelog vina nalazi se na istoku Francuske, u blizini Njemačke kojoj je jedno vijreme i pripadao. Mnoge sorte su im zajedničke (Riesling, Gewurztraminer, Pinot Blanc, Pinot Gris) ,ali postoji jedna razlika , u Alsace regionu prave se suva bijela vina.

Loire dolina se nalazi između centralne i sjevernozapadne Francuske, duž rijeke Loire i primarno je region bijelih vina. Dominantne sorte su Sauvignon Blanc i Chenin Blanc, Muscadet, a za crvena i rose vina koristi se uglavnom Cabernet Franc. Vina koja potiču iz ovog regiona su raznovrsna, od suvih do slatkih, od bijelih do pjenušavih vina. Najpoznatija vina ove oblasti su Pouilly-Fume, Sancerre (oba od Savignon Blanc sorte ), Muscadet (od istoimene sorte) i Vouvray ( od Chenin Blanc).

Provence region se nalazi ublizu Sredozemlja, na jugoistoku Francuske poznat je po svojim rose vinima, ali proizvodi i mnoga crvena vina.Sve do nedavno glavne sorte bile su Grenache i Carignana, ali u novije vijreme sade se i Syrah i Cabernet Sauvignon.

Dolina rijeke Rone je region koji se nalazi u jugoistočnom dijelu Francuske i pruža različite uslove za pravljnje najboljih crvenih vina. Grenache, Syrah i Viongnier su glavne sorte grožđa koje se ovde gaje. Za bijela vina koriste se sorte Marsanne i Roussanne.

Izvor: winehedonism.com

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Avramova taj Čet Nov 20, 2014 7:57 pm

Zašto bi trebalo čašu vina uvrstiti u svoj dnevni ritual

Ispijanje četiri piva nakon posla je loše za vas, ali umjereno konzumiranje alkohola ne bi trebalo imati jednako lošu reputaciju. Naprotiv, postoje brojni podaci koji ističu zdravstvene dobrobiti umjerenog uživanja u alkoholu.




Za početak, definirajmo umjerenost u alkoholu. Ono za žene znači do jednog pića, a za muškarce do dva dnevno. I to znači da stvarno toliko popijete u jednom danu, a ne da u subotu popijete sedam pića i smatrate to dobrim tjednim prosjekom. Također, jedno piće znači: 3.5 dl piva, 1.5 dl vina ili 0.5 žestokog pića.

A razlozi zašto je dobro uživati u čašici alkoholnog pića uz večeru su sljedeći:

Može zaštiti vaše srce


Više istraživanja potvrdilo je da slabo do umjereno konzumiranje alkohola snižava rizik od srčanih bolesti. I protivno ustaljenom mišljenju, ne pridonosi zaštiti samo crno vino. Alkohol u pivu, vinu i žestokom piću jednako djeluje, podižući dobar kolesterol i smanjujući agregaciju trombocita u krvi.

Može smanjiti ukupan rizik smrtnosti


U nedavno provedenom pregledu 24 istraživanja, znanstvenici su otkrili da žene koje puno piju imaju više razloga za strah od prerane smrti, dok su one koje su pile malo ili umjereno imale manje šanse za strah od onih koje uopće nisu pile. Slični rezultati pronađeni su kod pacijenata s hipertenzijom.

Smanjuje se rizik od srčanog udara


Sve više istraživanja dokazuje ovo.
Štiti od dijabetesa tipa 2

Malo alkohola može smanjiti rizik od ove vrste dijabetesa. Novija istraživanja pretpostavljaju da bi to moglo biti stoga što se povećava osjetljivost na inzulin, smanjuje bazalni inzulin i spušta razina glukagona.

Može zaštititi vaše zglobove

Žene koje piju nekoliko pića tjedno, barem deset godina, imaju oko 50 posto manju šansu za razvoj reumatoidnog artritisa od žena koje piju manje ili uopće ne piju.

Održava vas oštroumnim

Postoji nekoliko različitih kognitivnih prednosti pri umjerenom ispijanju alkohola. Nekoliko istraživanja dokazalo je da osobe koje piju do jednog pića dnevno imaju manje šanse za gubitak kognitivnih funkcija. Drugi znanstvenici su otkrili pak da lagano do umjereno konzumiranje alkohola smanjuje šansu od Alzheimerove bolesti ili vaskularne demencije.

Izvor


____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Istina ex Natasha taj Pet Nov 28, 2014 4:12 am

Interesantno! Ovog momenta odlazim da kupim flasu najboljeg vina. Australija ima mnogo vinograda i super vina. Ne razumem se uopste koja su najbolja, jedino po ceni odredjujem kvalitet. Sto skuplja, to bolja! Mozda sam u pravu. Pojma nemam.

Inace, u kuci uopste nemam nikakav alcohol, osim dve flase rakije od ko zna koje godine! Ne pada mi na pamet da pijem. Treba mi izuzetno teska situacija, ili problem koji ne mogu resiti trenutno da bih popila dve I po casice rakije! Tada sam do te mere pijana da pricam svasta, bas svasta, zbog cega me posle sramota! Srecom, ne znam koliko godina prodje a da mi se to desi! Moracu da biram drustvo da ne dodjem u takvu situaciju. NIKAD VISE!
avatar
Istina ex Natasha
Profi član
Profi član

Broj poruka : 3765
Datum upisa : 29.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Dionis taj Pet Jan 30, 2015 8:24 am

Natasha ::Interesantno! Ovog momenta odlazim da kupim flasu najboljeg vina. Australija ima mnogo vinograda i super vina. Ne razumem se uopste koja su najbolja, jedino po ceni odredjujem kvalitet. Sto skuplja, to bolja! Mozda sam u pravu. Pojma nemam.
ne vazi samo za vina nego i ostale proizvode, skuplje ne znaci bolje.
Inace sto se tice vina danasnja preporuka Merlot iz Makedonije.Vecinom makedonska vina volim piti posto su najbolja u regionu a i nisu skupa.
avatar
Dionis
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1245
Datum upisa : 02.08.2012
Godina : 24
Lokacija : Nis

Nazad na vrh Ići dole

Re: Vino

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Strana 2 od 3 Prethodni  1, 2, 3  Sledeći

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu