Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 19 korisnika na forumu: 0 Registrovanih, 0 Skrivenih i 19 Gosta :: 2 Provajderi

Nema

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s1.postimg.org/2jaw3c4r7j/logo-cir.png
https://s28.postimg.org/sbinr7rvx/bloggif_58f133ee2ca1e.png
http://https://s23.postimg.org/jq15wtlp7/vostok.png
https://s26.postimg.org/vwdqtqr5l/biogen_DVA.png
https://s26.postimg.org/4ohd5ry7t/Art_CENTAR-header.png
https://s23.postimg.org/tipvwi28r/ruska_kultura_u_srbiji.png
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Alkoholizam

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Alkoholizam

Počalji od Gost taj Ned Jul 04, 2010 8:56 pm

Алкохолизам је једна од најраспрострањенијих болести зависности, односно токсикоманија. По правилу
алкохолизам је психогеног порекла али уз знатан утицај ситуационих
фактора због чега је раније сматран пороком а не
болешћу. Испољава се као губитак способности уздржавања од прекомерне
употребе алкохола, што доводи до зависности, нарушавања психичког и физичког здравља и социјалних односа. По
распрострањености и штетним последицама по здравље, алкохолизам је одмах после болести кардиоваскуларног
система
и малигних обољења. Због наведених разлога у
већини земаља је обухваћен здравственим осигурањем као болест
зависности. Чешћи је код мушкараца, али га и жене више скривају. Лечење
може бити физиолошко (лековима попут антабуса), психолошко (терапијом и рехабилитацијом) и/или социјално (групном
терапијом
). Породична терапија, за коју се социјални
радници
могу обучити, најефикаснији је начин лечења.
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Alkoholizam

Počalji od Gost taj Ned Jul 04, 2010 8:58 pm

Од свих алкохола, у алкохолним пићима се налази етилни алкохол или етанол формуле CH3CH2OH.
Течност снажног и специфичног мириса још позната као "спирит" или
природни алкохол. Природно се добива процесом ферментације (алкохолно врење) из плодова воћа и житарица које садрже шећер, главни механизам су ензими квашћевих
гљивица
који служе као катализатор. Пример сировина за добивање
етанола и пића која настају:
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Alkoholizam

Počalji od Gost taj Ned Jul 04, 2010 8:59 pm

Историја
алкохолизма



Магнус Хус
је у 19. веку направио концепт алкохолизма као болест и,
када је први пут једно болесно стање назвао „алкохолисмус“. Тек 1952. године, Светска здравствена
организација
дефинисала је алкохолизам као болест и према тој
дефиницији: „Алкохолизам је болест, а алкохоличар је болесник код кога
се због прекомерне и дуготрајне употребе алкохолних пића појављује
психичка и физичка зависност, здравствени проблеми, породични и
друштвени поремећаји“.
Десета ревизија Међународне класификације
болести и сродних здравствених проблема
(МКБ-10)
сврстава алкохолизам у поглавље „МКБ-10Ф: Ментални поремећаји и
поремећаји понашања узроковани употребом психоактивних супстанци
(Ф10-Ф19)“. Последица пијења алкохола очитава се у многим гранама
медицине попут интерне, трауматологије,
неурологије, хирургије, психијатрије. Око 30-40% интернистичких
болесника лечи се због алкохолизма, а 30% психијатријских
хоспитализација односи се на алкохоличаре.
Кроз историју до данас обликовао се менталитет у којем је пијење
алкохола нешто сасвим нормално, штавише људско је друштво изградило низ
обичаја и навика везаних за алкохол, те се алкохолизам дубоко укоренио у
стварност као обичајна појава. Човек тако не види последице и стварну
слику коју алкохолизам оставља за собом. Кажемо да алкохолизам није
болест појединца, већ болест породице и болест друштва.
Данас постоје два занимљива владајућа става о алкохолизму. Један је либералан према пијењу, пијанству и
алкохолизму, а други осуђује алкохолизам и промовише такозвано „нормално
пијење“ и „друштвено прихватљиво пијење“, што опет с друге стране
доказује укорењени менталитет да је пијење „друштвено прихватљиво“ али
ипак у „границама нормале“.
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Alkoholizam

Počalji od Gost taj Ned Jul 04, 2010 9:01 pm

Развој
алкохолизма



Узрок алкохолизма делимо на
биолошке, психолошке и социолошке зависнике.

Ни једна од наведених теорија не може се искључити, алкохолизам је
изразито комплексан проблем, који обухвата чиниоце често врло разних
грана знања, стога из сваке поједине гране узрока учествује барем један
зависник у стварању алкохолизма. Алкохолизам никада није резултат само
једног чиниоца.
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Alkoholizam

Počalji od Gost taj Ned Jul 04, 2010 9:02 pm

Фактори
ризика



Склоност алкохолизму се може видети и по одређеним факторима ризика а
то су:
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Alkoholizam

Počalji od Gost taj Ned Jul 04, 2010 9:04 pm

Алкохолна
интоксикација


Алкохолна интоксикација је акутно тровање алкохолом као последица
употребе веће количине алкохолних пића. У акутној алкохолној
интоксинацији појављују се различити психички и соматски симптоми који то стање уврштавају и међу психичке поремећаје, мада је оно реверзибилно и релативно
краткотрајно. Тежина клиничке слике интоксинације зависи од количине
алкохола у крви и може ићи од лагане, која се једва примећује, све до
смрти, због акутног тровања алкохолом.
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Alkoholizam

Počalji od Gost taj Ned Jul 04, 2010 9:06 pm

Алкохолна
кома



Алкохолна кома је алкохолна несвест, која
наступа приликом акутне алкохолне интоксикације, када концентрација
алкохола у крви пређе 4%. Индивидуална осетљивост према алкохолу је
различита, па су према томе различите и концентрације алкохола у крви
када наступа кома.
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Alkoholizam

Počalji od Gost taj Ned Jul 04, 2010 9:08 pm

Алкохоличка
деменција



Алкохоличка деменција је врста деменције настала услед дуже
злоупотребе алкохола. Позната је под називом Корсаковљев синдром/психоза.
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Alkoholizam

Počalji od Gost taj Ned Jul 04, 2010 9:09 pm

Алкохолне
халуцинације



Алкохолне халуцинације су замишљене перцепције које се догађају пошто
особа која има проблем алкохолне зависности престане да узима или смањи уношење
алкохола. Најчешће су аудитивне халуцинације. Поремећај траје неколико
сати, а ретко више од недељу дана.
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Alkoholizam

Počalji od Gost taj Ned Jul 04, 2010 9:12 pm

Алкохоличарска
психоза



Алкохоличарска психоза је душевна болест настала услед хроничне и преобилне
злоупотребе алкохола, која доводи до оштећења мозга. Ту се убрајају
делиријум тременс, Корсаковљева психоза, алкохоличка епилепсија и сл.
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Alkoholizam

Počalji od Gost taj Ned Jul 04, 2010 9:18 pm

Pitanje koje sledi je: kako se boriti protiv alkoholizma u društvu i kako osvestiti društvo? Drugo pitanje: imate li u porodici, užoj ili daljoj, alkoholičara i da li im pomažete da shvate da imaju problem?
avatar
Gost
Gost


Nazad na vrh Ići dole

Re: Alkoholizam

Počalji od ttooma taj Čet Nov 10, 2016 1:42 pm

Upotreba alkohola

Alkoholizam predstavlja jedan od najvećih problema koji zahvata mlade ljude kao i decu školskog uzrasta. Akoholizam predstavlja upotrebu alkohola svakodnevno ili povremeno. Jedan od najkritičnijih perioda za početak upotrebe alkohola je školski period. To je period završnih razreda osnovnoškolskog uzrasta i period početka srednje školskog uzrasta. Postoje neki određeni faktori koji utiču na početak upotrebe alkohola i indicije nastanka alkoholičarske ličnosti. To su pre svega: porodica, tj. struktura porodice, zatim socijana sredina, tj. mesto ili područje u kome dete ili pojedinac živi i provodi vreme. Treći faktor je društvo, odnosno vršnjačka grupa koja utiče na nastanak i razvoj alkoholizma.

Dok su deca još u osnovnoškolskom uzrastiu počinju da se susreću sa imenima alkoholnih pića. To je jedan od najkritičnijih perioda. Upotreba alkohola predstavlja pre svega medicinski i socijalni problem.
Uticaj porodice- Porodica kao primaran faktor u kojoj dete provodi svakodnevno vreme  je jedan od važnijih,  skoro najvažnijih faktora  na razvijanje mišljenja o alkoholizmu i upotrebi alkohola. Vrlo je važan odnos u porodici prema detetu i između supružnika  koji će predstavljati bazu  ili osnovu za formiranje  ličnosti za pravilnim moralnim normama.

Porodica je mesto u kojoj dete odrasta. Stiče određene osobine , navike koje usvaja i koje predstavljaju deo njegove ličnosti. Za dete koje odrasta u jednoj porodici  su veoma važna oba roditelja. Odnos u porodici između roditelja  predstavlja suštinu ili osnovu  za pravilan razvitak deteta. Ne treba praviti digresiju i potrebno je reći  da svaki odnos roditelja  verbalni ili neverbalni je jako važan za dete i njegovih osobina. U koliko u porodici ne postoji  zavisnika od neve vrste psiho aktivne supstance  u ovom slučaju alkohola , dete će u većini slučajeva  moći da prevaziđe određene poteškoće u porodici. Postoje niz slučajeva gde se supružnici razlikuju po temperamentu, obrazovanju, fizičkim osobinama itd., što je do nekle normalno i razumljivo. Jer ne postoje dve osobe identične  na psihosomatskom planu. Već je svaka osoba jedinstvena ličnost za sebe. Dok je u nekim slučajevima u porodici jedan od oba roditelja boluje od neke vrste zavisnosti  i takvo stanje u porodici implicira  jedno posebno obeležje  na formiranju i izgrađivanju ličnosti. U koliko je u porodici zavistan od alkohola otac ili majka , on ili ona direktno predstavlja  rupturu porodice  i porodičnih odnosa. Njaveći uticaj alkohola  na dete jeste u periodu kada dete sazreva  i dostiže zrelost.

U koliko dete odrasta u porodici  u kojoj je prisutan alkoholni uticaj roditelja prema detetu  oni će pretrpeti određene manifestacije  koje će se negativno i podražavajuće odraziti  na njegovo odrastanje  i ponašanje. Dakle, odnos roditelja  prema detetu u alkoholisanom stanju nije isti kao i odnos roditelja prema detetu u trezvenom, tj. u stanju bez alkohola. Njosetljiviji period je vreme kada dete pohađa školu. To je vreme kada je potrebno detetu dosta pažnje, ljubavi i razumevanja. U tom periodu dete je preokupirano školskim obavezama i zato je veoma važan pristup  odnos roditelja prema detetu. Ukoliko dete sedi za radnim stolim  i uči ili rešava domaće zadatke  i pri tom se suočava sa roditeljima  koji upotrebljavaju alkohol  sasvim je sigurno da će se to veoma negativno odraziti na dete. Navešćemo jedan primer.

M je učenica šestog razreda i ona opisuje priču na sledeći način:

Vrlo često kada dođem iz škole  ja ručam i sednem malo da se odmorim. Posle nekog vremena počinjem da učim i pišem domaće zadatke. Ali u tim momentima dolazi otac  sa posla i veoma često u dnevnoj sobi čujem galamu  i viku: „Opet si došao kući pijan“ „ Pogledaj se samo opet si pio“ Ja više ovo ne mogu da trpim. Rekao si mi da više nećeš piti. Uzeću svoje dete za ruku  i otići ću daleko. Tada otac vrlo često govori neprimerene reči. Vrlo često dođe kod mene u sobu sa željom da razgovoara sa mnom. U tim momentima ulazi majka govoreći:

- Izlazi iz sobe opet si pijan. Pusti dete da uči. Zatim ostaje u sobi i pričajući nešto što ga je veoma teško razumeti. I opet se nastavlja dreka. Ja sedim za stolom gledajući sveske i knjige. Vrlo često utakvim situacijama  zaplačem neznajući kako da ih obuzdam. Posle nekog vremena  više nemam mogućnosti da išta naučim ili da napišem domaći zadatak. Tada spakujem svoje sveske i knjige i odem na spavanje. Vrlo mi je neprijatno da govorim učiteljici i nastavnici o takvim situacijama, već učim kada imam mogućnosti.


Roditelj predstavlja primer detetu. Zdrava komunikacija i razumevanje deteta sigurno je da je nemoguća u prisustvu jednog ili oba roditelja u alkoholisanom stanju. Roditelj u takvom stanju ne može ni na koji način pomoći detetu, već izlaže porodicu u jednu vrlo neprijatnu i neprihvatljivu u kulturološko- psihološkom i socijalnom pogledu.

Ukolko se dete često susreće sa  sa roditeljima koji upotrebljavaju alkohol to implicira veoma negativno i inkoherentno stanje koje će dete provoditi sa porodicom po psihofizičkom zdravlju. Zašto je alkoholizam veoma opaka bolest?

Zato što u većini slučajeva imamo kada roditelj stavi porodicu  i decu na drugo mesto a alkohol na prvom. I takvi roditelji vrlo često kupuju sebi alkohol a da zanemaruju dečje potrebe i potrebe porodice. Zbog toga porodica trpi problem alkoholizma što dovodi do rupture porodičnih odnosa, psihičkog pravilnog razvoja, adekvatnog odnosa sa socijalnom sredinom. Jedan od isto tako važnih faktora za nastanak alkoholizma je uticaj grupe vršnjaka ili uticaj društva sa kojim se dete svakodnevno druži. Bilo to da je u pitanju deca sa kojom provodi vreme u školi ili decom sa kojom su svakodnevno u kontaktu u svojoj okolini.

Dete kada pođe u školu, ono je pre svega usredsređeno na školu i školske obaveze i poseduje takmučarski duh o postizanju školskog uspeha i uspešnih rezultata. A u kasnijem periodu veliki je uticaj vršnjaka i vršnjačkih grupa na usvajanje određenih normi ponašanja i modela. To je period adolescencije ili period kada dete počinje da sazreva i priprema svoj organizam za odrastanje i sazrevanje. U tom periodu veokma je velikim uticaj isticanje pojedinca u grupi i zauzimanje „važećeg položaja“ili vodećeg mesta u vršnjačkoj grupi. I tada deca u tom periodu imaju težnju ka isticanju i iskazivanju. Da bi se dokazali u tom periodu vrlo često koristi se alkohol kao sredstvo za isticanjem. I tada se napravi grupa od od nekoliko deteta u kojoj se konzumira alkohol. Najčešće se sa alkoholizmom počiunje pivom.
Tada vrlo često sede negde u blizini škola ili nekim mestima gde počinju da konzumiraju alkohol. Bilo stalno ili povremeno. Tada vrlo često svo koji se nalaze u grupi piju alkohol. I koliko postoji neko od članova grupe koji ne želi da pije alkohol tada vrlo često bude ismejavan i teži se ka udaljavanju iz grupe. Budu vrlo često ismejavana i ignorisana iz grupe. I tada vrlo često iz tih razloga  da ne bi bilo odbačeni iz grupe  prihvataju konzumiranje alkoholnih pića . Navešćemo i još jedan primer:

Vrlo često sam želeo da se družim i upoznajem svoje drugove. Redovno sam išao u školu, učio i pisao svoje domaće zadatke. Kada sam pošao u sedmi razred  želeo sam da budem u društvu svojih vršnjaka. Odmah posle škole kada bi se časovi završili  nekolicina njih bi odlazila  u obližnji kafić u kome bi sedeli. Ja sam odlazio svojoj kući. Posle nekog vreme sam želeo da budem i ja deo njihovog društva i da se družim sa njima. Činilo mi se da su bili glavni u razredu. Nisu cenili znanje kada bi ih nastavnica prozvala, već bi jedva čekali da se časovi završe  kako bi se oni družili. Činili su mi se veoma odvažnim i otmenim.

- Šta ti hoćeš sa nama? Slušaj me ti si „šonja“ i ne možeš da budeš u našem društvu!

Bio sam veoma usamljen  i jednom je jedan dečak iz njihove grupe rekao: „Hajde, možeš sa nama da se družiš“. I tako mi jednog dana kada su se časovi završili  krenuli u jedan obližnji kafić. I tada smo poplili po jedan sok. Ali jedan dečak je nosio u torbi jednu pivsku flašu i jednu flašu vinjaka.

- Pogledajte ovo, rekao nam je! Kada sam i ja pogledao video sam da je to alkohol.

To je alkohol, to nije dobro za nas, uzviknuo sam! Počeli su da se smeju.

- Ha, ha, ha... šta ti znaš o alkoholu? Sada hoćeš i još da nam popuješ?

- Ukoliko budeš još pričao o takvim glupostima nećeš moći više da se družiš sa nama. Odmah sam zaćutao i gledao sam šta rade. Otvorili su pivsku flašu i svako je počeo da pije., kada je došao red na mene uzeo sam dva, tri gutljaja piva i posle nekog vremena sam im rekao da moram da idem kući. Da sam se poprilično dugo zadržao. Pozdravio sam se sa njima i krenuo sam kući.

Razmišljao sam o celokupnoj situaciji  koju sam proveo sa svojim drugovima. Odlučio sam da roditeljima ništa ne govorim o alkoholu, već ću im reći kako imam novo društvo sa kojim se družim. Bio sam veoma srećan što sam se našao u takvom društvu. Želeo sam što više da se pokažem  kako bih bio prihvaćen u njihovom društvu. Bio sam veoma srećan što sam postao deo društva. Tako smo se sastajali nekoliko puta posle školei redovno smo pili alkohol. Po nekad sam popio malo više i tako da sam osećao vrtoglavicu i mučninu ali mi je sa druge strane bilo veoma drago zato što sam sa njima. Jednog dana kad se tata vratio sa posla video sam kako nešto stavlja u frižider, ali nisam previše obraćao pažnju oko toga, jer sam doručkovao i spremao se za školu.

- Sutra ćemo možda imati neke goste, govorio je tata sa nama. Nastavio sam da sedim i gledam televiziju i nešto sam čitao. Kada su izašli roditelji napolje ugledao sam flaše alkohola, tačnije, flaše od piva. Uzeo sam jednu flašu i stavio u torbu a zatim sam krenuo u školu. Pozdravio sam se sa roditeljima  i zatim sam uzeo torbu u kojoj se nalazila pivska flaša. Kada sam stigo u školu odmah sam javio svojim drugovima da sam nešto poneo. Izvadio sam im i pokazao sam im flašu od piva. To… tako treba, govorili su. Kada budemo imali mogućnosti odmah posle škole  otićićemo na neko mesto gde ćemo popiti tu pivsku flašu kojeg si poneo. Jedan od drugova sa kojim sam se družio  rekao nam je:

- Hajde sutra da ne idemo na prva dva časa, sedećemo ovde i zafrkavaćemo se. Svi su se složili sem mene.
- Zašto ne bismo išli u školu, upitao sam ih?
- Zato što tamo nama nije mesto. Vidiš da je dosadno. Bolje nam je da sedimo i da pijemo. Na kraju sam i ja pristao. Sutra smo došli u školu ali nismo išli na prva dva časa. Redovno smo pili alkohol, a možda smo samo nekoliko puta proveli vreme pričajući.

Kako je vreme odmicalo sve više i više smo propuštali nastavu ne odlazeći na časove. Kada sam odlazio kući ništa nisam govorio roditeljima. Skoro uvek kada sam imao nešto u kući od alkohola nosio sam u školu kako bih pio sa njima. Za to vreme skoro nepunih godinu dana došlo je do promene u mom ponašanju. Šta god da sam čuo od njih ja  bih to prihvatio kao svakodnevnu komunikaciju. Počeli smo jedni druge da zovemo “ortacima”. Jednog dana kad sam se vratio kući navodno da sam bio u školi otac i majka su primetili ogromne razliku u mom fizičkom izgledu i komunikaciji. Upitali su me da li redovno idem u školu? Sa kim se družim? Da su nestale nekoliko flaša iz frižidera. Rekao sam im da su pale i da su se razbile.

- Moraću ja da idem u školu i da vidim kakav si ti to učenik, majka će. Hajde da razgovaramo!
- Ne mogu sada, pričaćemo drugi put. Imam nove drugove sa kojima se družim svakodnevno. Na kraju sam rešio i da pristanem i razgovaram sa njima. Za to vreme je majka otišla u školu kako bi razgovarala sa razrednim starešinom o uspehu svoga deteta. Sačekala sam nekoliko minuta u hodniku i napokon je došao razredni.
- Moram Vam reći da on već dugo redovno ne dolazi u školu. Jednom prilikom mi je rekao da je bolestan i da će te vi to opravdati. Neko njegovi drugovi iz razreda su ga redovno viđali kako odlazi u obližnji kafić , a zatim odlaze na obližnje mesto gde sede i piju alkohol.
- Piju alkoho?
- Ko će im dati alkohol?
- Ne znam ni ja ali mislim da treba više vremena da provedete sa njim kako biste uspeli da kontrolišete njega, sa kim se druži i da li uči.

Prosto sam bila iznenađena ono što sam čula. Nisam mogla da poverujem u ono što je govorio njegov razredni starešina. Pozdravili smo se, a ja sam izašla vrlo začuđena i iznenađena. Toliko je imao samo slabih ocena i neopravdanih izostanaka.

Kada sam došla kući odmah sam sve ispričala svom suprugu. Prvom prilikom smo razgovarali sa njim. Pre svega o upotrebi alkohola,cigareta,neredovnom učenju i o izostajanju sa nastave. Pričali smo mu o društvenim vrednostima  i da nije dobro takvo ponašanje. Prvo vreme nam se protivio  i nije želeo da provede dan bez svojih drugova, ali kasnije je porihvatio i primere ponašanja druge dece. Zato je veoma potrebno da roditelji vode brigu o svojoj deci:  da li redovno idu u školu, sa kim se druže, da li puše i piju alkohol itd.


Još jedan takođe od važnih faktora jeste i socijalna sredina, odnosno sa kakvim ljudima je dete okruženo. Sa kim komunicira, kakve oni primere daju deci, sa kakvim poštovanjem, ljubavlju i pažnjom pristupaju deci. Kada govorimo o alkoholizmu , veoma je značajna socijalna ili društvena sredina.

Socijalna ili društvena sredina predstavlja mesto ili područje  u kojem dete živi, ali isto tako predstavlja svoju  okolinu sa kojim je dete  svakodnevno u kontaktu. Tu spadaju pre svega ljudi koji su mu najbliži, odnosno, susedi sa kojima je dete skoro svakodnevno u kontaktu. Postavlja se pitanje da li će dete usvojiti  iste modele ponašanja  od ljudi koji drugačije prihvataju  moralne norme i društvena pravila. Pa tako ukoliko je dete okruženo ljudima  koji ga redovno pozdravljaju  kada ono ide u školu, koji pohađaju umetnička ili kulturna dešavanja, bioskope, pozorišta, muzeji, izložbe koji čitaju knjige i koji sa njime razgovaraju o vrednostima društva i značaj kulturnih tvorevina. I ukoliko posećuju njegovi roditelji i ono vrlo često, gotovo u većini slučajeva njihovi razgovori će se bazirati na tim svakodnevnim aktivnostima i društvenim dešavanjima.

U drugom slučaju imamo socijalnun sredinu koja uključuje antisocijalna i asocijalna ponašanja, koji se baziraju na šturost u međusobnoj interakcijii sa detetom. Pa tako ukoliko je dete svakodnevno sa ljudima  koji ne poštuju moralne norme i društvena pravila , konzumiraju alkohol, sputavaju decu u intelektualnom izražavanju i ostvarivanju i realizovanju njihovih principa, vrlo je velika verovatnoća da će to implicirati na detetov psihički razvoj  i na razvoj celokupnog područja. U koliko dete odrasta sa pojedincima koji konzumiraju alkohol i koji su zavisnici od alkohola , veoma je velika verovatnoća da će veoma negativno uticai na psihički razvoj. Da li dete može usvojiti pravilan kodeks  i društveno prihvatljivo ponašanje  od strane onih koji piju alkohol?

Sigurno je da ne može.. Jer će oni predstavljati fundument ili bazu kojim će težiti ka  psihološkog uticaja na formiranje stavova o upotrebi alkohola. Vrlo često možemo da susretnemo ljude  koji su hronični alkoholičari da su fizički zapušteni, oronuli, nezainteresovani za životne podvige, životne mogućnosti, ulaganje psihomotornog napora  radi dobijanja ekonomsko- socijalne stabilnosti itd. I tada dete dok je još uvek malo  kada pohađa osnovnu školu može uočiti u toku razgovora socijalnu alijenaciju. U takvim situacijama dete se vrlo često zbuni i bude u dilemi. Naši učitelji i nastavnici  vrlo često govore da je veoma potrebno učiti, biti pošten, vredan, pedantan, a sa druge strane većina njih  koji okružuju dete u njihovoj blizini govore drugačije. O drugim vrednostima koje nisu prihvatjive u školi.

Dete dok je još uvek malo vrlo često se identifikuje sa ljudima sa kojima svakodnevno komuniciraju. Bilo to da su roditelji, rodbiuna ili susedi. Zapaža ponašanja, navike, običaje kod drugih i postepeno odrastanjem usvajaju ih. Zašto ? Zato  što ukoliko dete ne vidi druge primere , običaje, ponašanja koju su prihvatjivi u društvu , ono će prihvatiti ono ponašanje koje je dominantno u toku njegovog odrastanja. Još veći problem nastaje kada dete dostigne  određeni uzrast  ili životnu dob i kada sticanjem okolnosti bude suočeno  sa drugim oblicima  socio- kulturoloških  karakteristika  i društvenim vrednostima  koje su prihvatljive u društvu  i čine sklop moralnih karakteristika, ono će primrnjivati svoj univerzalni obrazac ponašanja  koje je steklo u porodici i posredstvom socijalne sredine. Zato treba reći da u koliko je dete  svakodnevno u kontaktu  sa pojedincem ili ljudima  koja su sklona alkoholu  da će veoma veliki uticaj odraziti  na detetov psihofizički razvoj i prihvatanje modela  ponašanja koji su karakteristični za taj oblik. Ukoliko dete se susreće svakodnevno ili periodično sa ljudima koji konzumiraju alkohol  ona će zapaziti određene karakteristike  koje su negativne i podražavajuće  za pravilan psihofizički razvoj. Pre svega takve osobe daju do znanja  alkohol upotrebljiv kao svakodnevna pojava , zatim negiraju uticaj alkohola na psihofizičko funkcionisanje. Ponekad su i zapuštena.

Važno je usmeriti dete na pravilne društvene norme i kulturoloških manifestacija  i potrebu sticanju znanja kojim se izgrađuje integritet ličnosti i poželjne osobine kod deteta. Bitno je da dete odrastanjm shvati  značaj negativnog uticaja  alkohola na celokupni razvoj. Sasvim sigurno je potrebno  naznačiti detetu da je veoma velika štetnost upotrebe alkohola i da dovodi do poremećaja funkcionisanja pojedinih organa. Zato treba sprečavati da dete bude svakodnevno  pa čak i periodično sa ljudima koja su skolona alkoholu. Već težiti ka tome da dete svakodnevno uočava i zapaža pozitivne osobine kod svojih pre svega roditelja, nastavničkog osoblja i od ljudi koji su u njegovoj blizini. To su pre svega susedi, roditelji, i prijatelji detetovih roditelja. Kada dete odrasta u takvoj neizmeničnoj interpersonalnoj i intrapersonalnoj komunikaciji ono uviđa i zapaža različite osobine i svojstva ljudi. Posredstvom, pre svega svojih roditelja i učitelja, nastavnika, ono vremenom formira stavove i mišljenja prema pojedinim oblicima  ponašanja koja uključuje i upotrebu alkohola.

Alkoholizam je dobio obeležje u okviru medicine, psihologije, pedagogije, sociologije zbog telesnih  i psiholoških posledica. Lečenje telesnioh posledica se ostvaruje počev od medicinskog dijagnostikovanja oštećenja različitih organa, što se potvrđuje i podacima o upotrebi alkoholnih pića pretežno preko uobičajne količine. Tokom prethodnih decenija se pokazalo, a pokazuje se i danas da svako produženje pijenja alkoholnih pića pogoršava ranije nastalo telesno oštećenje. Vremenom dolazi do teškoh telesnih i psihičkih oštećenja koja su uglavnom teško lečiva  i neizbežno ostavljaju hronične, telesne, psihičke pa i socijalne posledice. Alkoholizam je najubedljiviji primer  socijalne patologije i socijalno- psihijatrijske bolesti. U stvari u socilajnu patologiju  posebno spadaju oni alkoholičari koji su  socijalno “vidljivi”. Socijalna vidljivost alkoholičara  obuhvata oronule , teško oštećene, socijalno odbačene beskućnike, bez porodica, bez staništa, bez radne ili bilo kave socijalne odgovornosti( skid row, down and out, klošari). Zatim, obuhvata mlade, nasilne, bahate, pijane, najčešće telesno veoma zdrave nasilnike, prestupnike koji učestvuju  u deliktima pa i u veoma ozbiljnim  krivičnim delima. Vrste alkoholnih pića su ( navešćemo nekoliko):

VINO

1.Vino je vrsta alkoholnih pića koje nastaje vrenjem soka polodova vinove loze. Nastaje tako što se gnječi grožđe, a sok koji se dobija gnječenjem naziva se šira. Može biti napravljeno od jedne ili više sorti grožđa.U osnovi proizvodnje vina leži hemijski process fermentacije( razlaganja), tokom kojeg pod uticajem kvasca u anaerobnim uslovima, dolazi do razlaganja različitih šećera do etanola, pri čemu dolazi do oslobađanja ugljen dioksida. Ono poseduje dugu istoriju oko 8000 godina. Veruje se das u prva vina nastala u na prostoru tadašnje Gruzije ili Irana.

Zavisno od količine šećera u grožđe( fruktoza) u vinu ima više ili manje alkohola. Obična vina sadrže od 8- 12% alkohola, a postoje i vina koja se prave od osušenog grožđa i takva vina imaju I do 20% alkohola.  Treba reći da jedan litar vina sadrži:

a. 800-900 ml vode;
b. 150-160 ml etilnog alkohola;
c. 3,5-14 ml organskih kiselina kao što su: vinska, jabučna, jantarna(ćilibarna) kiselina, ugljena idr.;
d. 1-5 ml etričnih materija;
e. 0,707 ml tanina;
f. 6- 9 ml glicerina;
g. Mineralne materije.

Osnovna podela vina jeste na crveno i belo vino. Obe vrste vina spadaju u alkoholna pića.

RAKIJA

Reč rakija je arapskog porekla i potiod reči “ al- rak” što u prevodu znači znoj. U naše krajeve je stigla sa Turcima u XIV I XV veku. U početku je označavala piće arak koje se proizvodilo u Indoneziji, Maleziji i drugim dalekoistočnim zemljama, a dobijalo se destilacijom prevrelog soka ili vina specijalnih vrsti palmi. Rakija je vrsta alkoholnog pića. Kod nas vrlo često možemo susresti ljude u pojedinim prilikama kako konzumiraju rakiju. Rakija se pravi destilacijom prevrelog soka različitog voća. Postoji vbiše vrste s obzirom na poreklo soka. Može da sadrži i do 50 – 70% alkohola. Dobija se destilacijom mase koja se dobija alkoholnim vrenjem najčešće voća. Jačinu rakije u narodu popularno izražavaju u gradima a za njeno  određeivanje koristi se alkohometar.

Možemo reći da najčešće voće koje se koristi za proizvodnju rakije je jabuka, kruška, šljiva, dunja, kajsija, grožđe, smokva, malina, kupina itd. Vrlo često kada se pravi rakija ona se meša sa ostalim voćem. Rakija kao vrsta alkoholnog pića je veoma štetna za organizam jer pri konzumiranju dovodi do promene u funkcionisanju centralnog nervnog sistema, koncentraciji, kordinaciji pokreta itd.

PIVO

Pivo spada u vrstu alkoholnog pića jer u sebi sadrži određene količine alkohola. Jedno je od najstarijih pića koje se koristilo još u Egiptu. Danas je veoma zastupljeno u celom svetu. Pivo sadrži manju količinu alkohola od pojedinih alkoholnih pića. Pivo sadrži od 2- 5% alkohola. Pravi se od kvasca, hmelja, ječma i vode.

Akoholizam je vrsta bolesti. Veliki uticaj alkohola ima na  unutrašnje organe a pogotovu na jetru

Jetra

Jetra po svojoj težini ( 1300-1500 grama) i zapremini predstavlja najveću žlezdu u organizmu čoveka. Ona leži neposredno ispod prečage u nadmevakoličnom spratu trbušne duplje, pružajući se poporečno kroz ova tri dela tog sprata:

• Desni hipohondrijum
• Epigastrijum
• Levi hipohondrijum

Osnovnu jedinicu jetre čini njen režnjić (acinus) koji u stvari predstavlja  jednu zasebnu celinu- hepaton.

Gornja slika( jetra), donja slika (jetra sa cirozom)

Lučenje žuči bila je prva otkrivena uloga jetre. Žuč sadrži oko 98% vode, neorganske soli i organske sastojke, soli žučnih kiselina, holesterol( količine glicerida), mucine( vrste proteina) i dr.

Mnogobrojne danas poznate uloge jetre mogu se prema  Movittu podeliti na sledeći način:

I. Sekretorna uloga (hologeneza);
1. stvaranje  i lučenje žuči

II. Metabolitička uloga;
1. Metabolizam ugljenih hidrata
2. Metabolizam belančevina
3. Metabilizam masti
4. Metabolizam mineral i održavanje acidobazne ravnoteže
5. Metabolizam vode
6. Stvaranje toplote
7. Metabolizam vitamina

III. Uloga u deponovanju;
1. Deponovanje vitamina
2. Deponovanje gvožđa i bakra
3. Deponovanje antianemijskog principa

IV. Uloga u neutralisanju otrova i drigih materija (hormona itd.);

V. Uloga prečišćavanje krvi;

VI. Uloga koagulacije krvi;
1. Stvaranje fibrinogena
2. Stvaranje trombina
3. Uticaj na stvaranje trombocita;

VII. Uloga u stvaranju krvnih ćelija;

VIII. Uloga u regulisanju  količine krvi;

IX. Uloga u regeneraciji.

U normalnoj žuči  najvažniji su žučni pigmenti bilirubin i njegov oksidani proizvod  biliverdin. Bilirubin nema gvožđa. Danas je neposredno dokazano  da je najveći deo bilirubina  proizvod raspadanja  hemoglobina. Uloga jetre u metabolizmu  ugljenih hidrata  otkrivena je skoro još pre jednog veka, kada je Cl. Bernard utvrdio da jetra stvara  glikozu na račun glikogena. Glikogen ima zaštitnu ulogu jetre.
U jetri se takođe vrši i sinteza belančevina. Pored glikogena , ćelije jetre deponuju belančevine. Hemijskim metodama je utvrđeno da se u ćeliji jetre  nalaze albumin, globulini, euglobulin i pseudoglobulin. Jetra igra veliku ulogu u metabolizmu masti. Normalna mast dospela u jetru razgrađuje se jednijm delom radi stvaranja telesne energije (mast daje normalno oko 33% kalorija potrebnih za telesnu energiju) a većim delom se u jetri priprema  za transportovanje. Jetra je značajna i za metabolizam  vode i apsorbovanje vitamina.

Jedan od uzroka nastanka bolesti jetre jeste alkoholizam. Od upotrebe alkohola najčešće nastaje oboljenje jetre poznata pod nazivom ciroza.

Ciroza jetre

Pod cerozom jetre  podrazumeva se hronično  zapaljenje jetre  kod koje postoje sledeće patološke pojave:

• Degeneracija i izumiranje  hepatocita( ćelije tkiva jetre);
• Bujanje vezivnog tkiva i manje ili jače izražena obnova ćelije jetre.

Degeneracija i izumiranje  ćelija jetre  mogu da budu izazvani mnogobrojnim uzrocima ( bakterije, virusi, hemijske supstance, prethodna infiltracija hepatocita mašću, glikogenom itd). Mnogi stručnjaci su se bavili problemom oboljenje jetre a posebno su posvećivanli pažnju obliku oboljenja jetre poznata pod nazivom ceroza( ciroza) jetre.

Reč ceroza trebalo bi upotrebiti reč “ fibroza”, tako da bi ceroza jetre imala naziv fibroza jetre ili difuzna fibroza jetre  kako je naziva Himsworth. Ceroza jetre je mnogo češća među osobama koje su prešle četvrtu deceniju života.

Kod više od 50% obolilih Lajnekova ceroza u evropskim zemljama i SAD postoji dugotrajna upotreba alkohola. Zbog tako velikog procenta alkoholičara kod Lajnekove ceroze ona se često i naziva alkoholna ceroza. Svoje gledište o patogenezi  alkoholne ceroze, stvorio je Conner vršeći biopsije jetre kod alkoholičara. Pnavljanjem biopsije kod jedne iste osobe, on je utvrdio da kod hroničnog alkoholizma  postoje 3 histološka stadijuma u jetri a to su:

U prvom stadijumu , koji postoji u toku prvih meseci  alkoholizma, jetra pokazuje difuznu masnu infiltraciju. U drugom stadijumu  koji se javlja posle višegodišnje upotrebe  alkohola, postoji pored masne infiltracije, već početna fibroza  jetre, i najzad u trećem stadijumu, jetra pokazuje sve histološke znake  Lajnekove ceroze, a masna infiltracija je skoro potpuno iščezla.

Sva izneta gledišta  o uticaju alkohola na postanak ceroze i ako su čestom oprečna u pogledu na način  delovanja alkohola, pokazuje da on igra izvesnu ulogu u postanku ceroze kod velikog procenta obolelih. Bez obzira, da li je njegova uloga posredna ili neposredna, važna je činjenica da uklanjanje alkohola u početku same bolesti može da izazove potpuno izlečenje ili da stvori takozvanu rezidualnu cerozu kod koje se tok bolesti može u potpunosti zaustaviti.

Po osnovnim i socijalnim  i medicinskim principima  bolest treba lečiti  a ne kažnjavati fizički ili psihički i zatvarati bolesnika. Svakodnevno možemo da vidimo ljude koji sede ili stoje ispred nekih prodavnica i konzumiraju alkohol. To su povremeni ljudi koji svraćaju da bi unosili u organizam alkohol a i ona grupacija koja se odnosi na hronično obolele od alkohola i koji svakodnevno provode vreme pijući alkohol.

Postavilo se pitanje šta raditi sa pijanim ljudima  po ulicama velikih gradova. Uspostavljena je koncepcija “treznilišta” u svakoj policiji vode pijane ili oni sami dođu da bi se istreznili. Beograd nikada nije osnovao treznilište jer se nije moglo utvrditi ko treba da obezbedi finansije , gde treba da se postavi.  Upotreba alkohola predstavlja društveno zlo koje dovodi do destabilizacije porodičnih, društvenih i drugih međusobnih odnosa. Uz poremećaje ponašanja ubrzo se došlo do oblasti poremećaja ličnosti što se u velikoj meri prepliće. Teško se može zamisliti ličnost izdvojena os svog ponašanja i teško se može izdvajiti ponašanje od ličnosti. Posle uzimanja alkoholnih pića alkohol se vrlo brzo resorbuje  preko sluzokože želuca i tankog creva. Resorbovan se krvlju raznosi od svih ćelija, a naročito do ćelija centralnog nervnog sistema. Treba reći da alkohol oštećuje sluzokožu organa za varenje. Oštećena sluzokoža remeti i neomogućava normalno varenje i resorbciju mineralnih materija.

Upotrebom alkohola smanjuje se potreba za svakodnevnom i pravilnom raznovrsnom hranom i dolazi do slabljenja apetita. Poremećena resorbcija i smanjeni apetit dovodi do smanjenja otpornosti prema infekcijama i do bolesti koje se najčešće javljaju nepravilniom i neredovnom ishranom. Alkohol ima toksično svosjstvo na centralni nervni sistem. Ukoliko se posle upotrebe alkoholnih pića poveća nivo alkohola na 0, 5 %o  javljaju se prvi znaci dejstva alkohola. Kod količine alkohola u krvi od 0,5-1,5%o govori se o pripitom stanju. Pripito stanje karakteriše ubrzan rad srca, javlja se osećaj toplote, hostilno ponašanje,veselost, osoba postaje smelija, bezobzirnija, govorljiva itd. U koliko se količina alkohola poveća u krvi na 2,5%o govori se o pijanom stanju. Znaci pripitog stanja se pojačavaju, apotom dolazi do pospanosti, nesigurnosti u hodu, smanjenje kognitivnih sposobnosti itd. Veće količine alkohola dovode do težih oštećenja organizma pa čak i do smrti.

Upotrebom alkohola stiče se telesna i psihološka zavisnost.

Telesna zavisnost

Telesna  zavisnost se bazira i oslanja na pojavu veoma neprijatnih telesnih stanja , u vidu jutarnjeg tremora ( drhtanje),muke, gađenja,zatim, nemira, razdražljivosti, drhtanje, znojenje,poremećenog spavanja i budnog stanja, pada kocentracije, što se sve otklanja unošenjem novih količina alkohola i otklanjanjem tih neprijatnosti u telu.

Telesna zavisnost se razvija postepeno , zato što se celokupan organizam , posebno nervne ćelije (neurociti) moraju postepeno navikavati na funkcionisanje i pod uticajem otrovne supstance, koja remeti, oštećujue i sputava spontanu prirodnost funkcionisanja. Zato se kaže da je alkohol depresor- ugušivač funkcije centralnog nervnog sistema( systema nervosum centrale), koji sačinjavaju mozak i kičmenu moždinu. U osnovi funkcije nervnog sistema  leži njegova sposobnost  da prima i prenosi nadražaje. Nadražaji primljeni iz spoljašnje sredine  ili iz unutrašnjosti tela , preko posebno diferenciranih  organa tzv. receptora, prenosi se u  centralni nervni sistem, koji ih zatim sprovodi  u vidu umpulsa, prema periferiji tj. ka posebnim  organima nazvanim efoktori.  Efektivni organi su( poprečno prugasti, glatki, srčani mišići i žlezdane ćelije). Nervni sistem se sastoji  iz nervnih ćelija  i elemenata sekundarnog značaja tj. potpurnih ćelija koji čine tzv. neurologiju. Nervna ćelija se drugim imenom zove neurocit.
Nervna ćelija svojim produžecima predstavlja  morfološku i funkcionalnu  jedinicu nervnog sistema. Ona se sastoji iz:

1. Tela
2. Produžetaka

Nervna ćelija sa telom i produžecima sačinjava neuron, osnovnu funkciju nervog sistema. Telo nervne ćelije različite je veličine  i kreće se od 5- 150 mikrona. Ima različiti oblik koji može biti: zvezdast, vretenast, piramidalan itd. Produžeci nervne ćelije  povezuje međusobno dve ili više susednih ćelija. Treba reći da se razlikuje dentrijski produžetak ili dentrit i aksonski produžetak ili neurit.
 
Nervna ćelija

Dentrit je direktni produžetak citoplazme ćelijskog tela. Dentriti sprovode nadražaje u pravcu ćelija tj. celulipetalno.

Aksonski produžetak- neurit duži je od dentrita. Nerva ćelija ima samo jedan neurit, a izuztak dva ili više.

Alkohol posebno oštećuje tzv.kontrolišuće centre, čije preterano delovanje uslovljava oštećenje nesigurnosti i sputanosti i temu pred zadatkom i u bilo kakvoj nepovoljnoj situaciji. Dodatne količine alkohola produbljuju toksično , represivno delovanje na te niže centre te nastaje sve izrazitija zbunjenost, dezorjentacija i postepeno smanjivanje budnosti i aktivnosti sve do dubokog spavanja, kome i smrtnog trovanja. U fazi razvijene toksikomanije i ubedljive telesne zavisnosti  svako samnjenje koncentracije alkohola  u krvi, izaziva vrlo neprijatne simptome apstinencijalnog sindroma  različitog inteziteta . Takav sindrom se naziva DELIRIJUM TREMENS, sa poremećajem orjentacije u mestu i vremenu kao i prema licima sa poremećajem spavanja tj. sa naglašenom nesanicom, noćnim nemirima i halucinacijama čula vida i dodira ali i čula sluha. Za veliki broj alkoholičara  sa telesnom zavisnošću, ukoliko nisu već razvili  simptome težeg oblika  apstinencijalnog sindroma, zahteva poseban medicinski pristup. Ni jedan alkoholičar ne dolazi dobrovoljno na lečenje. Ni jedan alkoholičar ne dolazi dovoljno rano na lečenje. Alkoholičar svojim ponašanjem  ugrožava sebe kao i svakog pojedinačnog člana sistema. Čak i mlađi zavisnici ispoljavaju poremećeno ponašanje i takve odnose unutar porodice i po nekoliko godina. Stariji „čisti“ zavisnici od alkohola imaju  pedesetak i više godina  alkoholičarskog staža. Još jedan od važnih poremećaja koji izaziva upotreba alkohola i samim tim stvaranje alkohlizma jeste tzv. KORSAKOVLJEV SINDROM. Ovaj naziv je dobijen po Sergeju Korsakovu.

Sergej Korsakov

Mnogi od nas bi se zapitali šta je to Korsakovljev sindrom? Zbog čega nastaje i kako ga možemo manifestovati?

Korsakovljev sindrom nastaje prilikom konzumiranja alkohola i postankom zavisnika od alkoholizma. To je proremećaj koji se sastoji u demenciji i propadanju svih psihičkih funkcija kao što je mišljenje, pamćenje, rezonovanje i svih onih funkcija koje su vezane za mentalnu strukturu jednog pojedinca.

Takođe vrlo često nastaje usled prekomerne upotrebe alkohola slabost i bolovi u mišićima  ekstremiteta izazavanoj hroničnom i prekomernom upotrebom alkohola i smanjenim unosom hrane. Ovaj poremećaj se javlja usled oštećenja talamusa koji nastaje usled konzumiranja alkohola. Kada govorimo o talamusu većinu nas će asocirati na mozak. Dakle, talamus se drugim rečima naziva  vidni brežuljak. To je parna i najveća siva masa diencefalona( međumozga) jajastog oblika. Dužina talamusa iznosi 40 mm, najveća visina na njegovom zadnjem kraju  iznosi 20 mm, a širina 15 mm.

Talamus ima 4 strane koje obuhvataju: gornju, donju, spoljašnju i unutrašnju.

Korsakovljev sindrom čine: amnezija (retrogradna, anterogradna amnezija), dezorjentacija, apatija, nesposobnost učenja, i skolonost konfabulaciji (nerazumljivost govora), poremaćaji opažanja, verbalna i motorna slabost.

Sledeći sindrom koni nastaje usled upotrebe alkohola jeste AKOHOLNE HALUCINOZE se baziraju na stvaranju vizuelnih, olfaktivnih, gustativnih, motoričkih , odnosno, telesnih, taktičnih nestvarnih osećaja.
Osoba koja upotrebljava alkohol ona , zapravo, stiče pojedine lažne utiske iz svoje okoline. Jedna od veoma važnih nestvarnih ili lažnih utisaka koji se stiču posredstvo upotrbe alkohola jeste vizuelna halucinacija. Vizuelna halucinacija se bazira na stvaranju lažnih predmeta koje pojedinac u alkoholisanom stanju uočava. Pa tako da se vrlo često javlja bioplija. Dakle, pojedinac u takvim situacijama vidi duplo, troduplo. Vrlo često se javljaju i olfaktivne halucinacije. Takva pojedinac stvara pogrešne ili lažne utiske o pojedinm stvarima i njihovog mirisa. Za pojedine predmete koje ga okružuju takav pojedinac uskazuje da oseća pojedine mirise tog predmeta. Ili vrlo često se javljaju izmenjena mirisna svojstva nekog predmeta sa kojim je u dodiru pojedinac koji je u alkoholisanom stanju. Takođe, treba rećI da čovek koji je pod uticajem alkohola može da stvori lažne utiske kada su u pitanju pojedini zvukovi. Takva pojedinac će u pojedinim situacijama kada je u pitanju alkohol imaće osećaj zvučne senzacije. Imaće utisak pojedininih zvukova koji dopiru do njega. Vrlo često dok je pojedinac u alkoholisanom stanju imaće vrlo često lažne motoričke ili somatske senzacije. Dakle, taklva pojedinac će imati utisak o lažnom fizičkim mogućnostima i sposobnostima za pojedine fizičke veštine. Pa tako da pojedinac koji je u lako alkoholisanim stanju neće biti u mogućnosti da pravolinijski hoda ili da ide duži vremenski period a da ne posrće il čak padne. Ovaj način kretanja je u mhnogome povezan sa centralnim nervnim sistemom . Iz kojeg voidimo kako alkohol utiče na čovekovo ponašanje. Upotrebom alkohola stiče se i psihološka zavisnost.

Psihihološka zavisnost

Oslanja se na uspostavljen odnos između ličnosti i delovanja alkohola na ponašanje i nad ođivljaj samog sebe. Alkoholizam se danas definiše kao zavisnost psihološkog i telesnog tipa kao i poremećaj ponašanja koji se jasno određuje kao alkoholičarsko ponašanje. Vrlo često takav pojednic nema osećaja za prostor i vreme. Vrlo često smatra da alkohol ne utiče na njegovo ponašanje i nije ni svestan uticaja na psihičku i fizičku strukturu. Uticaj alkohola , treba reći da je veoma sukcesivan na delovanje centralnog I autonomnog nervnog sistema. Od posebnoe je važnosti socijalna zavisnost.

Potreba za delovanjem alkohola se može javljati kod nekih ličnosti u početku sticanja zavisnosti pretežno u situacijama koje uslovljavaju strah , nesigurnost ili napetost ili u situacijama u kojima uobičajno pije alkohol , kao što su društveni skupovi ili kafane.
avatar
ttooma
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1253
Datum upisa : 26.12.2012
Godina : 34

Nazad na vrh Ići dole

Re: Alkoholizam

Počalji od ttooma taj Čet Nov 10, 2016 1:49 pm

PONAŠANJA ALKOHOLIČARA I PRILAGOĐAVANJU OKRUŽENJA ALKOHOLIZMA

Kao cilj pružanje stručne pomoći alkoholičaru je  uticanje na promenu njegovog ponašanja koja podrazumeva i apstinenciju od alkohola. Da bi mogao da razmišlja o sopstvenom ponašanju , neophodno je  osoba koja konzumira alkohol prođe prvu fazu edukovanja, u kojoj na teorijskom nivou saznaje  šta je akoholičarsko ponašanje  i kako ga treba razumeti.

Vrlo je važno naglasiti edukovanje i koje su sve opasnosti od upotrebe alkohola i do čega može sve dovesti do upotrebe alkohola. Vrlo često možemo da zapazimo da mladi ljudi počinju sa upotrebom alkohola iz neznaja ili obično ukoliko takvo ponašanje vide od drugih ljudi sa kojima su u svakodnevnom kontaktu, pa zatim započinju i oni sa takvim oblikom ponašanja koje je veoma štetno. Sasvim je sigurno da će imati veoma veliki uticaj na pojedinca koji započinje sa upotrebom alkohola ili koji je je već u početnoj vazi upotrebe alkohola da ukoliko provodi vreme sa ljudima koji su obavešteni o štetnom uticaju alkohola ili koji svakodnevno nagoveštavaju o njegovom štetnom uticaju da će pojedinac u takvom društvu imati veoma veliki uticaj na upotrebu alkohola. Već tada od njega se traži da bar u nekim aspektima  naučno primeni tj. da navedene osobine prepozna kod sebe  i to kroz postojeće primere.  Slično se ponašaju roditelji alkoholičara koji žive sa predrasudom o neophodnom doživotnom žrtvovanju. Oni nisu sposobni da razumeju  čvrst stav prema svom odraslom potomku i da od njega zahtevaju primenu, već učestvuju u njegovom alkoholizmu, indirektno ga podržavaju neprekidnom brigom, novcem i zaštitom, što je u potpunom neskladu sa njegovim ili njenim godinama. Isto tako i u radnom okruženju  alkoholičar uvek uspeva  da stekne zaštitnike , koji podržavaju njegovo ponašanje sve do trenutka dok sami ne postanu njime prekomerno ugroženi. Najčešće alkoholizam ima postepeni tok, te od tzv. društveno dozvoljenog pijenja , preko treninga prerasta u fazu  psihičke zavisnosti( pretoksikomanska faza) i nakon ove u fazu  kompletne zavisnosti ( toksikomanska faza). Kako se alkoholičar postepeno prilagođava  na pijenje i menja svoj svoj životni stil i sadržaje  zavisno od faze pijenja , tako se prilagođava i na jegova bliska okolina. Naime, svi sa čovekom koji pije , žive , rade i druže se  , neminovno izgrađuju sistem ponašanja koji im omogućava održavanje postojeće relacije uprkos boleseti.

Alkoholizam je jedan od najvećih socijalnih i zdravstvenih problema, kako u svetu tako i u našoj zemlji. Problemi vezani za alkohol danas se javljaju u svim strukturama stanovništva bez obzira na godine, pol, obrazovanje, socijalno- ekonomski status i drugih karakteristia.

Zavisnost od alkohola  tj. alkoholizam, koja pored opisanih karakteristika uključuje fenomen tolerancije kao apstinencionalni sindrom. Alkoholizam je hronični poremećaj koji se manifestuje ponovljenim  sukcesivnim pijenjem koji odstupa od uobičajnih obrazaca pijenja za datu sredinu i koje je praćeno teškoćama zdravstvenog i sociljalnog funkkcionisanja. Sama reč „ alkohol“ je arapskog porekla(prema medicinskoj enciklopediji „al-kohl“ znači vrlo fin) i smatra se da su Arapi prvi otkrili njegove osobine. Poznato je da su prva alkoholna pića bila neka vrsta dobijena fermentacijom grožđa i meda. Pivo je poznmato i korišćeno od srednjeg veka . Krajem XVIII- početkom XIX veka javljaju se veća interesovanja društva ilekara kao i prvi ozbiljniji podaci o problemima vezanih za povećanu upotrebu alkohola. Alkoholizajm je proces u kome podjednako učestvuje alkoholičar i njegova okolina. Alkoholizam je socijalni sindrom  sa zdravstvenim komplikacijama.

POJEDINAC
PORODICA
ŠKOLA
RADNA ORGANIZACIJA
SOCIJALNA SREDINA


Epidemiologija proučava rasprostranjenost oboljenja ljudi i faktore koji na to utiču. Kao što znamo, njeni osnovni pojmovi su: incidencija( broj novih slučajeva koji se javljaju u određenom periodu) i prevalencija(celokupan broj slučajeva koji postoji tokom određenih perioda). Glavna toksična supstanca  u alkoholnim pićima je  bistra bezbojna  i u izvesnoj meri isparljiva tečnost etanol( etil- alkohol), jedinjenja iz grupe alkohola, relativno jednostavnih organskih i hemijskih supstanci, sastavljenih od kiseonika, vodonika iugljenika u različitim proporcijama.

Opšta formula alkohola je C2H5OH.

Postoje dva načina za dobijanje alkohola. Prvi proces je fermentacija, gde alkohol nastaje prirodnim putem, vrenjem, tj. fermentacija delovanjem ćelija kvasca koji se dodaje raznim voćnim sokovima. Pomoću ove metode mogu da se proizvedu pića koja sadrže 15% alkohola. Otprilike na toj granici  koncentracije, alkohol počinje da uništava ćelije kvasca što osporava dalju fermentaciju. Ova relativno slaba pića moguće je procesom destilacije  napraviti ječam tj. pretvoriti u žestoka pića sa većom koncentracijom alkohola(oko 40%) kao što su rakija, konjak i viski. Alkohol spade u grupu depresora  anestetika centralnog nervnog sistema. Dakle ima delovanje na funkcije mozga, mišljenje, osećanje, ponašanje. Alkohol se posle uzimanja vrlo brzo ikompletno apsorbuje iz želuca i creva u krv. Maksimalni nivo koncetracije alkohola u krvi (alkohemija) dostiže se za 30-60 minuta posle unošenja. Prvi stadijum razlaganja alkohola  odvija se uglavnom  u jetri, gde se on pod uticajem  enzima alkoholne dehidrogeneze( ADH) razlaže na vrlo toksičan acetaldehid.

U proseku brzina razlaganja alkohola u krvi je dosta spora(0,1-0,2 promila za jedan čas). Drugi stadijum u metabolizmu alkohola je dalje razlaganje prvog i najopasnijeg produkta acetaldehida koji je veoma  odgovoran za toksične efekte alkoholana manje opasan sastojak – sirćetnu kiselinu. Dakle, ova koncenracija alkohola u krvi postiže se unođenjem dve čašice ljute rakije ili 2-3 čaše vina. Stadijum lake intoksikacije, lakog pijanstva, nastaje pri alkohemiji od 0,6-1,5 promila akarakterrišu je 3 grupe siptoma:
-vazomotorni (promene pulsa krvnog pritiska i dr.)

- motorni (promene u govoru, mimici, gestikulaciji itd)
- psihički ( promene psihičkih funkcija a aktivnosti, samouverenost i dr.). Sledeći stadijum akutne alkoholne intoksikacije je stadijum prvog pijanstva nastaje pri koncentracije od 1,5-2,5 promila u kome se svi navedeni simptomi pojačani.

Stadijum teške intoksikacije alkoholom nastaje pri koncentraciji od 2,5-3,5 promila kada sve osobe pokazuju poznate znake teškog pijanstva. Alkohemija od 4 promila vodi u komatizovani stadijum u kome se javlja najpre jaka somnolencija (pospanost) ili čak prvo alkoholna koma( besvesno stanje). Stanje je teže ukoliko je reč o kombinaciji trovanja alkoholom i sedativima.

Čovek počinje da pije u društvu i vrlo brzo otkriva u alkoholu efikasan način za oslobođenje od napetosti i briga pa sve češće poseže za čašicom alkohola, u stvari kad god zaželi „opuštanje“.

Alkoholizam je kompleksan problem koji se sastoji od sledećih poremećaja:

1. Somatska( telesna oštećenja);
2. Psihički poremećaji;
3. Porodične teškoće;
4. Profesionalni problemi;
5. Socijalne teškoće.

Somatska (telesna oštećenja)


Spoljni izgled je dosta karakterističan  i sam po sebi odaje alkoholičara: opšta zapuštenost, neuredna odeća, zanemarena lična higijena. Posebno je upadljivi alkoholičarski izgled (alcoholic appearance) sa izraženim kapilarima na licu i karakterističnim zadahom na alkohol (halitus), karakterističnom podbulošću lica, zakrvavljenim beonjačama, sa otečenim spuštanjem donjim kapcima, što olakšava dijagnozu alkoholnre bolesti već na prvi pogled.

Sluzokoža usta, ždrela i jednjaka trpe posledice nadražajnog dejstva alkohola tj. zapaljenske promene sa crvenilom i zadebljanjem (phirigitis, oecophagitis). Kataralne promene na sluzokoži jednjaka imaju za posledicu jutarnje mučnine i povraćanje alkoholičara.  Treba reći da kod alkohlolizma dolazi do poremećaja funkcije unutrašnjih organa ali i do poremećaja fizičkog izgleda koji se bazira na gubljenje ravnoteže organizma, svežine i pravilnog funkcionisanja pojedinihz organa kao što je centralni nervni sistem, koordinacija ruku i nogu, jutra, želudac, creva i ostalih organi. Vrlo često možemo da zapazimo ljude kako konzumiraju alkohol i da vrlo često možemo da uočimo njihov fizički izgled. Ljudi koji imaju dugogodišnji priod u konzumiranju alkohola imaju vidljive polsedice po organuzmu. Alkohol deluje vrlo destruktivno i razarajuće na sve ćelije i tkiva direktno , a indirektno izaziva poremećaje metabolizma šećera, lipida, proteina i vitamina iz grupe B.  Vrlo često možemo po fizičkom izgledu da uočimo pojedinc koji je hronični alkoholičar i koji svakodnevno ili periodično konzumira alkohol. Ukoliko dođe do poremećaja centralnoig sistema a taj poremećaj često nastaje usled dogogodišnjeg konzumiranja alkohola i nastanka alkohličarskih psihoza kao što je Delirijim tremens i Korsakovljev sindrom.

Dakle upoznati smo sa pojedinim saznanjem da centralni nervni sistem , odnosno mozak kontroliše uz pomoć pojedinih centrala voljne radnje kojima upravlja pojedinim delovima tela. Pa tako da sve informacije koje čovek raspolaže dolaze iz centralnog nervnog sistemma. Bitno je reći a to je da čovek uz pomoć centralnog nervnog sistema kontroliše sve voljne radnje svoga tela. I ukoliko pojedinac konzumira alkohol on će imati uzuzetan veliki značaj u uticaju na koordinaciju i ostvarivanu poojedinih radnji koje su socijalno prihvatljive. Pa tako da možemo vrlo često da uočimo pojedinca koji je u pijanom stanju da ne može pravo da hoda. Već zakrivljuje, ne hoda pravolinijski, posrće i pada. To je jedan od glavnih znakova upotrebe alkohola koji direktno deluje na centralni nervni sistem i koordinaciju organizma. Na prvi pogled pojedinim ljudima odnosno mlađoj generaciji će izgledati pomalo smešno i svakodnevno neuobičajno ,a u stvari takvo ponašanje predstavlja medicinsko- socijani probem kjoji se bazira i reflektuje na zdravlje pojedinca i njegov direktan ili indirektan uticaj na spoljašnju sredinu. Većina od nas koji uoči takvo ponašanje će konstatovato da se radi o preteranoj upotrebi alkohola koja ima vidljivih uticaja na čovečjki organizam.

Druga važna stavar koju treba da naglasimo jeste i nemogućstvo korišćenja ruke u obavljanju pojedinih prostih ili složenih radnji. Osoba koja je pod uticajem alkohola nije u stanje u da deluje uobičajno i svakidašnji kada su upitanju obavaljnjae pojedinih radnji.  Vrlo često možemo videti pojedince koji su u alkoholisanom stanju da nisu u mogućstvu da drže pojedine predmete u ruci, već ih odguraju , uspuštaju iz ruke i u pojedinim slučajevima ih bacaju. Tu isto možemo da uočimo uticaj alkohola na centralni nervni sistem koji se bazira na manuelnu koordinaciju i upotrebu ruke. Još jedna važna kategorija koja implicira alkoholizam i koja se ispoljava na spoljašnjem izgledu jeste pospanost. Ovo je veoma bino naglasiti a to je da osoba koja je pod dejstvom alkohola nije u mogućnosti da se dugo zadrži u budnom stanju već je potrebno da prođe neki određeni period u kome će biti smanjeno dejstvo alkohola na organizam. Takve osobe u koliko se nađu u nekom okruženju neće moći dugo da kontrolišu svoje budno stanje i uticaj lkohola na organizam. Takve osobe su vrlo često ospane. Preterana upoteba alkohola navodi pojedince na odmor koji se odnosi na spavanje. Na taj način dolazi do poremećaja funkcionisanja pojedinih organa kao posledica neredovnog spavanja. Prekomerna upotreba alkohola dovodi i do propadanja i destrukcije funkcionisanja unutrašnjih organa. Jedan od najčešćih organa koji se oštećuje upotrebom alkohola jeste jetra.

Sledeća važna stvar koju treba napomenuti jeste kako upotreba alkohola deluje na psihički život pojedinaca?

Psihički poremećaji

Sasvim je sigurno da upotreba alkohola dovodi pored fizičkog propadanja organizma i do psihičkog ugrožavanja zdravlja i destabilizacije psihičke strukture jedne ličnosti. Vrlo često možemo čuti govor o tome kako alkohol utiče na zdravlje ljudskog organizma. Ono što je bitno jeste to da treba naglasiti da je psihički i fizički razvoj pojedinca i njegovo funkcionisanje isprepleteno i da umnogome zavise jedno od drugog. Dakle, fizčki razvoj pojedinca zavisi i od psihičkog razvoja pojedinca i obrnuto, psihički razvoj pojedinca zavisi i od fizičkog razvoja. Ne bismo mogli odvojiti u potpunosti fizički razvoj pojedinca a zanremariti u potpunosti psihički razvoj pojedinca. Postoje razne manifestacije kjoje se odigravaju u organizmu uz pomoć određenih procesa koji direktno ili indirektnno utiču na rast i razvoj. Veoma je veliki uticaj psihičkog razvoja na fizički razvoj i pospešivanje i razumevanje pojedinih manifestacija koje se odigravaju unutar jednog organizma.

Treba reći da fizički razvoj pojedinca prati psihički razvoj pojedinca. Da bi pojedinac mogao da razume pojedine reakcije organizma veoma je bitno da bude u fizički i psihički zreo. Vrlo često kada govorimo deci o nekom problemu kao što je alkoholizam kao vrsta bolesti neće imati isto gledište i isto razumevanje kao kada goovrimo nekom pojedincu koji je u zrelijum godinama.  Dakle, čovek tokom razvoja koji se stiče godinama postaje psihički i fizički zreo. Ukoliko pojedinac konzumira alkohol pored toga što će uticati na fizičku strukturua, alkohol će imati veoma veliki uticaj i na psihičku destabilizaciju organizma. Mnogi od nas će se pitati kako to utiče alkohol na psihičku stabilnost i dovodi do psihičkog poremećaja?

Alkohol ima veoma veliki uticaj na centralni nervni sistem. Evo sada ćemo dati primer:

Govorili smo da alkohol ima znatno veoma veliki uticaj na fizički poremećaj i vidimo neke primere kada ide pjedinac u alkoholisanm stanju da krivuda, posreće i pada. Dakle, ovde se radi  o poremaćaju centralnog nervnog sistema koji spada u psihičke poremećaje. Vidimo uticaj alkohola na centralni nervn sistem i poremećaj ravnoteže koji nastaje prilikom upotrebe alkohola. Centar za ravnotežu se nalazu u malom mozgu. Treba reći da ljudi koji su pod dejstvom alkohola imaju izmenjene oblike ponašanja kao što su: komunikacija, sagledavanje realnosti, percepcija poojedinih predmeta ( osoba koja je pod dejstvom alkohola vrlo često nema jasnu sliku o onome što gleda jer u većini slučajeva vidi duplo, troduplo ili u krajnjem slučaju ima iskrivljenu sliku).  Veoma često je izraženo hostilno ponašanje pojedinaca koji su pod uticajem alkohola. Takvi pojedinci su u stanju da kontrolišu svoja ponašanja koja se pre svega baziraju na nerazumevanje pri govorenju, podizanje tona, nepovezana komunikacija itd.
Sledeći važan faktor alkohola koji utiče na organizam jeste uticaj na porodične odnose.

Ovde smo uočili u prethodnom razmatranju da alkoholizam  i upotreba alkohola veoma utiče na fizičku i psihičku destabilizaciju , pa pre svega u tom slučaju direktno implicira poremećaje ponašanja koje će direktno ili indirektno uticati na porodicu i porodične teškoće.

Porodične teškoće

Kada govorimo o porodičnim teškoćama ovd pre svega mislimo na porodične teškoće koje se manifestuju  u okviru porodičnih odnosa. To mogu da budu relacije između supružnika i odnosi koji  u alkoholisanom stanju prema detetu ili prema deci i odnos majke koja je u alkoholisanom stanju prema detetu ili prema deci. Ukoliko je neko od porodičnih članova sklon alkoholu ili redovno i peridodično konzumira alkohol bilo da je u pitanju otac ili majka direktno utiče na porodične poteškoće koje nastaju upotrebom alkohola. Ukoliko je jedan od članova u porodici alkoholičar postoje veoma velike indicije njegovog uticaja na ostale članove jedne porodice. Treba naglasiti da svi alkoholičari nemaju iste manifestacije i reagvanja njihovog organizma na pojedine situacjie na koje nailaze već da reaguju vrlo pojedičano. Porodične teškoće koje nastaju posredstvom alkoholizma se najčešće manifestuju u peremećenim odnosima između svojih članova u porodici. Porodične poteškoće se pre svega baziraju  na nemogućstvu ostvaraivanja realnih odnosa između članova jedne porodice. U takvoj porodici u kojoj je zastupljeno upotrebljavanje alkohola deca vrlo često budu zanemarivana  kada su upitanju njihove potrebe i želje. Pa tako da će roditelji u takvoj porodici vrlo često zanemarivati potrebe deteta kada su upitanju njegova profesija i pohađanja škole, zatim uvažavanje drugih ljudi sa kojima je dete usvakodnevnom kontaktu i njihovo poštovanje. Vrlo često takva deca nemaju mogućnosti školovanja i kupovinu osnovnih sredstava koji su veoma značajna za obrazovanje dece i sticanje znanja. Vrlo česato dovodi do poremećaja komunikacije u uvažavanje ličnosti drugih članova u porodici. Možemo vrlo često da primetimo izostajanje ljubavi prema pojedinim članovima porodice, nezainteresovanost prema njihovim potrebama, zapostavljanje vremena kada je u pitanju njihova toplina itd.

Osoba koja u porodici svakodnevno konzumira alkohol ili periodično potrebno je ukazati određenu pomoć stručnog osoblja koja neće dovoditi do  narušavanja inetrpersonalnih odnosa ostalih članova. Osoba koja je u alkoholisanom stanju teško da će moći da razume ostale članove u porodici. Takva osoba sve svoje vreme usredsređuje na sebe kada je u alkholisanom stanju. Pre svega skoro svakodnevno će zahtevati od svojih članova sredstva za kupovinu alkohola i nemogućstvu zadoovljavanja ostalih potreba jedne porodice. Takva osoba teško da će razumeti ostale članove porodice i dok je u treznom stanju obećavaće sve dok ponovo ne unese u organizam određenu količinu alkohola.

Sledeća važna stavka kada je u pitanju alkoholizam jeste narušavanje profesionalnih mogućnosti i stvaranja problema u profesiji.

Profesionalni problem

Svaki pojedinac ima pojedina interesovanja kada su u pitanju profesije i stručna osposobljavanja. Pa tako da bi pojedinac bio uspešan u svojoj profesiji potreban je veliki napor i upornost pojedinca u postizanju uspešnih rezultata na poslu. Da bi se postigli uspešni rezulatati jedne profesije nekog poijedinca veoma su važni sledeći elementi:

- Zdravstvena stabilnost;
- Motivisanost za rad i stručno usavršavanje;

Kada govorimo o zdravstvenoj stabilnosti obično mislimo na pojedince koji imaju psihofizičku stabilnost u obavljanju svoje delatnosti, odnosno, bavljenje pojedinom profesijom. Da bi jedan pojedinac mogao da obavlja pojedinu profesiju mora da bude psihički i fizički zdrav i stabilan u realizovanju svojih zadataka. Zdravstvena stabilnost se ostvaruje kroz fizičku aktivnost koja je svakodnevna ili periodična, zatim kroz redovnu i zdravu ishranu, redovno spavanje, mentalne i fizičke higijene,  emocionalne stabilnosti i lično zadovoljstvo. Dakle, to su važni elementi koji se odnose na očuvanje ljudskog zdravlja i očuvanja zdravstvene stabilnosti. Ukoliko ne poštujemo i ne uvažavamo pomenute elemente koje se odnose na očuvanje zdravlja mi ćemo narušavati psihiču i fizičku stabilnost i nećemo biti u mogućnosti da redovno i pravilno obavljamo naše dužnosti. Jedan od veoma važnih faktora koji dovode do narušavanje psihofizičkog zdravlja jednog pojedinca jeste upotreba alkohola.

Da li pojedinac koji upotrebljava alkohol može da sačuva zdravstvenu stabilnost? Pa ravno da ne može , jer smo već napomenuli da alkoholizam deluje veoma destruktivno kada je u pitanju upotrerba alkohola. Ukoliko pojedina upotrebljava alkohol on će na direktan ili indirektan način da ugrožava svoj organizam. Kao prvo takav pojedinac neće imati psihofizičke sposobnosti da redovno obavlja svoje dužnosti koje ima na poslu. Zatim, neće imati dovoljno sigurnosti i kocentracije. Takođe, biće veoma pospan i inhibiran. Jedana od veoma važnih kategorija jeste i promene u ponašanju. Svaki pojedinac koji upotrebjljava alkohol ima izmenjene oblike ponašanja kada je pod dejstvom alkohola i to implicira veoma zvidnu promenu u obavljanju svoje profesije.  Jako je važno da pojedinac ne sme i ne treba da obavlja nikakvu profesiju ukoliko je upotrebljavao alkohol, jer će samim tim remetiti koncepciju svog rada i rad svom kolegijumu. Upotreba alkohola ima dejstvo nekoliko časova posle upotreba pa tako da takav pojednac neće biti u mogućnosti da obavlja posao. Jako je važno i potrebno naglasiti da pojedinac koji konzumitra alkohol nije u mogućnosti da napreduje u svojoj profesiji. Jer takav pojedinac je skolon alkohizmu i vreme koje mi u je potrebno uskraćuje se alkohomom koji remeti i neomogućava pravilno sagledavanja pojedinih problemskih situacija koje se zadaju jednom pojedincu u toku jednog dana ili duži vremenski period.

Motivisanost za rad i stručno usavršavanje

Predstavlja jako važnu sferu čovekovog angažovanja u postizanju povoljnih rezultata u svome radu. Jako je važno da pojedinac ima volju za posao koji obavlja a, pogotovo za svoju profesiju. Zbog toga je veoma važan uticaj upotrebe alkohola. Imamo nekoliko primera kada alkohol veoma štetno deluje na volju pojedinca koji je u alkoholisanom stanju, i tada vrlo često dolazi do gubitka volje za radom. Motivacija pre svega, predstavlja težnju i napor pojedinca za ostvarivanje uspešnijih rezultata koji su postignuti u prethodnim godimana u radu i ostvarivanje povoljnijeg rezultata. Ukoliko pojedinac sklon alkoholizmu postoje indicije da će takav pojedinc imati uticaja na njegovu motivisanost i želju za ostvarivanjem povoljnijih rezulata od prethodnih. U koliko pjedinac radi savesno i sa puno ljubavi i pažnje imaće mogućnost i kada je u pitanju stručno usavršavanje da će imati veoma mnogo uspeha. Stručno usavršavanje, pre svega, podrazuvema proširiavnje postojećih znanja, sticanje novih saznanja, analiza i senteza uzročno- posledinih veza u pojedinim situacijama na koje nailazimo. Da bi pojedinac bio sposoban za stručno usavršanje veoma mu je potrebna psihička i fizička sosobnost koja uključuje veoma veliko angažovanje psihosokmatskih elemenata. U koliko pojedinac upotrebljava akohol on će remetiti centralni nervni sistem i narušavanjaće svoju fizičku strukturu i neće biti u mogućnosti da se stručno ustavršava. Stručno usavršavanje podrazumeva, veoma veliko odricanje pojedinca koje zahteva svakodnevni intelektualni rad u upotreba raznih literatura od kojih će zavisiti uspešnost rada. Za naučno istraživanje veoma je potreban i praktičan rad koji zahteva u velikim količinama intelektualne sposobnosti i očuvanje centralnog nervnog sistema i režnjeva.

Koji su to glavni uzročnici alkoholizma i koje su posledice u toku rada u alkoholisanom stanju?

• Apsentizam- izostajanje sa posala;
• Smanjena produktivnost;
• Povrede na radnom mestu;
• Poremećaji interpersonalnih odnosa;

Apsentizam( izostajanje sa posla)

Kada govoriomo o poslu i odlasku i dolasku na posao treba reći da svaki posao ima svoje radno vreme i svoj radni učinak koji je potrebno ostvariti u jednom radnom danu. Produktivnost i uspešnost posla zavisi u mnogome od pojedinca i njegovih angažovanja za ostvarivanje učinka na radnom mestu. Za postizanje povoljnih rezultata na poslu veoma je potrebno angažovanje i radni učinak kojim će se ostvariti povoljni rezultati. Da bi pojedinac obavljao kvalitetno i uspešno svoj rad veoma je bitno i neophodno da svakodnevno ide na posao i da ga obavlja na odgovoran način. Izostajanje sa posla svakodnevno ili periodično može na direktan ili indirektan način da ugrožava pojedinca koji radi, njegov kolegijum ili čitavu instituciju. Zbog toga je veoma važno da svaki pojedinac ide redovno na posao i da ne izostaje.
Treba reći da postoje pojedini faktori koji dovode do izostajanja sa posla. Neke faktore možemo ubrojiti u takve koje su prihvartljiivi, pre svega iz realnih razloga i nemogućstvu odlaska na posao. Kao što su na primer:  bolest, neko slavlje, praznik koji se proslavlja itd. Ali treba reći da postoje i pojedini elementi koje ne možemo ubrajati u društveno prihvatljive faktore kao što je na primer upotreba alkohola pre ili posle radnog vremena. Postavlja se pitanje ukoliko pojedinac neposredno pre radnog vremena konzumira alkohol u nekoj određenoj količini koja će ugroziti njegov odlazak na posao? Da li će uticati na njegovo vreme i izostajanje sa posla? Naravno da hoće. Jer smo naglasili da alkohol ima veoma veliki uticaj na centralni nervni sistem i na fizičko propadanje organizma, pa samim tim ima i uticaja na njegov odlazak na posao. Postoje indicije da će pojedinac vremenom ukoliko učestalije konzumitra alkohol da će izostajati sa posla. To će svakako ugrožavati njegovu karijeru, radno vreme i posao. Svakodnevno ili povremeno izostajanje sa posla i nedolazak na poslu imaće veoma negativan i podražavajući utisak na takvog pojedinca. Zato je veoma važno razviti svest kod mladih ljudi a pogotovo kod dece i roditelja da je upotreba alkohola veoma štetna za organizam. Ukoliko roditelji konzumiraju alkohol i redovno ne odlaze na posao oni će isto tako na pojedine načine uticati i ugrožavati psihičku i zdrastvenu stabilnost dece.

Smanjena produktivnost

Veoma je potrebno reći a to je da je veoma važno u toku rada postići neki učinak . Kada govorimo o učinku obično mislimo na ostvrivanje uspeha i povoljnih rezultata na poslu , tj. u toku rada. Svaki pojedinac ili većina pojedinaca imaju neku određenu normu rada i uspostavaljanje produktivnosti u toku jednog dana ili u dužem vremenskom periodu. Za ostvarivanje povoljne produktivnosti veoma je važno svakodnevno angoažovanje u ostvarivanju i realizacije rada. Kako možemo pospešiti produktivnost?
Produkivnost možemo pospešiti na više načina: pre svega: motivacijom, istraživanjem i učenjem nečega što do sada nismo znali, zatim, svakodnevnim angažovanjem i sticanje radosti u  svom poslu.

Jako je bitno da pojedinac bude motivisan u toku svoga rada i da na adekvatan način realizuje svoje radne obaveze. Takođe, veoma je važna  unutrašnja motivacija i samostalno ili kolektivno podsticanje u realizaciji radnog učinka. Ukoliko smo motivisani da radimo i da ostvarujemo svakodnevne uspehe na poslu sasvim je sigurno da će se pospešiti i rani učinak i produktivnost na poslu. Zatim treba reći da se motivacija postiže ličnim i kolektivnim ili grupnim angažovanjem i sticanjem radosti u svom poslu. Ukoliko se određena grupa ili čitav kolektiv zajedno sa nekim pojedincem organizuju u uzvođenju pojedinih istraživačkih poduhvata i angažovanjem može na direktan ili na indirektan način da utiče na stvaranje ili na povećavanje radosti kod određenih ljudi i kod samog pojedinca. Vrlo je važno podsticanje u toku rada i podržavanje pojdinaca koji obavjaju neki određeni posao. Pohvala i podržavanje u radu a pogotovu kada se sprovode određena istraživanja koja će doprineti uspehu u određenom poslu i omogućiti nova saznaja o svemu onome što do sada nisu znali.

Povrede na random mestu

Na svakom radnom mestu postoje neke određene mogućnosti i situacije u kojima može ponekad da dođe do povrede na radnom mestu, ali isto tako treba reći da i može doći i do „ povrede radnog mesta“ od strane pojedinca. Povrede mogu biti gotovo na svim radnm mestima  ,jer svako radno mestu uključuje manje ili više mogućnosti određenih povreda. Pre svega se povrede na radu baziraju na telesne ili fizičke povrede. Jedan od glavnih uzroka povrede na radnom mestu jeste dolaženje u alkoholisanom stanju. Isto tako treba reči da pojedinac koji dolazi na posao u akoholisanom stanju može da ugrozi radno mesto ili može doći do povrede radnog mesta.  Veoma je potrebno reći za profesore, vaspitače, pedagoge, psihologe, lekare da je veoma važno doći na posao u psihofizičkom stanju koje omogućava obavljanje određene delatnosti. Za prosvetne radnike veoma je važno da će u alkoholisanom stanju na direktan ili na indirektan način uticati na povredu ili na ugrožavanje kako na psihičkom tako i na fizičkom planu. Osoba koja je pod dejstvom alkohola nije u mogućnosti da prezentuje svja znanja i svoj stručni rad ukoliko se nalazi u alkoholisanom stanju.

U koliko pojedinac radi na radnom mestu koje zahteva izuzetnu veliku pažnju u toku rada tada bi alkohol delovao veoma štetno i podražavajuće na zdravlje i očuvanje zdravstvene stabilonosti. Pa tako u koliko se očekuje od nekog pojedinca koji provodi vreme za nekom mašinom, tada je veoma potrebna opreznost pri radu i zahteva pogotovu rad bez upotrebe alkohola, jer bi u suprotnom takav pojedinac mogao da ima katastrofalne posledice kada su u pitanju njegovo zdravje, tj. psihička i fizička stabilnost. Takođe, možemo navesti i primere u radu koji zahtevaju u ovom slučaju mnogo veću psihičku sposobnost u odnosu na drugo radno mesto, a to je da se odnosi na upotrebu ili na korišćenje nekog motornog vozila sa kojima će pojedinac raditi u toku radnog vremena. U tom slučaju izuzetno je veoma potrebna psihička stabilnost i koncentracija da bi pojedinac mogao savesno i odgovrno da upravlja nekim određenim motornim vozilom. Ukoliko pojedinac konzumira alkohol on će imati veoma tešku suituaciju u radu i otežavajuće okolnosti koje najčešće nastaju kao poseledica upotrebe alkohola. Zato je veoma važno naglasiti da je veoma štetan uticaj alkohola na celokupan organizam i koji će pre ili kasnije ugroziti stabilnost u toku rada i celokupno zdravlje pojedinca.

Poremećaji interperosnalnih odnosa

Kada govorimo o interpersonalnim odnosima, obično mislimo na komunikaciju između dvoje ljudi ili više njih.  Gotovo u svim poslovima je neizbežna komunikacija i saradnja između svih onih koji sačinjavaju jedan kolektiv u nekoj instuticiji. U većini slučajeva od adekvatne komunikacije zavisi i veliki učinak na poslu. Svakodnevno se susrećemo sa ljudima na radnom mestu i tako komuniciranjem ,najpre, a zatim i delovanjem obavljamo neki određeni posao. Vrlo često upotrebom alkohola mogu doći do poteškoća u komunikaciji i takve poremećaje obično nazivamo poremećajima interpersonalnih odnosa.

Alkohol deluje na centralni nervni sistem i na pojedine organe kao što je sposobnost govora i mišljenja. U alkoholisinam stanju u većini slučajeva pojedinci govore pojedine reči koje ne bi govorili u stanju kada ne bi bili pod dejstvom alkohola. Poremećaji interpersonalnih odnosa se pre svega baziraju na neadekvatnu komunikaciju sa pojedinim ljudima u kolektivu, sa određenom grupom ljudi, sa nekim pojedincem ili u pojedinim slučajevima pojedinac ima poremećene ineterpersonalne odnose sa jednim pojedincem. Takav odnos prema poslu remeti učinak i ostvarivanje povoljnog rezulatrata. Takav pojedinac nije u mogućnosti da uvažava mišljenja onih pojedinaca koji čine radni kolektiv u nekom određenom sistemu. Ukoliko je potrebno da obavlja neki posao koji mu se nalaže od pojedinih ljudi koji rade sa njime, on ih ne ostvaruje. Zanemaruje potrebe drugih i većinu vremena usredsređuje na sebe. Narušavanje interpersonalnih odnosa najčešće nastaju upotrebom alkohola. Pojedinac u takvom stanju vrlo često omoaložava tuđa mišljenja i tuđ trud, govoreći vrlo često kako je on u pravu i da treba da se radi kako on govori. Tada vrlo često dolazi do raznih situacija koji utiču na rad i ostvarivanje radnih mogućnosti. Kada su takve situacije veoma često  dolazi do prepirke, svađe i nerazumevanje onoga koji je u radnom odnosu sa nekima koji je u periodu kada je uticaj alkohola na njegove psihofizičke sposobnosti. Zbog toga je veoma važno da pojedinac shvati značaj upotrebe alkohola i značaj alkoholizma koji ugrožava komunikaciju i razmumavanje drugih koji se nalaze na nekom radnom mestu.

Rekli smo da alkoholizam narušava psihičko i fizičko zdravlje pa samim tim će narušavati i ovbavljanje svoje radne obaveze , odnosno, profesije. Ukoliko je pojedinac u alkoholisanom stanju on će imati poteškoće kada je upitanju fizička mogućnost i psihička, tj. mentalna sposobnost u realizovanju i obaljanju pojedinih zadataka.

Jedan od veoma važnih parametara koji treba naglasiti kada pojedinac konzumira alkohol i sasmom tim poslataje alkoholičar, stvara socijalne poteškoće.

Socijalne poteškoće

Šta to podrazumevaju socijalne poteškoće?

Socijalne poteškoće, dakle, podrazumevaju, otežanu interakciju i komunikaciju i njegovo ponašanje na socijalnu ili društvenu sredinu sa kojom je svakodnevno posredno ili neposredno u kontaktu. Osoba koja konzumira alkohol na direktni i indirektni nači ugrožava socijalnu i društvenu sredinu, stvarajući socijalnu poteškuću prema sebi i drugim pojedincima. Socijalne teškoće se pre svega baziraju na otežanoj komunikaciji sa takvim pojedincem koji neće imati adekvatan i racionalan odnos prema društvu već se flektira prema upotrebi alkohola i stvaranje zavisnosti. Takav pojedinac neće imati povoljnu komunikaciju i razumevanje prema ostalim ljudima u njegov daljoj ili bližoj okolini. Veoma je važno naglasiti da takva osoba odbacuje određene morlne norme koje važe za jedno društvo i koje treba poštovati. Pre svega se bazira na odbijanju statvova o štetnom uticaju alkohola i nastavljanju ka upotrebi alkohola i stvaranju alkoholičarske ličnosti.

Treba reći da je alkoholičar biće ili pojedinac koji je socijalno izolovan iz celokupnog društva u kojoj vladaju osnovna načela moralnih normi. Takav pojedinac se povlači u sebe u dovoljno mu je upotreba alkohola što se odražava veoma negativno po njegovom organizmu. U pojedinim slučajevima osobe koje konzumiraju alkohol se sastaju na pojedinim mestima konzumirajući alkohol i čineći socijalnu grupu pojedinaca koji su usredsređeni na upotrebu alkohola. U zavisnosti od karakteristika ličnost, obrazovanja, radnog mesta i materijalnog statusa, alkoholičari mogu da ispoljavaju pod dejstvom alkohola različite oblike asocijalnog i antisocijalne oblike ponašanja kao što su pojave remećenja javnog reda i mira, zatim,  tuče, saobraćajni udesi, kriminalna dela, različiti oblici nasilja itd.
avatar
ttooma
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1253
Datum upisa : 26.12.2012
Godina : 34

Nazad na vrh Ići dole

Re: Alkoholizam

Počalji od Džudi taj Sre Nov 08, 2017 1:25 pm

Gost ::Pitanje koje sledi je: kako se boriti protiv alkoholizma u društvu i kako osvestiti društvo? Drugo pitanje: imate li u porodici, užoj ili daljoj, alkoholičara i da li im pomažete da shvate da imaju problem?

Kako se boriti protiv alkoholizma u društvu i kako osvestiti društvo?

Najpre je potrebna ŽELJA države i društva u celini da se bore protiv ove bolesti. Treba u osnovnim i srednjim školama kao i u domovima za nezbrinutu decu bar jednom u tri meseca držati tribine o štetnosti alkohola.

Mediji moraju da se uključe u celu priču i umesto nekih besmislenih reklama da emituju reklame STOP ALKOHOLU! PRODUŽI SEBI ŽIVOT!

Takođe su potrebni Zakoni koji predviđaju da poslodavac, u državnom ali i u privatnom sektoru, može da razgovara sa porodicom zaposlenog alkoholičara i da ga firma pošalje na lečenje, i da pritom taj zaposleni odnosno njegova porodica prima novčano primanje za bolovanje.
To se nekada radilo u državnoj upravi u kojoj sam bila zaposlena.

Centri za socijalni rad moraju da se reformišu..i da im obaveza bude da vode evidencije alkoholičara na svojim opštinama, u saradnji sa nadležnim zdravstvenim ustanovama. Psiholozi i socijalni radnici treba da posećuju porodice u kojima postoji alkoholičar i da im pruže svu neophodnu pomoć.

Ovo su samo neki predlozi..i da, zvuče kao utopija u ovoj zemlji.

Drugo pitanje: imate li u porodici, užoj ili daljoj, alkoholičara i da li im pomažete da shvate da imaju problem?

Da, imam u porodici alkoholičara. On mi je blizak rođak. Od mladosti pije, ali poslednjih godina piće je uzelo maha. Čovek psihički i fizički propada. Živi sam, što otežava situaciju.

Kao porodica pokušali smo na sve načine da pomognemo. Jednom je pristao na lečenje ali nije na vreme reagovano i on je odustao.

Sada odbija svaku pomoć.

Tužna sam kada se setim vedrog, pametnog, inteligentnog čoveka koji sada postaje ruina.

Alkoholizam ne uništava samo zdravlje, psihičko i fizičko pojedinca. Alkoholizam utiče na celu porodicu. Da kojim slučajem ima ženu i decu mogli bi prinudno da ga pošalju na lečenje. Ali nema..ima sestre, brata, nas bratanice i bratance..a mi ne možemo zakonski da ga smestimo na prinudno lečenje.

Zakoni moraju da se menjaju.


avatar
Džudi
Novi član
Novi član

Broj poruka : 92
Datum upisa : 28.12.2015
Godina : 45
Lokacija : Beograd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Alkoholizam

Počalji od Davidova taj Sre Nov 08, 2017 3:48 pm

Скоро сам слушала једну "звезду" на ЈТ, прича како не подноси алкохоличаре и нарокомане не зато што уништавају своје животе већ и животе својих најближих. Осуђује их и ништа им добро не жели.

Све ја то разумем али није поента осудити некога, он је већ сам себи пресудио, поента је пронаћи узрок а ако се он пронађе, онда ће се макар у извесној мери ширење таквих порока смањити.

Ту су немоћни појединци у односу на друштво али, у односу на своју породицу, све је на њима. Па, ко жели нека изволи да се максимално посвети својој деци а све што се жели постићи, то се и постиже из ког год угла гледали. Пункт!

Хајде молим те, моја тамо нека лепа (што би Видра рекла ), мисли ако је код куће са децом да су безбедна, а то што дивљају у својој соби нема везе; што не зна ко им је дошао у стан, нема везе; што не зна с ким се друже, нема везе. Ма ја сам познавала све родитеље деце с којом су се моја деца дружила. Увек се изнађе начин па да не испаднем шпијун, а ја сам само надзирала њихово одрастање.

____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Davidova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 877
Datum upisa : 18.05.2017

Nazad na vrh Ići dole

Re: Alkoholizam

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu