Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 27 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 25 Gosta :: 2 Provajderi

Brave Heart, Храст

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
» Sveti Sava 27.01.
Danas u 9:14 am od Храст

» Arabeska
Juče u 9:29 pm od Poli

» Neobična a lepa arhitektura
Juče u 9:22 pm od Poli

» Eksterijer
Juče u 9:03 pm od Poli

» Portreti - razne tehnike
Juče u 8:56 pm od Poli

» Phantasy Photos
Juče u 8:54 pm od Poli

» Fraktal art
Juče u 8:50 pm od Poli

» Origami
Juče u 8:45 pm od Poli

» Umjetnost od kane
Juče u 8:44 pm od Poli

» Tattoo art
Juče u 8:43 pm od Poli

» Kolaz
Juče u 8:31 pm od Poli

» Sve o "pametnim" telefonima i sličnim čudima tehnike...
Juče u 8:21 pm od Brave Heart

» Vesti iz sveta IT-ja (softver, hardver i...)
Juče u 7:47 pm od Brave Heart

http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Sava Šumanović

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Sava Šumanović

Počalji od laza taj Sre Jun 30, 2010 7:03 pm

Sava Sumanovic
Sava Šumanović (1896-1942) je jedan od najznačajnijih slikara srpske umetnosti 20. veka. Rođen je 22. januara 1896. u Vinkovcima, gde mu je otac radio kao šumarski inžinjer. Kada je imao četiri godine porodica se preselila u Šid. Gimnaziju pohađa u Zemunu, gde počinje da se interesuje za umetnost. Kasnije će se usprotiviti očevoj želji da postane advokat i 1914. u Zagrebu upisati Višu školu za umjetnost i obrt. Ovu školu završava sa najboljim ocenama 1918. Tada počinje da javno izlaže svoja dela. U svojim ranim delima, Sava insistira na atmosferi i spretno koristi bojene senke i tanke slojeve boje. Pored slikarstva, bavi se ilustracijom, grafikom i scenografijom. Slikarstvo Save Šumanovića u ovom periodu pokazuje uticaje secesije i simbolizma. Jeseni 1920. Sava odlazi u Pariz i iznajmljuje atelje na Monparnasu. Učitelj mu je bio Andre Lot, istaknuti likovni pedagog pravca analitičkog kubizma

laza
Član
Član

Broj poruka : 12555
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sava Šumanović

Počalji od laza taj Sre Jun 30, 2010 7:04 pm


laza
Član
Član

Broj poruka : 12555
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sava Šumanović

Počalji od laza taj Sre Jun 30, 2010 7:08 pm


laza
Član
Član

Broj poruka : 12555
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sava Šumanović

Počalji od laza taj Sre Jun 30, 2010 7:09 pm


laza
Član
Član

Broj poruka : 12555
Datum upisa : 14.05.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sava Šumanović

Počalji od Avramova taj Uto Maj 10, 2011 5:37 pm



Galerija ''Sava Šumanović'' osnovana je 1952. godine i smeštena u rodnoj kući Save Šumanovića (1896 – 1942). To je tipična prizemna varoška kuća, sa kolskim prolazom, izgrađena u drugoj polovini XIX veka. Danas galerija baštini,obrađuje, brine se i izlaže 417 Savinih dela, 356 ulja na platnu i 61 skicu koje su izvedene različitim tehnikama kao pripreme i studije za ulja. Najbrojnija su platna koja su nastala u poslednjem šidskom periodu između 1930-1942 , ciklus šidskih pejsaža,"Šidijanke" i nesrećno završen ciklus "Beračica",dečijih portreta i žanr motiva.Deo zbirke čine i slike koje su nastale u toku drugog i trećeg Savinog boravka u Parizu, među kojima su "Luksemburški park","Most na Seni","Par na klupi", skica za "Pijanu lađu". 1962. ustanovljen je memorijal, koji nosi Savino ime. Slike se izlažu u starom i novom galeriskom prostoru od ukupno 600 m2 .






____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)

Avramova
Administrator
Administrator

Broj poruka : 67364
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sava Šumanović

Počalji od Vidra taj Ned Jul 08, 2012 4:03 pm




Sava ŠUMANOVIĆ
Doručak na travi (1927)


Predstavljajući se prvi put beogradskoj publici 1928. godine, Šumanović je izložio i Doručak na travi. Cela izložba je rasprodata, a Doručak je kupio izvesni trgovac Đerasi, od koga će Beljanski otkupiti ovo platno. Slikajući svoje remek--delo godinu dana ranije, Šumanović nije ni slutio da će se naći u nizu interpretatora čuvene Maneove slike (1863/64), između ostalih Monea (1865), Pikasa (1961) i američkog vajara Džonsona (1994), čije delo svojim nazivom Déjeuner Déjà Vu rezimira ovaj postupak obraćanja umetnika umetničkim delima. Iz te perspektive, Šumanovićeva slika dobija dvostruki značaj. S jedne strane, u doba svog nastanka, Doručak na travi reflektuje aktuelno parisko retro-podneblje, dobija izvrsne ocene ondašnje francuske i domaće kritike, i u punom sjaju otkriva pravi Šumanovićev koloristički senzibilitet. Mada zadržava ostatke kubističkog tretmana koji opominje na školovanje kod Lota (autoportret slikara i profil obučene ženske figure s desne strane, smenjivanje toplih i hladnih tonova, struktura kompozicije), Doručak je svojim pastelnim koloritom, gustom fakturom, upotrebom konture, najbolja ilustracija sazrevanja novog stila koji će Šumanović u varijacijama nastaviti da neguje i u šidskom periodu. S druge strane, ovo monumentalno delo u svetlu postmodernističkih ponovnih iščitavanja Maneovog Doručka u drugoj polovini dvadesetog veka dobija mogućnost novih interpretacija, kojima ide u prilog već otkrivena „intuicija postmodernog” u Šumanovićevom ciklusu „Šidskih kupačica”.

preuzeto sa...

Vidra
Član
Član

Broj poruka : 10661
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sava Šumanović

Počalji od Vidra taj Ned Jul 08, 2012 4:08 pm






Šu­ma­no­vi­će­va „Pe­sma nad pe­sma­ma”

Šid – Pre 70 godina Sava Šumanović je završio grandiozni ciklus aktova pod nazivom „Šidijanke”, po stvaralačkom naporu i obimu njegov najveći poduhvat, po umetničkoj vrednosti različito viđen, a nedovoljno gledan ciklus slika. Radio ga je nekoliko godina, ubeđen da je na tragu „idealnog stila”, sa verom da gradi delo za večnost. Kao i u mnogim drugim slučajevima u istoriji umetnosti, ono u šta je najviše verovao donelo mu je najviše bola i razočaranja: „Šidijanke” su osuđene od svih oficijelnih autoriteta Savinog vremena. O izložbi „Šidijanki” 1939. godine Jovan Popović je rekao, između ostalog, i ovo:

„Jezivo, grobljanski deluju one dvorane s ogromnim platnima, na kojima se jedan te isti ženski akt varira u bezbroj poza... Ali, takvih slika, u raznim kvadratno-santimetarskim razmerama, ima na desetine (nisam ih tačno izbrojao). Tako da vas u trećoj dvorani već progone kao halucinacija.”

Svakako najpredaniji izučavalac i najbolji poznavalac Savinog slikarstva Miodrag B. Protić zapazio je u ovom „utopijskom diskursu i izvesnu intuiciju postmodernog”. Protić u ovom ciklusu velikih formata nije video izuzetno delo. Takođe pouzdan poznavalac Savine umetnosti, koji je kao dečak rastao u Savinom komšiluku i Šidu, dr Dimitrije Bašičević dozvolio je mogućnost da u nekom drugom vremenu, u izmenjenim uslovima shvatanja stila, „Šidijanke” budu drugačije viđene.

I, kao što često biva u vrednovanju umetnika i njihovih dela, skoro prevratnički posao nisu preduzeli „ovlašćeni” merioci umetničkih vrednosti već lekar po struci, više saputnik nego tumač umetnosti, dr Vojin Bašičević. Njemu se pre desetak godina učinilo da je to „drugo” vreme došlo, pa je o svom trošku objavio do sada najpotpuniju i najuspešniju monografiju o ovom Šumanovićevom ciklusu. Dr Vojin Bašičević rođeni je brat poznatog slikara i istoričara umetnosti dr Dimitrija Bašičevića, koji živeo i umro u Zagrebu. Obojica su sinovi Ilije Bašičevića Bosilja, šidskog naivnog slikara svetske slave. Istražujući veliku umetničku i ljudsku zagonetku svog oca, dr Vojin Bašičević nije mogao da zaobiđe ni kontroverznu osudu Savinog ciklusa, i nije se zaustavio sve do pristanka Galerije „Sava Šumanović” da se svi aktovi „Šidijanki” izlože zajedno, bez prisustva drugih Savinih slika. Posle velikog uspeha izložbe u Šidu 1997. godine, „Šidijanke” su viđene u Novom Sadu i Beogradu.

– Nije bilo pravično, a pokazalo se da nije bilo ni održivo, da se o Savinim „Šidijankama” donosi sud na osnovu dve-tri slike iz ovog velikog ciklusa. Zaista, svi su videli samo dve-tri slike i na osnovu njih sudili. Niko nije video sve. Kao da je sud unapred pripremljen, pa svako mora da se drži njega. Možda samosvojan i iskren, nekakav autoritet je presudio a drugi su to orkestrirano ponavljali, sa malim izmenama, ne uspevajući da dođu do sopstvenog suda – kaže Bašičević.

„Šidijanke” je radio zreli Šumanović, pa je to veoma važna činjenica u vrednovanju ovog ciklusa. Malo je verovatno da bi umetnik takvog rukopisa i tolikog iskustva dozvolio sebi tako veliku zabludu, za kakvu su ga neki „optuživali”.

Lekaru po struci, dr Vojinu Bašičeviću niko nije odrekao kvalifikovanost za podvig jer je pored svoje osnovne profesije, u senci svog oca, genijalnog naivnog slikara Ilije Bašičevića Bosilja, i u senci svog brata, stekao samosvojne kriterijume gledanja slikarskog dela. Bašičević je ubedio i Jerka Denegrija da učestvuje u ovoj neobičnoj promotorskoj avanturi, ubedio je i tadašnjeg direktora Galerije „Sava Šumanović” u Šidu Nadeždu Grozdanić da iz galerijskog prostora skloni sve druge slike i izloži samo „Šidijanke”. Kad su ova naga ženska tela, sa pejzažima u pozadini, prekrila zidove galerije, lako je mogla da se vidi nepravičnost izvođenja zaključaka o ovom ciklusu na osnovu gledanja dve-tri slike.

Možda je još uvek otvoreno pitanje da li je došlo vreme za drukčije vrednovanje „Šidijanki”. Međutim, sasvim je sigurno da je Sava Šumanović, stavljajući jedan te isti ženski lik u različite poze i u različite kolorističko-svetlosne situacije, islikao svojevrsnu „Pesmu nad pesmama”. To je monumentalna poema o ženskom telu, bez presedana po čednosti, naivnosti i liričnosti.

O tom ponavljanju jednog te istog lika, Lazar Trifunović u delu „Srpsko slikarstvo 1900–1950” kaže da je Sava „sa upornošću ali i sa posustalom maštom tražio nove i neobične stavove. Zato je došlo do neminovnog ponavljanja i nesrećnih kompozicionih rešenja, u kojima je ponekad ponestajalo nadahnuća, tako da se najslabiji radovi iz poslednje decenije nalaze u ovoj grupi slika”.

Sava je ovaj ciklus radio četiri godine, pisao je Dimitrije Bašičević, koji je u vreme svoje mladosti bio savremenik Save Šumanovića. Iako kvalitetom nije najsnažniji, on je među svim ciklusima najvažniji za razumevanje Savine umetničke prirode, sklone želji za prodiranjem u suštinu stvari i u težnji za nemogućim.

„Šidijanke”, završene pre 70 godina, pre svega su umetnikova težnja ka nemogućem. Umetničko delo, u suštini, meri se po tome koliko se umetnik primakao nemogućem. Rečju, pošto nam nemoguće nije suđeno, umetnički podvig, pogotovu ovako veliki, ne može da se razume samo u jednom vremenu. Deo „suđenja” valja ostaviti za one posle nas, kojima će veća vremenska distanca omogućiti nepristrasnije tumačenje.

Dragorad Dragičević
objavljeno: 17.09.2008

Vidra
Član
Član

Broj poruka : 10661
Datum upisa : 25.03.2010
Lokacija : Bgd

Nazad na vrh Ići dole

Re: Sava Šumanović

Počalji od Sponsored content Danas u 9:47 am


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu