Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 44 korisnika na forumu: 1 Registrovan, 1 Skrivenih i 42 Gosta :: 2 Provajderi

Miško

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Arabeska
Juče u 9:29 pm od Poli

» Neobična a lepa arhitektura
Juče u 9:22 pm od Poli

» Eksterijer
Juče u 9:03 pm od Poli

» Portreti - razne tehnike
Juče u 8:56 pm od Poli

» Phantasy Photos
Juče u 8:54 pm od Poli

» Fraktal art
Juče u 8:50 pm od Poli

» Origami
Juče u 8:45 pm od Poli

» Umjetnost od kane
Juče u 8:44 pm od Poli

» Tattoo art
Juče u 8:43 pm od Poli

» Kolaz
Juče u 8:31 pm od Poli

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 8:21 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 7:47 pm od Brave Heart

» Koji internet radio slusate?
Juče u 7:17 pm od Храст

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Slabosti, ime ti je zena

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Slabosti, ime ti je zena

Počalji od Fraya taj Pet Jul 16, 2010 10:26 am



Kraljevstva su davana (ne za konja) za zenu,predmet obozavanja i pozude.

Pocecu sa ,po meni, najfatalnijom:

Gala Dali

Pol Elijar ,francuski pesnik,nadrealista upoznao je sa sedamnaest
godina u jednom svajcarskom sanatorijumu za plucne bolesnike,
dve godine stariju Jelenu Dimitrijevnu Djakonovu,kojoj ce dati ime
Gala.On se tada jos uvek zove Ezen-Pol-Grendel i daleko je od svake
pomisli da ce ovaj stidljivi ,zbunjeni mladic postati, pod imenom Pol
Elijar,jedan od najvecih pesnika francuskog nadrealizma.
Pretpostavlja se da je Gala ,pre poznanstva sa Elijarom,imala
ljubavnu vezu sa Majakovskim. WWI ce rastaviti mlade ljubavnike.
Gala se vraca u Rusiju , a Pol odlazi na fornt.Sve vreme se dopisuju.
Pet godina kasnije ( 1917) on i ce se i vencati.Gali nije dovoljan
samo jedan muskarac,ona nekoliko godina kasnije zapocinje vezu
sa Maks Ernstom,Elijarovim najboljim prijateljem, i svi troje zive
zajedno. Pola veoma muci ovakav nacin zivota.Samo nekoliko godina
kasnije ona ce upoznati dvadesetpetogodisnjeg,veoma neiskusnog
mladica,Salvadora Dalija i taj susret ce oznaciti kraj njenog braka
sa Polom Elijarom,ali ne i raj njegove ljubavi.Cesto su se vidjali
i dopisivali su se sve do pred kraj njegovog zivota.


Elijar joj 1933 upucuje sledece reci:

Moja,zeno,moja lepotice,

vise ne mogu knjige uvece da uzmem da bih se uspavao.Nista ne treba zaliti.
Moja ljubav prema tebi nije spasenje, posto i nema nista za spasavanje,
ali ona ostaje kao nesto jedino mirno,sigurno,vecno.Moja prva i moja posle-
dnja misao upucene su tebi.Sve ostalo je laz,laz vise ili manje potrebna.
Nadam se uporno,da cu,kad jednom dobijem pasos , doci da te posetim
u septembru. Bez tebe verovao bih samo u smrt.

Prenesi moje pozdrave Daliju i Krekeru,tim andjelima.

Tvj zanavek

Fraya
Član
Član

Broj poruka : 2139
Datum upisa : 19.04.2010
Lokacija : suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Slabosti, ime ti je zena

Počalji od Avramova taj Pet Jul 16, 2010 11:55 am

Volim te

Volim te za sve žene koje nisam upoznao
Volim te za sva vremena u kojima nisam živio
Zbog mirisa velike pučine i mirisa topla kruha
Zbog snijega što se topi i prvih cvjetova
Zbog čednih životinja kojih se čovjek ne plaši
Volim te zbog voljenja
Volim te zbog svih žena koje ne volim
Jedino u tebi ja se dobro vidim
Bez tebe ne vidim ništa nego široku pustoš
Između nekad i danas
Postojale su sve te smrti što sam ih
ostavio za plotom
Nisam mogao probiti zid svog ogledala
Morao sam učiti život slovo po slovo
Kako se zaboravlja
Volim te zbog tvoje mudrosti koja nije moja
Zbog zdravlja
Volim te uprkos svim obmanama
Zbog tog besmrtnog srca što ga ne zadržavam
Ti misliš da si sumnja a nisi nego razum
Ti si veliko sunce što mi na glavu sjeda
Kad sam siguran u sebe sama

Pol Elijar



G&D

Očigledno da je Gala bila žena stvorena da je vole više nego što je to sama mogla.


____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Slabosti, ime ti je zena

Počalji od Fraya taj Pon Avg 02, 2010 12:03 pm

Beta Vukanovic



Zivela je citav vek, volela je da slika i ostavila je za sobom mnogo toga vaznog sto u nasem umetnickom zivotu do tada nije postojalo
Rodila se u Nemackoj, njeno pravo ime je Babet Bahmajer, ucila je slikarstvo u Minhenu i Parizu kod vidjenih umetnika, a onda se udala za kolegu sa akademije Ristu Vukanovica i postala - Beta Vukanovic, jedna od nasih najbitnijih slikarki. Razlog za atribut „najbitnija” u slucaju Bete Vukanovic nisu samo njeni radovi: ona je u nasu umetnost uvela mnoge likovne vrste i pojave koje pre nje ovde nisu postojale ili su bile neprimetne.

Beta Vukanovic zivela je ceo jedan vek, do 1972. godine. Navescemo samo neke detalje iz njenog zivota, narocito novitete kojima je obogatila nasu likovnu umetnost.

Prva izlozba

Na kraju leta 1898. godine, mesec dana nakon udaje, umesto na medeni mesec krenula je put Srbije i nasla se u Beogradu da tu i ostane. I pre toga bilo joj je jasno da Beograd nije ono sto su gradovi u kojima je zivela pre udaje. Mladi Srbi koji su se skolovali u Minhenu pricali su joj da je Beograd mali, da je bio turski grad koji postaje evropska varos, da je pre nekoliko godina uvedena elektricna struja, ali da se jos nalazi na rubu Evrope. Kad je stigla, saznala je da su slikarske izlozbe veoma retke, i da nisu omiljene kao sto su u Evropi.

Medjutim, Beogradjani su bili izuzetno zainteresovani za izlozbu na kojoj im se Beta Vukanovic prvi put predstavila 20. septembra 1898. godine u sali Narodne skupstine. Razumljivo, zato sto takvu izlozbu pre toga gotovo da nisu imali prilike da vide: radovi cak troje nasih mladih umetnika i to tek pristiglih sa skolovanja u Minhenu, Bete Vukanovic, Riste Vukanovica i vajara Simeona Roksandica. Do tada su slikari najcesce izlagali samo po jedno delo i to u izlozima radnji, retko kad u Gradjanskoj kasini i u Narodnoj skupstini, jedinim izlozbenim prostorima u gradu, moguce i zato sto nisu imali dovoljno radova da napune taj prostor. Izgleda da je evropski duh koji su doneli ovo troje mladih umetnika prijao Beogradjanima, pa je na izlozbi svakog dana bilo puno posetilaca.

Izlozbi je prethodilo svecano otvaranje, sto je bila prava retkost, na kom je govorio Mihailo Valtrovic, akademik i upravnik Narodnog muzeja. O Betinim slikama govorio je duze nego o radovima drugih izlagaca, ocigledno ne samo zato sto su Betini radovi bili najbrojniji. Njene portrete i studije ljudskih likova ocenio je kao odlicne, izdvojio je studije i predele, naveo da su radjeni uljanim bojama, pastelom i u akvarelu, da je slikarka izlozila i crteze u olovci i kredi, grafike, radove na kozi i drvetu i nacrte za njih, da bi zakljucio: „Medju radovima gospodje Vukanovicke, portretima njenim prilici prvo mesto, jer su umetnicki shvaceni i odlicno izvedeni. Nisu prost, cudnovatom tacnoscu prepisani lik lica iz onog vremena i trenutka kad ih je slikarka portretisala, no su svez i ziv snimak onog sto sacinjava narocitu osobinu licnosti, njen karakter, a sto se inace na licnosti samo povremeno opaza u pokretima tela, u izrazu lica i oka.

Svezina i zivost upravo su one osobine valjanog portreta koje osvajaju posmatraca i pred likom nepoznatog mu lica.”
Na izlozbu je dosao i kralj Milan Obrenovic. Ocigledno mu se dopala, cim je pozvao ovo troje umetnika da izlazu u dvoru. Oni su taj poziv iskoristili 1900. godine. Od novca kojim je kralj Milan otkupio zivotno delo Riste Vukanovica „Dahije”, Vukanovici su kupili zemljiste za kucu u Kapetan-Misinoj ulici broj 13.

Beta Vukanovic je impresionista, a taj pravac prihvatila je u Minhenu tokom studija i ostala mu verna do kraja zivota. Smatra se da je ona uticala na nase tadasnje umetnike, izvela ih iz ateljea i ukazala im da treba da slikaju u prirodi. Zato se uz njeno ime vezuje odrednica „plain air” koja se tice umetnika koji slikaju, u bukvalnom prevodu, pod vedrim nebom.

Kad je impresionizam poceo da jenjava, da oblik nadvladava boje, Beta Vukanovic uspela je da pomiri svoju naklonost ka pravcu u kome je pocela slikarski zivot i nove pojave u slikarstvu: ucvrstila je oblik, istakla crtez, ali i - zadrzala svoje boje. Takvo spajanje starog i novog podrzali su i drugi.

Nije slikala iz glave, uvek po modelu. Slikala je seljanke i seljake u raznobojnoj narodnoj nosnji, Cigancice u zivopisnoj odeci, volela je pokret, izrazajno lice. Uzivala je u slikanju, sto se i vidi na njenim radovima. Tragajuci za novim temama, putovala je. Kud god bi otisla, nesto je naslikala. Prizren je za nju bio veliki izvor i tamo su nastala njena najprivlacnija platna. Poznato je veliko platno „Prizrenka”, figura lepe zene u narodnoj nosnji zivih boja kako bi se sto vise istakla njena raskos. Volela je da slika mrtvu prirodu, najcesce cvece. Jedan od najpoznatijih radova je „Mrtva priroda s grozdjem”, naslikana gustim namazima boje.




Jedna od prvih slika koje je naslikala u Srbiji bila je „Krsna slava”, njoj mozda najdraza. Izlozila ju je u Parizu, na Svetskoj izlozbi 1900. godine. Izabrala je temu svojstvenu srpskom narodu zato sto su umetnici koji su izlagali u Parizu zeleli da iskoriste tu priliku da svoju zemlju prikazu svetu. U „Krsnoj slavi” Beta Vukanovic spojila je svoje minhensko obrazovanje i osecanja prema Srbiji. U intervjuu nedeljniku „NIN” 1958. godine, Beta Vukanovic se poverila: „Ima puno slika koje volim vise od ostalih. Naslikala sam mnogo, pa koliko samo ima godina otkako slikam. Evo, od nje imam traga samo ovde, u ovom albumu. To je moja prva velika kompozicija. Slika je imala mnogo uspeha, bila je nagradjena. Obisla je desetak evropskih gradova. Kako sam dosla na ideju da to slikam? Vrlo prosto: tek sam dosla u Srbiju i upoznala taj obicaj. To je lep obicaj, za tako nesto nisam ranije ni cula. I resila sam da to prenesem na platno.

Kompozicija je bila velika, , oko dva metra je bila u sirinu. Zive boje... Ima boljih slika, ima slika koje su se drugima vise dopadale,.” Betina „Slava” nestala je najverovatnije tokom Drugog svetskog rata. Sacuvane su samo dve reprodukcije, kao litografija i oleografija. Iako je sve govorilo da je original izgubljen, Beta nije prestajala da se nada. Kad god bi neko, videvsi reprodukciju, pomislio da je otkrio original i o tome je obavestio, Beta bi se bar nacas ponadala da je „Slava” spasena.





Pre nego sto su otisli u Pariz na Svetsku izlozbu, bracni par Vukanovic dobio je dozvolu Ministarstva prosvete da nasledi Prvu srpsku slikarsko-crtacku skolu od njenog osnivaca Kirila Kutlika. Posto su promenili dve adrese, Vukanovici su skolu uselili u svoju kucu u Kapetan-Misinoj 13 (kuca jos postoji). Kucu je projektovao Milan Kapetanovic, projektant jugoslovenskog paviljona na Svetskoj izlozbi u Parizu. U njoj su bila cetiri velika ateljea, imala je veliku terasu, bila je lepa i odgovarala je nameni, ali ipak od svega najlepsa je bila fasada kuce. Beta Vukanovic je oslikala: iznad glavnog ulaza u kucu bila je kompozicija „Tri muze” - muzika, slikarstvo i igra - prikazane kao tri lepe zene, a oko njih su na stubicima bili cvetovi plavih perunika i sareno paunovo perje. Bila je to prva umetnikovom rukom oslikana fasada, a moguce da je i do danas ostala jedina. Ovaj rad Bete Vukanovic unistile su bombe Drugog svetskog rata. Ostala je samo razglednica u izdanju „Gece Kona”.






U koferu iz Nemacke Beta Vukanovic donela je i grafike, i pokazala ih na prvoj izlozbi. Kasnije je izradila i nove. U tom poslu bila je jedina, pa je Beograd, nenaviknut na grafiku, vise voleo njene slikarske radove. Ni uspeh na izlozbi „Bianco e nero” u Rimu 1902. godine nije promenio takav stav javnosti, pa ni vest da je „Nj. V. talijanski kralj kupio dve od izlozenih slika gdje Vukanovic, a advokat Skoti, pravni savetnik naseg poslanstva u Rimu, takodje jednu” kako je objavio „Srpski knjizevni glasnik”. Umetnica je bila razocarana takvom nezainteresovanoscu, pa je nekoliko godina nakon dolaska u Beograd poklonila alat za bakrorez svom talentovanom uceniku Ljubomiru Ivanovicu. Mozda je upravo zahvaljujuci tom poklonu on kasnije postao vrsni graficar.

Pedesetih godina slikarka je Muzeju grada Beograda poklonila svoj legat. Medju 247 umetnickih radova nije bilo nijedne grafike.
Posebna privlacnost cetvrte izlozbe Drustva srpskih umetnika „Lada”, odrzane u Beogradu 1910. godine, bile su karikature Bete Vukanovic. Bilo je to prvi put da su kod nas izlozene karikature, odnosno, da su dobile znacaj umetnickog rada. Beta Vukanovic tada je izlozila sezdeset karikatura, sto znaci da se tom vrstom umetnosti vec odavno bavila.






„Prvu karikaturu nacrtala sam u osnovnoj skoli. Razume se - uciteljicu. Kaznili su me i tako sam rano saznala da karikature mogu imati neprijatnosti, ali me to nije opametilo. Nastavila sam bez losih namera da crtam smesne portrete i uvek sam se cudila sto se zbog toga ljute”, otkrila je Beta Vukanovic u intervjuu „Politici” 1968. godine.

Tokom studija objavljivala je karikature u satiricnim casopisima, ali je tek u Srbiji pocela da se bavi karikaturom. Kad je na dvorskom balu 1904. godine ugledala jednog malog trbusastog francuskog generala kako igra s necakom pisca Sime Matavulja, inace izuzetno visokom zenom, osetila je veliku zelju da ih nacrta.

„Povucem se iza jedne zavese i odatle pocnem na brzinu da crtam. Uspela sam te veceri da napravim, opet krisom, jos nekoliko karikatura drugih licnosti - ministara i oficira... Tako je, vremenom, nastala jedna vrlo zavidna galerija karikatura najistaknutijih politickih, kulturnih i vojnih licnosti Beograda iz prve decenije naseg veka. Gde se one danas nalaze, narocito karikature koje su pripadale dvorskoj galeriji, ne znam.”

Kriticari su veoma povoljno ocenili karikature Bete Vukanovic.
„Ta vrsta umetnosti dosad nam je nedostajala”, napisao je kriticar Bogdan Popovic. „Moze se reci da je cak i malo cudnovato sto umetnicke karikature dosad nismo imali. Kakva je karakteristika gdje Vukanovic kao karikaturistkinje? Karakteristika njena opsta je karakteristika dobrih karikatura. Ona ume da vidi - da vidi ono sto je individualno i karakteristicno, ono sto odstupa od normalnog, da to oseti i u masti dobije ono pojacanje, onu preteranost koja je bitna osobina svake karikature.” Tema njenih karikatura nije bio dnevni dogadjaj, sto je zanimalo novinsku karikaturu, vec licnost.

Poslednja karikatura bila je „Autoportret”, iz 1954. godine. U fondu Narodnog muzeja cuva se sezdeset karikatura ove cuvene slikarke, a najveci kolekcionari njenih karikatura su porodica Veljkovic, njeni prijatelji, i kralj Petar I, sto do sada nije potvrdjeno.






Gotovo svako leto Beta Vukanovic boravila je u inostranstvu. Provodila je dane u muzejima zagledana u sliku nekog velikog majstora i - kopirala je. Bila je to navika sa studija. Naime, u Minhenu i Parizu, gde je ucila slikarstvo, izrada kopija po delima slavnih majstora bila je obavezna za ucenike visih razreda ili klasa jer se smatralo da ce im to koristiti.

Prve kopije dela velikih slikara koje je Beograd video, uradila je Beta Vukanovic. Vec na prvoj izlozbi 1898. godine bile su kopije „Hrist i pokajnica” po Rubensu, „Vojnici pri kockanju” po Brouveru, portreti po Van Dajku, Kornel de Vosu, J. B. Grezu i Rembrantu. Dobila je pohvale i kritike i publike, kao i mnogo godina kasnije na izlozbi kopija svetskog slikarstva 1964. godine. U katalogu objavljenom tom prilikom, opisan je i posao kopiranja: „Kopije radova starih majstora uprkos reproduktivnim dostignucima kolor fotografije predstavljaju i danas dragocene komade koji skoro znace dozivljaj originala. Najcesci povod i glavni sadrzaj kopiranja starih majstora sadrzan je u analitickom kontaktu sa slikom, paletom, fakturom, sa fazama nastajanja uzora, od prvih poteza cetke do poslednjih lazura i tusa. Nije mali broj slikara koji su casovima u akademijama pretpostavljali proucavanje i kopiranje dela starih majstora. Pred platnima slikara izabranim prema licnim afinitetima razjasnjavali su se problemi i otkrivale tajne, sa pijetetom umetnika i zaljubljenickim zarom istrazivaca otkrivane su etape njihovog nastajanja, formirao se i proveravao sopstveni likovni recnik.”





Ratovi

Beta Vukanovic prezivela je cetiri rata. Balkanske ratove provela je u operacionoj sali, pored ranjenih vojnika. Zbog znanja stranih jezika, asistirala je stranim lekarima. Nije slikala.

Kad je poceo Prvi svetski rat, njen suprug tesko se razboleo. Beta je pored supruga negovala u bolnici i ranjenike. S nasom vojskom supruznici Vukanovic otisli su na jug, do Soluna, pa zatim s grupom ranjenika u Francusku, u Marselj. Zna se da je Beta tada slikala, ali su sacuvana samo dva akvarela: na onom iz 1915. godine su francuski vojnici iz africkih jedinica, a na akvarelu iz 1916. godine je predeo iz Marselja. Oba su u Vojnom muzeju u Beogradu.
Rista Vukanovic umro je u sanatorijumu 1918. godine i sahranjen je na vojnickom groblju u Tijeu.

Beta Vukanovic se vratila u zemlju s poslednjim transportom izbeglica, 1919. godine. Stanovala je u Domu ucenica u Beogradu, gde je radila kao nastavnik crtanja. Prijatelji, porodica Veljkovic, dali su joj atelje.

Tokom Drugog svetskog rata predstavnici nemackog rajha, znajuci za njeno poreklo, ponudili su joj saradnju i clanstvo u organizaciji „Kulturbund”. Odbila ih je. Beta Vukanovic smatrala se Srpkinjom.


Beta Vukanovic u ateljeu 1972. godine

U jednom intervjuu je zabelezeno da su joj boje i cetkica pomogle da prebrodi bombardovanje i strahote Drugog svetskog rata.

„To je bilo ogorcenje, zelja da se ne zaborave strahote koje smo preziveli. Slikala sam sve osim religijskih slika. Najradije figuralne motive, cvece i decu koja su vrlo zahvalni modeli ako umete da ih zabavite pricom.”

Otkrice

Slikala je i crtala do poslednjih dana. Gotovo svaki dan odlazila je u svoj atelje u zgradi Kolarcevog narodnog univerziteta, isto kao sto je to cinila svih prethodnih cetrdeset godina koliko je taj prostor bio njen drugi dom. Tu je primala i posete od 12 do 14 casova - kako je pisalo na vratima njenog ateljea. Cesto je sedela u obliznjem parku i crtezom ili akvarelom belezila prizore koji su u njoj pobudili osecanje, trenutni sjaj koji je smatrala vrednim cuvanja.

Otisla je tiho i ostavila mnogo toga sto se jos otkriva. Nedavna izlozba njenih karikatura iz fonda Narodnog muzeja i iz zbirke porodice Veljkovic, priredjena u okviru Dana evropske bastine, bilo je jedno od takvih otkrica o Beti Vukanovic.




Fraya
Član
Član

Broj poruka : 2139
Datum upisa : 19.04.2010
Lokacija : suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Kleopatra

Počalji od Avramova taj Sre Avg 04, 2010 1:29 pm



Najbogatija žena na svetu

Medju naslednicima Aleksandra Velikog bili su i pripadnici roda Ptolomeja čija vladavina Egiptom datira iz tog doba. Jedna od tih naslednica bila je i po zlu poznata Kleopatra, tačnije Kleopatra VII, koja je vladala Egiptom od 51. do 30. godine pre naše ere. Posle smrti svog oca Ptolomeja XII došla je na vlast zajedno sa svojim bratom Ptolomejem XIII kada je imala 19 ili 20 godina. Ali, posle par godina, brat ju je proterao. Ona se obratila za pomoć Cezaru, tada najmoćnijem čoveku na svetu (48. pre n.e.) koji je sa svojom vojskom boravio u Egiptu i koji je u Aleksandrijskom ratu, nakon teških borbi, pobedio Ptolomeja XIII. Ptolomej je u tom ratu izgubio život. Cezar je potom vratio na presto Kleopatru koja je tada imala 23 godine i njenog mladjeg brata koji je imao 12 godina. Uz sve to, Cezar je poklonio Kleopatri Kipar. Tada je Cezar organizovao sa svojom mnogobrojnom flotom putovanje NIlom sa Kleopatrom koja je trebalo da pokaže narodu moć i bogatstvo dva suverena. Kleopatra je priredjivala bogate zabave na svom raskošno opremljenom brodu. Na tom putu rodila se ljubav izmedju Kleopatre i Cezara.

Kada je Cezar napustio Egipat, ostavio je Kleopatru u drugom stanju. Nekoliko meseci kasnije Kleopatra je donela na svet sina koga je nazvala Ptolomej Cezar. Tim imenom je želela da pokaže da je on Cezarov sin. Trebalo je da ga i Cezar prizna za sina. U Aleksandriji su ga zvali Cezarion ili mali Cezar. Nije pouzdano dokazano da je on stvarno bio Cezarov sin. To je bilo vrlo važno pitanje jer je bilo vezano sa naslednim pravom. U svojoj tridesetoj godini Kleopatra je donela na svet blizance Aleksandra Heliosa i Kleopatru Selenu. Otac je bio Marko Antonije, nekadašnji saveznik i jedan od naslednika ubijenog Cezara. Kleopatra je boravila dve godine u Rimu kod Cezara i nakon njegovog ubistva vratila se u Egipat. Marko Antonije je nasledio Istočno rimsko carstvo dok je Zapadno nasledio Oktavijan koji je kasnije nazvan Avgustom. Marko Antonije se oženio Kleopatrom koja je tada imala 33 godine.

Kleopatra se svakako nije tako tesno vezala sa Antonijem iz ljubavi, kako je to prikazano u mnogim romanima, pozorišnim komadima i filmovima. Njen brak se zasnivao isključivo na političkim razlozima. Kleopatra je u svom životu imala samo jedan cilj: da obnovi veliko Ptolomejevo carstvo. Zato je najpre zatražila pomoć od Cezara a potom od Marka Antonija. Marko Antonije je sve više dolazio u sukobe sa svojim suvladaocem Oktavijanom, pa mu je savez sa Klepatrom bio itekako potreban. U celoj ovoj političkoj igri važno je svakako i to da je Kleopatra u to vreme bila najbogatija žena na svetu. Bogatstvo koje je nasledila od svog oca i koje je stalno uvećavala, bilo je veće od bogatstva najmoćenijeg Rimljanina. Kleopatra je isporučivala žito Rimu, mogla je da im stavi brodove na raspolaganje i najzad, u ratu sa Oktavijanom finansijski je pomagala Marka Antonija.

Kleopatri je nepravedno pripisivana neobična lepota, prikazivana je kao seks simbol što je izazvalo zavist čak i u njenoj porodici. Ona je poznavala umetnost ljubavi i pridobila je njome najmoćnije muškarce svoga doba jer nisu mogli da odole njenim čarima. Medjutim, savremenici su navodno smatrali da ta neobična lepota nije "bila za čudjenje, niti je bila neuporediva". Ono što je tu ženu isticalo bili su inteligencija i energija.

Ona je govorila više stranih jezika, pa i jezik koji se govorio u Egiptu. Njen maternji jezik bio je grčki ili, tačnije rečeno, makedonski kao dijalekt grčkog jezika. Pogrešno je smatrati da je Kleopatra bila Egipćanka. Ona je bila kao i svi iz dinastije Ptolomeja makedonskog porekla. Prema engleskom istoričaru Majklu Grantu, Kleopatra nije imala ni kapi egipatske krvi. Ona se dosta razumela u poslove upravljanja državom, bila je na finansijsko-političkom polju genijalna, važila je za eksperta u poljopriverdi i alhemiji. Kada joj je tridesetčetvorogodišnji Antonije poklonio zemlju oko Jerihona kao i na feničanskoj obali, ona je iz toga znala da izvuče veliku korist. Iz biljaka koje su rasle u antičkom svetu izvlačila je vrlo cenjeni balzam, iz Mrtvog mora kod Jerihona vadila je bitumen koji je u stvari prirodni asfalt. Uspešno je trgovala tim proizvodima. Te oblasti dala je u najam Herodsu iz Grčke i iz toga izvukla veliku korist.

Pričalo se da je znala da pravi zlato. Medjutim, sa sigurnošću se zna da je mnogo toga znala o kozmetici. U jednom od njenih nadjenih zapisa bio je i recept protiv opadanja kose: "Najbolje sredstvo protiv opadanja kose i trepavica pomešano sa uljem ili pomadom je: jedan deo pepela od spaljenih miševa, jedan deo u lja od vinove loze, jedan deo pepela od spaljenih konjskih zuba, jedan deo masti od medveda, jedan deo srži od jelena, jedan deo korena slatke trave. Sve to istucati u avanu i dodati meda tako da masa postane ujednačena i gusta kao med. Potom se doda srž od jelena i rastopljena medvedja mast. Sve to sipati u posudu od mesinga i mazati ćelava mesta dok kosa ne poraste".

U tridesetoj godini rodila je treći put dete sa Antonijem, koje se zvalo Ptolomej Filadelfos. Pet godina kasnije Kleopatra i Antonije su izvršili samoubistvo posle poraza (31. godine p.n. ere) kod Akcijuma kada ih je pobedio Oktavijan. Pobednik je naredio da se ubije Kleopatrin sin Cezarion koga je ona rodila sa Cezarom, kao i oba sina koje je rodila sa Antonijem. Preživela je samo Kleopatrina kćerka Selena.

U vreme kada je Kleopatra bila sa Cezarom on je bio na vrhuncu svoje moći. Tada je imao pedeset i dve godine i na tom položaju je ostao do svoje pedeset i šeste. Kada je Cezar imao trideset godina, jedva da je neko znao za njega. Počeo je da se bavi politikom i već dve godnie kasnije bio je izabran za kvestora i poslat u Španiju. U gradu Kadizu zastao je ispred statute Aleksandra Makedonskog i zavideo mu na tome što je sa trideset godina već osvojio svet. Cezar je stekao slavu posle pohoda na Galiju. Tada je imao četrdeset godina.

(Gerhard Prause - DREISSIGER)

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Slabosti, ime ti je zena

Počalji od Fraya taj Sre Avg 04, 2010 8:12 pm

Jako zanimljiva ( i za mene nova) je ova geografsko-politicka
situacija oko Kleopatre i Rimljana.Uvek sam mislila da je to Egipat
ovakav kako ga znamo,nikada nisam mogla ni da pretpostavim
da ona u stvari nije bila Egipcanka.

Pojam lepote se kroz vekove ( a ovde i milenijume)menjao,nekada
su bebama lobanje formirane tako da budu duguljaste,nos da bude
pljosnat,celo ispupceno,ali je ona ocigledno imala neku univerzalnu
lepotu,ili smo mozda svi pod utiskom Liz Tejlor i Ricarda Bartona
pa kada se pomenu Kleopatra i Marko Antonije,odmah pomislimo na njih.

Fraya
Član
Član

Broj poruka : 2139
Datum upisa : 19.04.2010
Lokacija : suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Slabosti, ime ti je zena

Počalji od lucija taj Sre Avg 04, 2010 8:16 pm

slabosti ime ti je MUSKARAC...

lucija
Član
Član

Broj poruka : 5384
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : italy

Nazad na vrh Ići dole

Re: Slabosti, ime ti je zena

Počalji od Fraya taj Sre Avg 04, 2010 8:26 pm

lucija ::slabosti ime ti je MUSKARAC...

Pa aj, napisi neku biografiju o nekom kobnom muskarcu Very Happy

Moze i iz tvog zivota,ali je bolje da ga svi poznajemo ili smo barem culi za njega.

Fraya
Član
Član

Broj poruka : 2139
Datum upisa : 19.04.2010
Lokacija : suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Slabosti, ime ti je zena

Počalji od lucija taj Sre Avg 04, 2010 8:31 pm

e onda je to nemoguce jer je anoniman skrozzz....

lucija
Član
Član

Broj poruka : 5384
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : italy

Nazad na vrh Ići dole

Re: Slabosti, ime ti je zena

Počalji od Fraya taj Sre Avg 04, 2010 8:44 pm

Pa onda stavi u neku love story pa objavi na drugom podforumu.
Anonimno,naravno Smile

Fraya
Član
Član

Broj poruka : 2139
Datum upisa : 19.04.2010
Lokacija : suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Slabosti, ime ti je zena

Počalji od lucija taj Sre Avg 04, 2010 8:46 pm

ihaaaaaaaaa to bi bio roman....vremena m treba...

lucija
Član
Član

Broj poruka : 5384
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : italy

Nazad na vrh Ići dole

Re: Slabosti, ime ti je zena

Počalji od SKY RAPTOR taj Sre Avg 04, 2010 10:29 pm

Dragana,imam i dokaz

SKY RAPTOR
Član
Član

Broj poruka : 277
Datum upisa : 31.07.2010
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Marija Terezija

Počalji od Avramova taj Čet Avg 05, 2010 1:17 am



Sa trideset godina imala je devetoro dece

Marija Terezija, politička suparnica Fridriha Velikog koji joj je u krvavom i teškom ratu oduzeo provinciju Šleziju, bila je naslednica kralja Karla VI i kraljica Madjarske i Češćke. Bila je samo četiri i po godine mladja od pruskog kralaj koji joj je zadao velike nevolje.

Rodjena je u Beču 13. maja 1717; imala je dvadeset i tri godine kada je od svog rano preminulog oca nasledila kraljevstvo. Od tada pa nadalje, ona nije bila samo na čelu habzburške dinastije i njenog velikog carstvaa već čitave Svete rimske imperije nemačke nacije. To je bila velika oblast koja se protezala od austrijske niizije do sedam planina, od severne Nemačke do južnog Tirola i od kneževine Parme do toskane.

Pored mnogih problema koje je imala kao regentkinja, Marija terezija je imala i obaveze kao supruga i majka. Sa devetnaest godina udala se za Franca Stefana od Lotringena, velikog vojvodu Toskane. Franc Stefan je tek 1745. postao kralj kao naslednik Karla VII mada je zvanično bio suvladar sa Marijom Terezijom, ali joj je prepustio ceo teret vladanja i uz to je opteretio i sa šesnaest porodjaja. Marija je rodila deveto dete nekoliko dana pre nego što je napunila trideset godina.

U toku svoje četrdesetogodišnje vladavine donela je na svet još sedmoro dece. Imala je ukupno šesnaestoro dece. Poslednje dete rodila je kada je imala trideset devet godina, pred sam početak Sedmogodišnjeg rata.

Marija Terezija imala je vrlo brižan odnos prema svojoj deci od koje je troje umrlo vrlo rano. Vodila je računa o njihovom vaspitanju i njihovoj budućnosti pa i njihovom kasnijem životu kada su već napustili roditeljsku kuću, o čemu svedoče njena mnogobrojna i vrlo duga pisma koja je pisala svojoj deci. Njena velika majčinska briga ogleda se i u instrukcijama koje je dala feldmaršalu Firstu Batjaniju kada mu je poverila vaspitanje svog najstarijeg desetogodišnjeg sina Jozefa. U svojoj priličnog dugoj instrukciji o vaspitanju prestolonaslednika Josipa tridesettrogodišnja majka navidi precizno sve na što treba obratiti pažnju. Josip je odgajan "sa mnogo nežnosti i ljubavi još ood kolevke" i "njegovoj volji i zahtevima je udovoljavano", a njegove sluge su ga razmazile. Posledica toga je, navodi Marija Terezija, njegovo "grubo" i neučtivo ponašanje prema drugima. Stoga treba voditi računa da se od toga odvikne i da nauči da živi i ponaša se u skladu sa pravilima.

Ma koliko da je Marija veoma volela svoju decu, jasno je uvidjala sve njihove nedostatke. Bila je vrlo kritična i prema mužu iako ga je veoma volela. Naravno da nije mogla da ne vidi njegove velike nedostatke sa kojima je morala da se nosi, naročito njegove mnogobrojne ljubavne afere koje su je jako rastuživale. Njen savetnik, grof Taruca, često joj je savetovao: "Madam, izbegnimo melanholiju kao obeležje mrzovolje jer svako loše delo je štetno i pred Bogom nas čini grešnim. Naše dužnosti su iznad toga jer moramo ostati verni našem pozivu i milionima podanika. Melanholija je luksuz dopušten nekorisnim ljudima. Pri tom ne treba zaboraviti da nas čitava Evropa kritički posmatra i da u njihovim očima moramo biti dostojni poštovanja. "

Mariji ovakvi saveti nisu bili neophodni jer je ona u svojim tridesetim godinama a i kasnije bila svesna svojih obaveza. Bila je čvrsta, hrabra i ispunjena verom u Boga, naročito u dugim i teškim borbama koje joj je nametnuo mladi pruski kralj Fridrih.

Gerhard Prause DREISSIGER

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Katja Man

Počalji od Avramova taj Čet Avg 05, 2010 5:10 pm




Nikada nećete uspeti da ih nahranite

Katja Man, žena Tomasa Mana imala je trideset godina kada je finansijski položaj njenog muža pred kraj četvrte decenije života bio tako dobar da mu je izdavač umesto traženih tri hiljade maraka avansa isplatio trideset hiljada, što je u ono vreme bila velika suma. Katja je rodjena u Minhenu 1883 i imala je izuzetno srećno detinjstvo i mladost.

Kada je imala dvadeset godina, zaprosio ju je osam godina stariji Tomas Man a ona mu je odgovorila da se ne poznaju dovoljno. Kasnije, u dubokoj starosti, pričala je o tom remenu: „Imala sam dvadeset godina i osećala sam se veoma dobro, veselo i zadovoljno sa svim što me je okruživalo; studije, moja braća, teniski klub i uopšte život mi je bio tako udoban da nisam videla razloga da sve to napustim i udam se.“

Deset godina kasnije gledala je na sve to drugim očima:

„...Pošto sam se ipak tada udala, uskoro je došlo na svet prvo dete, pa drugo, pa treće i četvrto. Sa studijama je bilo svršeno.“ Počela je da studira prirodne nauke i to oblast rendgenske ekspertize mentalne fizike i kod svog oca infinitezimalni, integralni i diferencijalni račun, kao i teoriju funkcije. Imala je dvadeset sedam godina kada je shvatila da nije talentovana za ove oblasti.

U tridesetoj godini Katja Man se razbolela i to je ostavilo više traga u literaturi nego u njihovom prodičnom životu.

Ona je kasnije u svojim „Nenapisanim memoarima“ objasnila da joj je tuberkuloza koja je verovatno već duže vremena tinjala, zahvatila vrhove plućnih krila. Morala je više puta da ide u vazdušne banje. Od marta do septembra 1912. boravila je u Davosu, sledeće godine nekoliko meseci u Meranu i Arosi, četiri godine kasnije ponovo u Davosu.

„Moj muž me je u leto 1912. posetio u Davosu. bio je zadivljen prirodom i svim onim što sam ja ispričala i odlučio je da napiše jednu novelu koja bi se mogla izvoditi kao vodvilj i koja je bila suprotnost novele „Smrt u Veneciji“. Umesto te novele, nastao je roman „Čarobni breg“.

Jednom, u Davosu, Tomas Man je tražio da i njega pregledaju. Lekar mu je rekao: „Imate ovde jedno mesto u plućima i bilo bi dobro da ostanete pola godina sa svojom ženom“. „Moj muž“, pričala je Katja dalje „odmah je pisao našem porodičnom lekaru i ovaj mu je odgovorio da on ne bi bio prvi kome su u Davosu našli „bolesno mesto“ i da bi bilo najbolje da se odmah vrati kući jer on nema šta da traži u Davosu. Sem svog zdravlja i boravka po sanatorijumima,

Katja je imala i druge probleme izazvane Prvim svetskim ratom. Najteže je bilo nahraniti porodicu. Ona je o tom vremenu zapisala: „U Prvom svetskom ratu bilo je teško donekle nahraniti porodicu sa četvoro odrasle dece. Nekada sam po ceo dan kružila biciklom kroz Minhen da ih nadjem i kupim nešto za hranu. Mi nismo hteli da kupujemo na crnoj berzi. Ali na kraju je postalo nemoguće nabaviti hranu. Stalno smo imali razne ponude da kupimo hranu na crnoj berzi. Jednog dana došao je jedan mladić od jedva sedamnaest godina i rekao da može da mi nabavi sve što mi treba. Naravno, pristala sam i tako nam je povremeno donosio buter ili jaja. Tada sam rodila moju mladju kćerku i sledeće godine očekivala sam sina. On me je vrlo strogo pogledao i rekao: „Šta, zar opet, njih nikada nećete ishraniti.“

Katja Man nije brinula samo o deci i kući već je morala da vodi računa da njen muž ne bude ometan u svom svakodnevnom radu. To nije uvek bilo lako i često je predstavljalo pravu muku, nerviranje i svadje jer je preosetljivi pisac zabaležio u svoj dnevnik da uglavnom loše spava i da mu sve smeta.

Tridesetog marta 1919. zabeležio je: „Posle ručka sukobi sa K., krivica na obe strane. Ometala me je kada sam umoran zadremao u stolici i ja sam na to besno reagovao. Spavao sam. Za vreme popodnevnog čaja izgleda da smo stvari izgladili.“ Dva dana skasnije napravio je scenu za doručkom zbog velike potrošnje butra. Očekivao je da porodica u to vreme velikih nestašica hrane još više štedi. Katja je bila tada u devetom mesecu i očekivala je rodjenje sina Mihaela. Ona je situaciju videla drugačije.

Tomas Man nije štedeo na svojim ličnim potrebama. Dva dana pre toga zapisao je u svom dnevniku „Iz Frankfurta mi je stigla porudžbina od trista cigareta po ceni od 273 marke.“ U nasatavku se kaje što je kritikovao porodicu zbog velike potrošnje butera i slučaj naziva „preteranim i za kajanje“. Zbog sebe, a i nih koji će jednom čitati njegov dnevnik, dodaje objašnjenje: „Takve se stvari dogadjaju uvek kada sam premoren, iscrpljen i samim tim i razdražljiv“.

„Loše ljudsko ponašanje ima uvek psihičke uzroke; ako je čovek svestan toga, to bi trebalo da mu pomogne da se koriguje i uzdrži. Ali, u odlučujućem trenutku, blokira se prisustvo duha...“.

Zbog tog „smanjenog prisustva duha“ patila je tridesetogodišnja Katja a i deca. U stvari, deca najviše. Posle takvih napada, kao što se dogodilo 12. aprila 1919., on bi zapisao: „Bes i svadja zbog dece. Klaus neprestano jede, pet minuta posle izričite zabrane, tako da sam ga u besu grubo udario. Erika je juče uzela Katjino zlatno nalivpero i odnela u školu i izgubila ga. Nerviranje.“

Tog dana poslednji redovi u dnevniku odnose se na Katju: „Od juče Katja spava na drugom spratu. Nadam se da će se uskoro i srećno vratiti dole.“ Dvadeset i prvog aprila zapisao je u dnevnik: „U šest sati su me probudili koraci na spratu. Počeo je porodjaj. Počelo je već posle ponoći. Od jutros je tu i Kehenberg. Ponovo sam legao i u sedam sati ponovo ustao. Bolovi su učestali tako da je do osam sati Katja trebalo da se porodi. Tek oko jedanaest došao je i lekar, dao je injekciju i konstatovao da sporo napreduje. Bolovi pri otvaranju bili su jaki. Katja je mnogo patila. Tek posle ručka bilo je završeno, rodio se zdrav dečak.“

Bilo je to šesto i poslednje dete. Katja je imala tada trideset i šest godina. Bila su teška vremena posle Prvog svetskog rata. Skoro pola veka posle toga ona se prisećala: „U to vreme postojalo je naredjenje o primanju stanara. Mi smo imali petoro dece i morali smo da primimo stanara u kuću. Godinu dana posle toga došlo je i šesto dete na svet. Otišla sam u opštinu da zahtevam da nam isele stanara jer smo dobili bebu. Službenik mi je odgovorio „Nemate prava na to.“

Ona, koja je ceo život podredila muževljevom rasporedu i za koju je i on sam tvrdio da bez njene podrške ne bi ni bio uspešan, na sve to samo je skromno dodala: „Takvi su bili moji doživljaji.“

Gerhard Prause DREISSIGER

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Slabosti, ime ti je zena

Počalji od RINGE taj Čet Avg 05, 2010 5:15 pm




Sad shvatam da bila mi je prva,
Ne smeta mi kada kazu da je kurva,
Od gladnih suza, do placanja racuna,
Jedina prava stara ljubav, plava dama Clara Schuman

Jel sad shvatas da bila ti je prva,
Kolko puta si ostajao bez zuba,
Stvarno je bitan taj kec i par nula,
Jedina prava stara ljubav, plava dama Clara Schuman.

Upoznao sam je sredinom 90-ih,
kad je grupno stanje bilo puno slika jezivih,
Pa zmuris da ne vidis, u ljubavi svi nesrecni,
isto su je voleli i bednik i predsednik,
Lik kad joj vidis jednom gotovo je,
jer sve u zagrljaju njenom je mnogo bolje,
U kraju kad si s njom smatraju te Bogom,
to je bila ljubav, takve stvari vise ne postoje,
Drugar, ko je jednom imao, zeleo je opet,
al svaka slatka ljubav ima svoje strane gorke,
Koliko puta nekome je srce stalo zbog nje,
i mocni i gladni radili su stvari grozne,
Ona gora je od droge, prosto neverovatno,
rat za ratom prodje, a veruj mi bato to je zato,
Sto je svako zeleo jako, pa ko i svi drugi nije jebao zakon..
Druze gledao kako mi odlazi u magli,
ona jedna,bela vredna 500 milijardi,
secam se frka na gajbi, kada je otisla na Kipar,
ja sam cuo da nece nikad da se vrati,
kladim se da nisi mislio o tome,
al istina je da ne znas kako ti se prva ljubav zove..

Sad shvatam da bila mi je prva,
Ne smeta mi kada kazu da je kurva,
Od gladnih suza, do placanja racuna,
Jedina prava stara ljubav, plava dama Clara Schuman.

Jel sad shvatas da bila ti je prva,
Kolko puta si ostajao bez zuba,
Stvarno je bitan taj kec i par nula,
Jedina prava stara ljubav, plava dama Clara Schuman.

Imala je oci svetlo plave kao more,
Lepe kao nebo u sred zore,
Mnogi se molili za nju, nema gore neko ljut,
Jer je znao njena ljubav cini tezak put, da je lagan,
I zvuk moga tako praznog dzepa,
kada se prosetam sa njom znaci imam repa,
ali je bila kao kletva,
hvatala je ljubav prema njoj cela ta lepota njena,
kunem se Bogom svako pamti je,
ispisao bi svako njeno ime slovom zlatnim,
imao sam par sansi da je smuvam,
da je drzim pored sebe i jako dobro cuvam,
jer ona vadi,
sa njom pamtim lose vreme,
pamtim to lice boje vene,
pamte je klinci pored parka,
da je bila jedno cudo usred pakla, a ja dete,
mnogi su hteli da ukradu je,
bilo svasta sve zbog nje u mome gradu je,
i pricalo se svasta jer je znaju svi,
mislio sam lazu ljudi, da su zlii, da nije tako,
al izgleda da sve to istina je bila
da nije bilo tako bila bi jos ziva,
taj lik nocu nije mogo dati mira,
svima koji puste da po srcu svira, takva riba..

Sad shvatam da bila mi je prva,
Ne smeta mi kada kazu da je kurva,
Od gladnih suza, do placanja racuna,
Jedina prava stara ljubav, plava dama Clara Schuman.

Jel sad shvatas da bila ti je prva,
Kolko puta si ostajao bez zuba,
Stvarno je bitan taj kec i par nula,
Jedina prava stara ljubav, plava dama Clara Schuman.

RINGE
Član
Član

Broj poruka : 3335
Datum upisa : 27.03.2010
Godina : 31
Lokacija : U Hladu Bagrema

Nazad na vrh Ići dole

Re: Slabosti, ime ti je zena

Počalji od lucija taj Pon Sep 06, 2010 2:45 am

Misli se na...njeznosti ime ti je zena....

lucija
Član
Član

Broj poruka : 5384
Datum upisa : 22.03.2010
Lokacija : italy

Nazad na vrh Ići dole

Njeno Kraljevsko Visočanstvo Princeza Jelisaveta od Jugoslavije

Počalji od Avramova taj Pon Feb 14, 2011 9:04 pm



Princeza Jelisaveta rođena je u Beogradu kao jedina kćerka jugoslovenskog kneza Pavla (kneza namesnika umesto Kralja Petra II, najstarijeg sina svog brata od strica) i grčke i danske kneginje OIge. Njen stariji brat, princ Aleksandar od Jugoslavije, prvi put se oženio princezom Marijom Pijom od Savoje, a drugi put princezom Barbarom od Lihtenštajna. Ona je u drugostepenom srodstvu sa španskom kraljicom Sofijom i Čarlsom, princom od Velsa, a takođe je i rođaka princa Majkla, sadašnjeg Vojvode od Kenta i princeze Aleksandre od Kenta. Pored toga, ona je čukun-unuka vožda Karađorđa, koji je podigao prvi srpski ustanak protiv Turaka 1804. godine. Pre nego što se belgijski kralj Boduin I oženio Fabiolom (Fabiola de Mora y Aragon) 1960. godine, Princezu Jelisavetu su smatrali jakom kandidatkinjom za titulu njegove supruge.

Princeza Jelisaveta udala se za Hauarda Oksenberga 21. januara 1961. godine (razvela se 1969. godine), proizvođača odeće iz Amerike, sa kojim je dobila kćerke Katarinu Oksenberg, glumicu, i Kristinu Oksenberg, dizajnera džempera. Za drugog muža, bankara Nila Balfura, rođenog 1944. godine, udala se 23. septembra 1969. godine (a razvela 1975. godine) u Londonu. Njih dvoje imaju jednog sina, Nikolasa Balfura. Treći put udala se 28. februara 1987. godine u Njujorku, za dr Manuela Uloa Eliasa, bivšeg premijera Perua i ministra ekonomije, finansija i trgovine. Dr Uloa preminuo je 1992. godine. Između druga dva braka bila je verena za velškog glumca Ričarda Bartona.

Princeza Jelisaveta školovala se u Južnoj Africi, Velikoj Britaniji i Švajcarskoj, a u Parizu je diplomirala istoriju umetnosti. Govori engleski, francuski, španski, italijanski i srpski jezik, a državljanka je Ujedinjenog Kraljevstva, Sjedinjenih država i Srbije. Od 2002. godine, princeza Jelisaveta živi u Beogradu.

Princeza Jelisaveta je rano uočila prve znake opasnosti koja bi nekadašnju Jugoslaviju mogla gurnuti u krvoproliće motivisano istorijskim verskim i etničkim suparništvom, dugo potiskivanim od strane komunističke vlasti. Širom Evrope i Amerike, zastupala je potrebu prevazilaženja razdora koji dovodi do etničkih mržnji. Radeći iz senke kroz programe Ujedinjenih nacija, ona je 1989. godine, takođe, putovala u Vatikan, kako bi od monsinjora Torana, ministra inostranih poslova, tražila da pomogne u poboljšanju odnosa između katoličkih i pravoslavnih zajednica u Jugoslaviji.

Uvidevši koliko je važno što pre rešavati narastajuće političke napetosti, princeza Jelisaveta je u Njujorku, krajem 1990. godine, osnovala nepolitičku, neprofitnu humanitarnu organizaciju – Fondaciju princeze Jelisavete. Kada je došlo do izbijanja građanskog rata, intenzivno se posvetila dopremanju medicinske opreme, hrane, odeće i ćebadi u izbegličke kampove, kao i pronalaženju smeštaja za decu – žrtve rata i sredstava za školovanja starijih učenika u školama i na fakultetima u Americi.

Pre izbijanja građanskog rata u Jugoslaviji, u januaru 1990. godine, pozvala je pravoslavnog arhiepiskopa Savu i muftiju beogradskog, kao i jugoslovenskog ministra vera, da prisustvuju konferenciji u Moskvi koju je sazvao Mihail Gorbačov. Ovo je bilo drugo međunarodno okupljanje političkih i verskih vođa posvećeno svetskoj reformi, kojem su prisustvovali majka Tereza, Kenterberijski nadbiskup, Dalaj Lama, Al Gor i Karl Segan.

Uprskos prigovorima svog rođaka, princa Aleksandra, kneginja Jelisaveta je odlučila da se kandiduje za Predsednika Srbije na predsedničkim izborima 2004. godine. Nakon završetka Drugog svetskog rata, kraljevska porodica proterana je iz zemlje, a njihovo vlasništvo je konfiskovano. “U slučaju pobede”, izjavila je, “moj prioritet neće biti da ponovo uspostavim monarhiju, već da uspostavim pravu državu”. Iako je u izbornu trku ušla samo dve nedelje pred izbore, osvojila je 63.991 glas, odnosno 2.1% ukupnog broja glasova, čime je dospela na 6. mesto, ispred mnogih afirmisanih partijskih vođa.

Princeza Jelisaveta je poslovna žena i pisac, autor četiri knjige priča za decu. Ona je, takođe, kreator parfema koji se prodaju širom sveta.

Princezi Jelisaveti je u Zugu (Švajcarska) 2002. godine dodeljena Nagrada Foruma za nuklearno razoružanje, Demiurgus Peace International (uz ostale nagrađene: predsednika Vladimira Putina, velečasnog dr Dezmonda Tutua, g. Teda Tarnera i druge), za izuzetna postignuća na planu podsticanja mira među narodima naroda.

Tokom poslednjih nekoliko godina, princeza Jelisaveta, pored mnogobrojnih dobrotvornih aktivnosti, neumorno nastoji da skine ljagu sa imena svog oca i njegove nepravedne i istorijski netačne reputacije narodnog neprijatelja. Zahvaljujući njenim naporima, princ Pavle na pragu je oslobađanja od lažnih optužbi koje su njega i njegovu porodicu oterale u izgnanstvo 1941. godine, kao i da bude prepoznat kao nacionalni heroj Srba i drugih jugoslovenskih naroda.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Nj.K.V. Princeza Jelisaveta Karađorđević

Počalji od Avramova taj Pon Feb 14, 2011 9:11 pm

Još po nešto o Jelisaveti

Uzrok i posledica
March 1st, 2010

Kada sam u martu bila u Indiji, sećam se da sam pitala ministra na prijemu šta misli o Titu, koji je dugo bio šef nesvrstanih i veoma popularan u Indiji. Pitala sam ga da li je Tito imao bilo kakve planove za budućnost zemlje, na primer posle njegove smrti.

„O, ne, Tito je svojevremeno rekao: ’Nisam ništa planirao i ubrzo će se posle moje smrti zemlja raspasti na deliće. Razni regioni će se odvojiti i verovatno će svi ratovati jedni protiv drugih.’“

Gledala sam premijera jedno vreme u tišini i na kraju konstatovala: „To je klasičan slučaj uzroka i posledice“. „Da“, odgovorio je, „tipični diktatori uživaju u njihovom kratkom trenutku slave, ali ne stvaraju ništa za budućnost. Malo oni ovde računa o deci i unucima koji će morati da plate cenu za njihov nedostatak vizije i sebičnost. Zaista, naši potomci uvek plaćaju visoku cenu.“

Moram da pomenem impresivan oblik vladanja među pojedinim plemenima američkih Indijanaca. Tamo postoji krug starijih, mudrih žena, čiji je „posao“ da planiraju ono što je najbolje za njihovo pleme i to sedam generacija unapred! One ne kuju zavere kako bi se lično obogatile ili da bi stekle ličnu moć, već vladaju mudrošću i ljubavlju, jer znaju da ne postoji drugi način.

Mi smo odgovorni za naše misli i dela, kako pozitivna, tako i za negativna. Uzrok i posledica. Naravno da je lakše kriviti spoljašnji svet za sve što krene naopako, ali je mnogo veća sloboda kada svako preuzme odgovornost za sopstvenu sudbinu. Sloboda misli je najveći luksuz, posle slobode deljanja.

Možda je u periodu kada su fizička putovanja toliko ograničena i kada osećamo odbijanje mnogih nacija, važniji posao da – radimo na sebi. Možemo da učinimo napor da razvijemo naše „unutrašnje ja“ ili možemo samo da sedimo i da se sažaljevamo. Možemo da probudimo naš osećaj odgovornosti prema našoj prelepoj zemlji i možemo da se uključimo u društveno koristan rad kao što je čišćenje reka i parkova ili briga o našoj neposrednoj okolini. Kada Srbija ponovo postane čista i atraktivna zemlja, kjoa bude mogla da privuče strane posetioce, i naš životni standard će se popraviti. Uzrok i posledica. I obrnuto. Ako samo želimo da se gušimo u samosažaljenju zbog spoljašnjih ograničenja i sedimo u zadimljenim kafićima, mi nećemo napredovati, već nazadovati. Uzrok i posledica, ali u negativnom smislu.

Od početka sveta čovek je voleo da putuje, da se seli i istražuje. Pokušao je da leti i stvorio krila, ali je odmah i udario u zemlju poput olova. Putovao je brodom do Amerike i Brazila u potrazi za čelikom. Izmislio je točak da bi pomerio taljige, a kasnije je taj točak postao bicikl…

Deca koja ne mogu da priušte knjige dozvoljavaju svojoj mašti da leti u egzotične zemlje i neka od njih i sama pišu divne knjige. Mi možemo biti ograničeni u našim potezima, ali to ne znači i da smo poraženi. Kada nas svet bude video kao brižne i produktivne ljude i njihovo mišljenje će se promeniti. Uzrok i posledica.

(Prvi put objavljeno u dnevnom listu „Politika“, 16. jula 2006.)

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Slabosti, ime ti je zena

Počalji od Sponsored content Danas u 12:07 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu