Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 43 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 0 Skrivenih i 41 Gosta :: 2 Provajderi

Klaudije, laza

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
https://s30.postimg.org/9t5o9ultt/weather2umbrella.jpg
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od slavena taj Uto Maj 25, 2010 11:05 am

Svi znamo da pojedine namirnice imaju skrivene kalorije i masnice...

Navodim one za koje ja znam.....

MOCARELA SIR u 100 gr.ovoga sira ima oko 20 g masti.
jedna porcija paradaiza sa mocarela sirom ,maslinovim uljem i parcetom hleba
ima oko 550 kalorija - kao jedno pakovanje cipsa!

MASLINE .
Nisam mogla da verujem da u jednoj maslini ima masnoce koliko i u jednoj cokoladici!
Zato ,umesto njih ,bolje je pojesti neko drugo povrce.

GUMENE BOMBONE - one su cesto alternativa ljubitelja cokolade.
Ali u tri bombonice krije se cak jedna kocka secera.
Umesto toga ,bolje je pojesti recimo red crne cokolade.

VESTACKI ZASLADJIVACI - tek tu treba biti mnoogo oprezan ,i dobro procitati listu sastojaka.
I ako nam nisu poznata vise od tri sastojka ,ne treba ih koristiti!

Pisite svoja saznanja ,jer ovo nije sve ,ovo je samo jedno od mnogih...
avatar
slavena
Legendarni član

Broj poruka : 19245
Datum upisa : 06.04.2010
Lokacija : sever

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od slavena taj Uto Maj 25, 2010 11:12 am

Mada ,ima i NAMIRNICA SA NEVEROVATNO MALO KALORIJA.
I ove namirnice su obavezne u dijetama jer najvise i pomazu mrsavljenju
(kalorije se odnose na 100 g namirnica)

PECURKE imaju 15 kcal.
Veliki su izvor vitamina ,dijetalne su i brzo zasite

KEOMPIR - 70 kcal . (baren ,pecen u kori)
Brzo zasiti ,a ima smao 0,1 % masti

CURECE GRUDI - 100 kcal.
i nap.sa povrcem za veceru ,savrsen su sagorevac masnih celija.

Znaci ,nije sve tako crno,ali treba samo otkriti sta...
avatar
slavena
Legendarni član

Broj poruka : 19245
Datum upisa : 06.04.2010
Lokacija : sever

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od drdoktor taj Uto Maj 25, 2010 11:34 am

Po meni najbolje je probusiti kasiku
avatar
drdoktor
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1448
Datum upisa : 06.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od Fraya taj Uto Maj 25, 2010 12:11 pm

drdoktor ::Po meni najbolje je probusiti kasiku

Ko uopste i jede kasikom?
A narocito, sta
avatar
Fraya
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2139
Datum upisa : 19.04.2010
Lokacija : suncana strana sokaka

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od slavena taj Sre Jun 30, 2010 12:14 pm

drdoktor ::Po meni najbolje je probusiti kasiku

100 % se pokazalo ispravnim

Ali grickalice (koje ja uzgred obozavam ) Stapici sa zitaricama ,kako to zdravo zvuci ,ali jedna kesa ove grickalice ima oko 50 g i sadrzi oko 200 kalorija i 10 g masti - odnosno jos vise ako su sa cokoladom.

I zato umesto toga ,bolje je pojesti jedan mini dvopek ili malo kuvanog pirinca ...
avatar
slavena
Legendarni član

Broj poruka : 19245
Datum upisa : 06.04.2010
Lokacija : sever

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od slavena taj Pet Okt 22, 2010 11:13 am

Dolaze hladniji dani ,treba jesti sto vise kiselog kupusa...jer em, sto je zdrav kiseo kupus je veoma lagan ima i malo kalorija, ali je i najbolji detoksikant organizma...

Ali i kiseli krastavci su jako dobri jer zahvaljujuci jacini kiseline , stvaraju osecaj sitosti.
avatar
slavena
Legendarni član

Broj poruka : 19245
Datum upisa : 06.04.2010
Lokacija : sever

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od Avramova taj Pet Okt 22, 2010 1:05 pm

Nije toliko važno koliko kalorija se unese već koliko se potroši.


____________________________________________________________________________________
Πάντα ῥεῖ
Метнуше замку ногама мојим и стегоше душу моју,
ископаше преда мном јаму и сами падоше у њу. (Псалм Давидов, 57.6)
avatar
Avramova
Legendarni član

Broj poruka : 69583
Datum upisa : 07.03.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od ttooma taj Sub Nov 19, 2016 4:43 pm

Razumno i redovno uzimanje hrane

Uzimanje i unošenje hrane u organizam predstavlja jedan osnovni i svakodnevni proces koji se odvija na zahtev organizma.  Osnovna potreba svih živih bića pa i čoveka je potreba za hranom. Unošenjem hrane obezbeđujemo održavanje života, porast mladih organizama, stvaranje ćelija za obnovu istrošenih tkiva kao i stvaranje energije koja omogućuje odvijanje svih fizičkih i mentalnih aktivnosti.

Još od pradavnih vremena ljudi su se borili da sebi obezbede dovoljno hrane da bi preživeli. U to doba, pa sve dok se nauka o ishrani nije razvila, odabiranje hrane je bilo slučaju i instiktu. O tog perioda pa sve do današnje civilizacije ljudska vrsta se hranila pojedinim biljnim vrstama i životinjama u pojedinim delovima naše zelmlje. U mlađe kameno doba broj biljaka koje čovek poznaje kao korisne penje se već na stotinu. U kasnijem periodu ljudi su otkrili i med kao vrstu hrane. Malo je biljaka i životinja koje čovek nije probao da jede. Posle otkrića Amerike naš kontinent je upoznao mnoge korisne biljke koje je upotrebljavao za ishranu kao što su: kukuruz, krompir, paradajz itd. Već u praistorijsko doba čovek je počeo gajiti odabrane biljke kao što su žita i loviti divljač koje su pripitomljavali.

U raznim delovima sveta postoji raznovrsna kuhinja. Jedan od osnovnih organa u kojima započinje varenje hrane jeste usna duplja. U usnoj duplji se nalaze pljuvačne žlezde koje su veoma važne za natapanje hrane vodom , odnosno, pljuvačkom koja omogućava lakše varenje hrane. Pljuvačne žlezde imaju duge izvodne kanale koji su obloženi ćelijama sposobnim ne samo za sekreciju pljuvačke nego i za apsorbciju. Postavlja se pitanje šta je to pljuvačka?

Pljuvačka je tečnost, odnosno sok koji luče pljuvačne žlezde koja se nalazi u ustima. Ona sadrži oko 99% vode i 1%  čvrstih sastojaka. Nešto više od polovine čvrstih sastojaka  pljuvačke su organska jedinjenja  a ostatak čine neorganske soli. Pa tako da sem vode sadrži elektrolite, natrijum, kalijum,kalcijum, magnezijum,hlorid, bikarbonate, fosfate, mukus( bala), antibakterijske supstance,enzime, ćelije. Dnevno se izluči od 800- 1500 ml. Najvažniji organski sastojak pljuvačke jeste ferment koji se zove ptijalin.

Takođe, još jedanod organa koji je veoma važan za varenje hrane jeste želudac. U želudcu se vrši varenje hrane i to uz pomoć motornoj aktivnosti želudca koji se naziva peristaltika. Želudačni sok luče žlezde  želudačne sluzokože. To je bistra bezbojna tečnost kiselog ukusa, bez mirisa. Dnevno se izluči oko 2 litra. Želudačni sok se , pre svega, sa stoji od vode koji čini 99%. Od ostalih sastojaka ima  malo neorganskih( hlorovodonična kiselina) i nešto više organskih materija( fermenata).

Želudačni sok sadrži:

1. Pepsin;
2. Lipazu;
3. Labferment;

Pepsin je najvažniji ferment želudačnog soka. Žlezde želudačne sluzokože luče ga u neaktivnom stanju , kao pro ferment pepsinogen. Aktivira ga hlorovodonična kiselina.

Lipaza je veoma značajna za varenje masti.

Labferment proteolitički ferment želudačnog soka. Pod dejstvom labfermenta razlaže se kazein ( belančevina koja se nalazi u mleku). Hrana koju unesemo u organizam posle nekoliko časova pude svarena hranljiva masa koja se naziva himus.

U organima u kojima se vrši varenje hrane odvijaju se neki fiziološki procesi koji omogućavaju lakše varenje hrane. Organi za varenje luče pojedine sokove koji utiču na razlaganje hranljivih materija  na prostija jedinjenja. I te materije se nazivaju fermenti.

Dakle, organizam ima potrebu za svakodnevno unošenje hranljivih materija koje unosimo kroz određenu vrstu hrane. Kada govorimo o zdravoj ishrani  obično mislimo na onu vrstu hrane  koja neće ugrožavati naš organizam i naše zdravlje. Pravilna ishrana omogućava  paravilan rast i razvoj  funkcionisanja organa, mentalne i fizičke sposobnosti. Zato je veoma bitno da govorimo deci  u porodici još od najranijih razreda  o kvalitetu hrane i njegovog uticaja na organizam. Jedan od bitnih faktora koji doprinosi zdravlju  organizma jeste hrana koju unosimo u organizam, vrsti hrane, vremenskog razdobolja  itd. Treba reći da za decu školskog uzrasta  koji pohađaju školu da je jako bitno  redovna ishrana. Kada redovno uzimaju hranu  ona tada pospešuju svoj rast i razvoj. Sasvim sigurno je da kada deca ne bi uzimala dovoljno količine hrane  koja im je neophodna za prvilan rast i razvoj  da bi uticalo na sprečavanje rasta i razvoja koštanog i mišićnog sistema, zatim do pravilnog funkcioniosanja unutrašnjih organa. Vrlo često se dešava da kada  kada deca ideu u školu  ne doručkuju žureći se kako bi što pre stigli na časove. Oni na taj način ugrožavaju  svoj organizam jer  preskaču jedan ili dva obroka koji su im neophodni svakodnevno. Tada deca vrlo često ne osećaju glad aili pri kraju njihovih časova  vrlo često osećaju vrtoglavicu , mučninu, pad koncentracije, pospanost itd. To je dakle, proizvod manifestovanja neunošenja hrane i tada dolazi do reakcije organizma. I kada tako potraje duži vremenski period u kome dete u toku dana jednom ili eventualno dvaput uzme hranu a jedan deo hrane preskoči tada vrlo često oslabi organizam i dolazi do pada imuniteta. Zato je veoma važno pravilno rasporediti  unošenje hrane u toku jednog dana.
 Deca kada pohađaju školu a pogotovo u starijimm razredima ona upotrebljava sličnu hranu kao i odrasli. S obzirom na to  što deca već od sedme godine  provode u toku dana po nekoliko ( obično od 3- 6) časova u školi, pruža se mogućnost da uz pomoć kuhinja koje se nalaze u sklopu škole, doprinese poboljšavanju ishrane, odnosno njihovog psihosomatskog razvoja. Shootz je uspeo da se u Norveškoj uvede tzv. Oslo doručak sa ciljem da se omogući ishrana onoj deci koja nisu imala mogućnosti u svojim porodicama iz pojedinih zaloga. Razlozi su  bili , pre svega, ekonomske, socijalne i kulturalne prirode. Dakle, cilj je bio pomoći deci koja nisu imala mogućnosti redovne ishrane u svojim kućama. U kuhinji hrana je pre svega bazirana deci školskog uzrasta koja pre svega obuhvata hranu mlečnih proizvoda. Pa tako da se najčešće deci obezbeđuje od 250-500 ml mleka, kifla, čaj, marmelada,hrana od raznog testa itd. U nekim školama hrana je dopunjena i ponekim voćem ili povrćem. Hrana koja se deci obezbeđuje u školama ima za cilj da omogući pravilan mentalni i fizički rast i razvoj dece. Vrlo često deca se zadese u pojedinim situacijama da osete potrebu za hranom, jer u tom periodu osete potrebu za hranom je im opada koncentracija, imaju manju mogućnost da slušaju, uče o onome što ih učitelj ili nastavnik podučava u školi  itd.

Životne namirnice jesu  proizvodi biljnog i životinjskog porekla koji se koriste za ishranu ljudi. Veoma je važno reći da vrsta hrane koju ljudu upotrebljavaju zavisi u kom delu sveta žive. Pa tako da u pojedinim područjima dalekog istoka hrana se bazira na različitim vrstama biljaka kojim se hrane. Dok životinjske namirnice ne upotrebljavaju. Takav način ishrane sprečava organizam od nastanka raznih vrsta bolesti i nastanka gojaznosti. U nekim delovima sveta se upotrebljava određene vrste mesa za ishranu. Od nastanka civilizacije pa do usavršavanja društvenih zajednica došlo je do mnogih promena u pogledu načina ishrane. U primitivnim društvima hrana se pre svega bazirala na divljači, odnosno, na ishranu mesom. Upotrebaljavali su i biljnu hranu ali u znatno manjim količinama. Kasnije , kada je civilizacija napredovala i kada je došlo do modernizacije društva i poštovanje društvenih kodeksa impliciralo je znatne promene kada je u pitaju ishrana.  

Sticanjem obrazovanja, sticanje kulturoloških osobina i razvijanje religijskih osnova je omogućilo ekspanziju raznovrsnog mišljenja kada je u pitanju ishrana. Vrlo je važno steći naviku kod dece da hranu koju unesu u organizam bude bazirana na voću i povrću. Treba reći da ne postoje različite vrste hrane koje sadrže iste hranljive sastojke i hranljive materije koje imaju istu vrednost. Dakle u nekoj određenoj hrani naćićemo određene vitamine dok u nekoj drgoj hrani ćemo naći neke druge vitamine.  Zbog toga je neophodno da pojedinac unosi svakodnevno različutu vrstu hrane u različitim količinama. Od ukupne težine odraslog čoveka, mineralne materije čine 4,4%.

kalcijum 1540 grama
fosfor 840 grma
kalijum 245 grama
sumpor 175 grama
natrijum 105 grama
hlor        105 grama
magnezijum 35 grama
gvožđe 2,8 grama
kobalt 1 miligram
cink        2-3 grama
bakar        2,6 grama
fluor        1gram
jod        1 gram

S obzirom na ulogu u organizmu sve hranljive materije svrstavamo u dve grupe:

• u grupu gorivnih materija
• u grupu gradivnih materija

Gradivne materije su one materije koje pre svega bitne za izgrađivanje ćelije i tkiva. U red gradivnim materija ubrajamo belančevine, mineralne materije i vodu.

Gorivne materije služe , pre svega, kao izvor energije. U ovu grupu ubrajamo ugljene hidrate i masti.

Redovno uzimanje hrane pospešuje metabolizam, jačanje organizma, rast i razvoj ako se radi o nekoj osobi školskog uzrasta. Hranu koju unosimo u organizam  sastavljena je iz 3 glavne grupe:

1. Masti;
2. Ugljenih hidrata
3. Belančevina

Osim ovih grupa  dolaze još u obzir i mineralne soli.

Poseban značaj za ljudski organizma imaju  ugljenik, kiseonik, vodonik i azot. Oni ulaze u sastav triju grupa jedinjenja iz kojih je u uglavnom  izgrađen ljudski organizam u sastavu belančevina, masti i ugljenih hidrata. U toku sagorevanja , odnosno, oksidacionog razlaganja u našim ćelijama belančevine, masti ali isto tako i ugljeni hidrati oslobađaju određenu količinu energije.

Već 1906 godine engleski naučnik Frederik Gowland Hopkins ( 20 jun 1861-16 maj 1947 godine) utvrdio je da postoje u hrani  izvesne supstance  koje, s obzirom da se u hrani nalaze u minimalnim količinama  ne predstavljaju gotovo nikakvu hranljivu vrednost  pa ipak njihov nedostatak  u hrani može da prouzrokuje izvesne patološke promene. Te supstance nazvane su  ranijim imenom  akcesorne hranljive materije (dopunske), a na predlog poljuskog hemičara Kazimira Funka ( 23 februar 1884- 19 novembra 1967 godine) biohemičar rođen u Varšavi. Poznat je po tome kada je izolovao prvi vitamin koji se naziva tiamin iz ljuspe pirinča.  i 1911 godine nazvane su vitaminima.

 Kazimir Funk                                                          Frederik Gowland Hopkins

Vitamini su veoma potrebni organizmu. Ukoliko ne bismo redovno unosili vitamine došlo bi do oštećenje organizma i do pojave određenih bolesti. Da bi organizam pravilno funkcionisao potrebna je redovna i raznovrsna hrana kako bu u organizam uneo sve količine vitamina koje su mu neophodne. Poremećaji koji nastaju usled nedovoljnog unošenja vitamina u organizam naziva se hipovitaminoze.

Masti i ulja se u velikim količinama nalaze u biljnom i životinjskom organizmu. Potpuni estri glicerina zovu se opštim imenom trigliceridi. Čvrsti gliceridi  nazivaju se mastima a tečni uljima.

Ugljeni hidrati (glicidi)

Su osnovni izvori energije  jer daju oko 60% energije u dnevnom obroku. Energetska vrednost  1 grama ugljenih hidrata  iznosi 16, 7 KJ ili 4 kcal. Sve vrsta ugljenih hidrata ( monosaharidi, disaharidi i polisaharidi) imaju istu biološku vrednost  međusobno se razlikuju  samo po brzini korišćenja u organizmu i stepenu slatkoće.

Monosaharidi

U monosasharide spadaju:

• Glukoza
• Fruktoza
• Galaktoza

Lako se rastvaraju u vodi  i brzo resorbuju iz creva.

Glukoza- se najbrže resorbuje a u organizam se koristi kao izvor energije i sinteze glikogena. Resorbovanu ili usvojenu glukozu odnosi u jetru vena koja se naziva porta( portalna vena). Glukoza se nalazi se u raznim plodovima i u medu. Fruktoza ima slično svojstvo kao i glukoza. Krv velikog krvotoka snabdeva glikozom sve naše ćelije. U ćelijama se glikoza razgrađuje procesom oksidacije pri čemu se oslobađa energija.
 
Na slici je prikazana plavom bojom portalna vena

Disaharidi

U disaharide spadaju:

• Saharoza
• Laktoza
• Maltoza

Sporije se resorbuju, jer se prethodno razlažu na monosaharide. Saharoza po svom sastavu  slična je monosaharidima. Ovaj visokorafinirani šećer  nije poželjan u većim količinama  jer utičući na metabolizam masti  pojačava pretvaranje u mast i drugih hranljivih supstanci ( skroba masti i delimično belančevina.

Laktoze (mlečni šećer)  ima samo u mleku  mlečnim proizvodima.

Polisaharidi

U polisaharide spadaju skrob i glikogen.

Najsporije se koristi , jer se u procesu varenja razlažu do monosaharida- glukoze, potpuno kroz brojne međuprodukte ( dekstrin, disaharid).

Skrob je glavni polisaharid  biljke a nalazi se  u raznim biljnim tkivima  i organima. Služi kao rezervna hrana. Veoma je važan sastojak u ishrani. Pod mikroskopom gledano  skrobna zrnca su razne veličine  i raznog oblika. Skrob je jedan od prvih asimilacionih  proizvoda biljke , a stvara se iz vode i  ugljen dioksida koji se nalazi u vazduhu, a uz pomoć svetlosne energije  i biljne bojne materije hlorofila.  Najvažniji izvori su  žita, leguminoze i krompir.

Glikogen- se sintetiše u organizmu ljudi i životinja iz glukoze, deponuje se u jetri ( najveše u mišićima, i zato predestavlja energetsku rezervu). U poslednje vreme prehrambeni značaj daje se  i drugim složenim ugljenim hidratima, kao što su celuloza, hemiceluloza i pektin. Te supstance nalaze se u dijetnim biljnim  vlaknima , koja predstavljaju ostatke  biljnih ćelija  ( uglavnom zida ćelija) koje se ne mogu stvarati delovanjem  digestivnih fermenata  u tankom crevu.

Celuloza je nerastvorljiva u vodi  ali vezuje znatne količine vode  ( do 40% svoje mase). Hemiceluloza ima  visok kapacitet  vezivanje vode i katjona. Treba reći da se razlaganje složenih ugljenih hidrtata započinje u ustima. Pod dejstvom ptijalina( amilaza pljuvačnog soka) skrob se razgradi do maltoze. Kako se hrana zadržava u ustima kratko vreme 20- 30 sekundi, varenje skroba pod dejstvom ptijalina nije od naročitog značaja. U želudačnom soku nema fermenata koji deluju na ugljene hidrate. Ovde se nastavlja razgradnja skroba pod dejstvom ptijalina, dok kiseli želudačni sok ne natopi sasvim  hranu koja je došla iz ustiju. Pektini formiraju  gelove i vezuju vodu, katjone, žučne kiseline i organske supstance.

Dnevne upotrebe u ugljenim hidratima zavise od  fizičkog opterećenja, odnosno energetskih rashoda. Hranom unosimo sve ugljene hidrate , pa tako da:

Hranljive materije                                           vrsta hrane

Ugljene hidrate     hleb, pirinač itd.
    skrob krompir
Glukozu i fruktozu skoro sve vrste voća
laktozu mlekom
celulozu Povrćem i voćem

Belančevine

Su nezamenjive hranljive supstance. Belančevine( protein) su organska jedinjenja. Ime “protein” potiče od grčke reči protos- prvi. Proteini čine osnovnu materiju ćelija i petinu od ukupne težine tela. Treba reći da je molekulu belančevina izgrađen iz 4 elemenata: ugljenika, kiseonika,vodonika i azota. U sastav najvećeg broja belančevina ulazi i sumpor a neke od njih sadrže još i fosfor. Neophodne su za izgradnju i regeneraciju ćelija i tkiva, a time i za rast i razvoj organizma. Ulaze u sastav fermenata , koji regulišu metaboličke procese. Služe za stvaranje sokova za varenje , belančevina plazme, hemoglobin, hormona, imunih antitela, i nekih vitamina. Samo u ćelijama našeg tela ima oko 1600 različitih belančevina. Nedostatak u ishrani može se manifestovati:

1. Poremećajem rasta i razvoja kod dece i omladine;
2. Regeneracije ćelija  i otpornost organizma;
3. Pojavom malokrvnosti;
4. Usporenim zarastanjem rana;
5. Poremećajima u funkciji mozga;
6. Sposobnosti učenja i pamćenja itd.


Biološka vrednost belančevina  zavisi od njihove iskoristivosti  u organizmu i sadržaja nezamenjivih, esencijalnih amino- kiselina, koje organizam ne može snitetizovati( alin, leucin, izoleucin, lizin, metionin, treonin, triptofan, fenilanin, histidin).

Treba reći da je školskom detetu dovoljno  1,5- 2 g na dan za svaki kilogram svoje težine. Za izgradnju belančevina u našem telu potrebne su  i jednako važne sve amino kiseline. Međutim, sve aminokiseline ne moraju biti prisutne u našoj hrani zato što se neke od njih mogu da stavraju i u našim ćelijama.

Postoje nekoliko vrsta aminokiselina a to su: alanin, arginin, aspartic-aci( asparaginska kiselina), cistein, glutaminska kiselina, glutamine, glicin, histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilanin, prolin, serin, treonin, triptafon, tirozin, valin, selenocistein, i pirolizin. Amino kiseline koje se moraju unositi hranom zato što ih ne možemo  sintetisati, nazivaju se  bitne, nezamenjive ili esencialne aminokiseline u koje spadaju: arginin, glutamine, histidin, izoleucin, leucin, lizin, metionin, fenilanin,  treolin, triptafon, tirozin, valin,  selenocistein, pirolizin. One druge koje su od manjeg značaja u našoj ishrani, označavaju se kao neesencijalne aminokiseline( alanin, cistein, glutaminska, glicin, prolin,  serin).

Francuski hemičar Luis Nikolas Vauquelin je 1806 godine je otkrio prvu aminokiselinu u asparagusu ( vrsta biljke) i nazvao je asparagin.  Zatim je 1812 godine Wiliam Hyde Wollaston iz mokraćnog kamena izolovao aminokiselinu cistin .

Prva aminokiselina koja je izolovana iz hidrolizata protein iz kristalnog stanja  je glicin. Laurent i Horsfort su joj odredili hemijski sastav i nazvali je glikokol, a nešto kasnije J. J. Berzelius je predložio naziv glicin.
Stvaranje neesencijalnih aminokiselina u našim ćelijama ostvaruju se uz pomoć fermenata. Čovek svoje belančevine izgrađuje sedam iz aminokiselina koju hranom obezbeđuje. Ova se sinteza odvija u svim ćelijama ali se najviše belančevina ipak stvori u jetri (oko polovine). Aminkiseline se pri toj sintezi vezuju po određenom redu. Ako na određenom mestu nema potrebne aminokiseline čitav se niz raspada a do sinteze belančevina ne dolazi. U sastav nekih belančevina ulaze pored amino kiselina i druga jedinjenja. Pa tako da možemo belančevine podeliti na proste belančevine i složene.

Proste belančevine pri hidrolizi( raspadanje molekula uz pomoć vode) daju samo amino kiseline.
Složene belančevine pri razgradnji oslobađaju  pored aminokiselina i neka druga jedinjenja. Proste belančevine se, takođe , dele na više grupa jer mogu imati različite osobine. Proste belančevine možemo podeliti:

a) Albumini
b) Globulini
c) Prolamini
d) Histoni i protamini
e) Albuminoidi ili skleroproteini. Oni ulaze u sastav noktiju, kose, kolagena iz kostiju.
Složene belančevine možemo podeliti na više grupa:
a) Nukleoproteidi
b) Hromoproteidi
c) Glikoproteidi
d) Fosfoproteidi
e) Lipoproteidi

Poslednjih godina uobičajno je da se biološka vrednost belančevina isražava indeksom “neto iskoristivosti belančevina” koja iznosi za belančevine

• Jajeta 100
• Mleka 75
• Krompira 71
• Pirinča 57
• Soje 56
• Pasulja, graška 47
• Žito 40

Masti

Su koncentrisan  izvor energije ( 1g daje 37, 7 KJ ili 9 kcal). Jelu daje ukus i obezbeđuje duži osećaj sitosti. Masti izazivaju osećaj sitosti koji duže traje, jer se masti duže zadržavaju u želucu. Omogućavaju korišćenje vitamina rastvorljivih u mastima ( A, D, E , K). Neke masti su nosioci biološki veoma važnih supstanci: vitamina ( A, D i E), polinezasićenih masnih kiselina (linolne i lineolenske), fosfolipida (lecitina) i stearina ( sitoastearina, holesterola) Biološka vrednost raznih vrsta masti razlikuje se zavisno od sadržaja ovih bioloških važnih supstanci. Vitamn A se nalazi u maslacu i margarinu, vitamin E se nalazi u uljima. Ove masne kiseline su nezameljive. Imaju značajnu ulogu u organizmu. Pored ostalog povećavaju elastičnost i nepropustljivost krvnih sudova , ulaze u sastav ćelijskih membrana i utiču na metabolizam hiolesterola, povećavaju njegovo izlučivanje iz organizma na taj način što stvaraju sa njim labilna rastvorljiva jedinjenja fosfatidi među kojima je najzastuljeniji  lecitin, sastavni su deo ćelija  i tkiva. Najviše ih ima u mozgu , srčanom mišiću , jetri, polnim žlezdama. Aktivno učestvuju  u normalizaciji metabolizma  masti, utiču na intezitet  njihove resorpcije  i iskorišćavanje u tkivima. Da bi se obezbedio rast mladih bića, hranom se moraju, pored belančevina unositi i ugljeni hidrati i masti. Pored nabrojanih materija u organizam se moraju unositi i hrana koja sadrži vitamine i mineralne materije koje su neophodne za pravilan rast i razvoj. Za zadvoljavanje  energetskih potreba odnos ugljenih hidrata, belančevina i masti treba da bude 500:70:50 grama.

Mineralne supstance( materije)

Od svih minerala u ishrani posebnu pažnju zaslužuju od makroelemenata- kalcinum (Ca), magnezijum( Mg) i natrijum ( Na), a od mikroelemenata- gvožđe (Fe), Selen (Se) i Cinkk (Zn).
Kalcijum- ima detoksičnu ulogu u odnosu na metale.

Po količini u organizmu prvo mesto među mineralnim materjama čini kalcijum.  Veće količine kalcijuma  u ishrani (mleko, povrće , voće) podstiču deponovanje olova u kostima, čime se snižava njegova kocentracija u krvi i smanjuje opasnost od trovanja. Treba naglasiti da čovek prosečne težine ima oko 1,5 kilograma kalcijuma u sebi. Prema mišljenju stručnjaka dnevne potrebe kalcijuma kod odraslih kreće se  od 400- 500 mg. Potrebe za kalcijum zavise od doba starosti i fizičkog stanja organizma. Deca koja su u razvoju, pogotovu, deca školskog uzrasta treba da unose oko 1 gram dnevno. U ljudskom organizmu najviše kalcijuma se nalazi u kostima i zubima: 99% od ukupne količine kalcijum u telu izgrađuje zajedno  sa fosforom i magnezijumom naše kosti. Preostala količina kalcijuma , oko 1% od ukupnog kalcijuma u telu, rastvoren je u tečnostima tela. Rastvoreni kalcijum ima značajnu ulogu u koagulaciji krvi( zgrušavanju). Mleko, mlečni proizvodi i lisnato povrće najvažniji su izvori kalcijuma.

Fosfor-Po količini u telu fosfor dolazi odmah posle kalcijuma. Unosimo ga hranom u organizam. Ima ga gotovo u svim namernicama u kojim ima i kalcijuma. Navešćemo neke proizvode u kojima se nalazi određena količina fosfora: mleko, sir, jaja, ali ga ima i u namirnicama u kojima nema kalcijuma: žitarice. Treba reći da čovek prosečne težine  ima u sebi oko 850 grama fosfora.

Značaj fosfora za organizam je sledeći:

- Fosfor zajedno sa kalcijumom  izgrađuje kosti i zube.
- Fosfor ulazi u sastav  velikog broja različitih jedinjenja.

Sva ova jedinjenja imaju važne uloge u  u prometu materija i regulisanju prometa energije. Smatra se da je za ljudski organizam potrebno oko 1 gram fosfora dnevno.

Magnezijum- je neophodan za aktivnost mnogih fermenata , posebno onih koji su vezani za oksidativnu fosforizaciju. Zajedno sa kalcijumom učestvuje u izgradnji  kostiju. U njima se taloži u obliku nerastvorljivih soli i daje im čvrstinu. Treba naglasiti da je sastojak zelene boje biljaka tj. hlorofila, pa tako da ga u biljkama ima u ogromnim količinama. Normalizuje razdražljivost nervnog sistema , metabolizam masti i holesterola, podstiče lučenje žuči. Dnevne potrebe kreću se od  200- 300 mg. Ima ga dosta u povrću.

Natrijum-  Najzastupljeniji katjon u ekstraćelijskoj tečnosti. Bitan je za održavanje:

-električnog naboja ćelijske membrane acidobazne ravnoteže,
-bilansa vode u organizmu. Najveća količina natrijuma se unosi u organizam putem kuhinjske soli i preko druge hrane, a naročio one životinjskog porekla.

Gvožđe -  Gvožđe u organizam unosimo hranom. ima ulogu u oksidativnim procesima u organizmu ulazećui u sastav  hemoglobina, mioglobina i oksidacionih fermenata. Treba reći da se gvožđe u organizmu nalazi u mnogo manjim količinama nego kalcijum i fosfor. U telu odraslog čoveka ima oko 2,8 grama. Najveći deo gvođa ulazi u sastav krvne boje- hemoglobin( 70% od ukupne količine gvožđa). Deficit se veoma negativno odražava na fizičku kondiciju. Dnevne potrebe za odrasle muškarce iznosi 5-9 mg, a za žene 14- 28 mg. U telu ljudskog organizma igra veoma značajnu ologu za pravlan rast i razvoj pojedinca. Najvažniju ulogu ima kao sastojak hemoglobin u prenošenju kiseonika od pluća do ćelija.
Selen- oligoelement čiji se deficit negativno odražava na imunitet. Dnevne potrebe iznose 200 mikrograma, a dobija se iz žita, žumanceta, mesa, mleka, biljnog ulja.

Cink- je sastavni deo  niza fermenata i karbonhidrazu, i ima značajnu ulogu u metabolizmu belančevina i ugljenih hidrata. Dnevne potrebe za odrasle muškarce iznosi 2,2 mg, ali hranom treba unositi 22 mg, pošto se u organizam resorbuje samo oko 10 %.

Veoma važno mesto u ishrani zauzimaju vitamini koje svakodnevno unosimo hranom. Postoje nekoliko vrsta vitamina.
avatar
ttooma
Profi član
Profi član

Broj poruka : 1253
Datum upisa : 26.12.2012
Godina : 34

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od Hypnosis_ taj Sub Jan 14, 2017 11:41 pm

Navedena TABELA odnosi se na 100g povrća:

- Pasulj = 275 kcal
- Bob = 300 kcal
- Šargarepa = 39 kcal
- Prokelj = 42 kcal
- Karfiol = 14 kcal
- Mladi luk = 27 kcal
- Crni luk = 22 kcal
- Beli luk = 120 kcal
- Praziluk = 31 kcal
-Krastavac 15 kcal
- Boranija = 21 kcal
- Plavi patlidžan = 17 kcal
- Krompir = 83 kcal
- Grašak = 68 kcal
- Paradajz = 18 kcal
- Pirinač = 353 kcal
- Spanać = 13 kcal
- Tikvice = 16 kcal
- Rotkve = 14 kcal
- Kelj = 26 kcal
- Kelj papučar = 25 kcal
- Bundeva = 14 kcal
- Blitva = 13 kcal
- Celer = 20 kcal
- Keleraba = 26 kcal
- Paprika = 18 kcal
- Cvekla = 32 kcal
- Kelj = 23 kcal
- Zelena salata = 14 kcal
- Kupus = 23 kcal
- Kiseli kupus = 18 kcal
- Kiseli krastavci = 11 kcal
- Kisela paprika = 16
- Soja = 403 kcal
- Kukuruz = 356 kcal
- Špargle = 23 kcal
- Šampinjoni = 17 kcal
- Vrganj = 23 kcal
- Tartufi = 35 kcal
- Sušene pečurke = 143 kcal

Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od Hypnosis_ taj Sub Jan 14, 2017 11:42 pm

Voce

- Banane = 81 kcal
- Narandža = 34 kcal
- Mandarina = 42 kcal
- Trešnje = 45 kcal
- Višnje = 42 kcal
- Marela 31 kcal
- Jagode = 36 kcal
- Limun = 10 kcal
- Ananas = 45 kcal
- Dunja = 26 kcal
- Jabuke = 45 kcal
- Kruške = 48 kcal
- Šljive = 48 kcal
- Suve šljive = 269 kcal
- Grožđe belo = 65 kcal
- Grožđe crno = 55 kcal
- Suvo grožđe = 306 kcal
- Ogrozd = 39 kcal
- Borovnica = 55
- Brusnica = 14 kcal
- Kajsije = 35 kcal
- Kesten = 198 kcal
- Mušmula = 43 kcal
- Ribizla = 27 kcal
- Orah = 651 kcal
- Lešnik = 552 kcal
- Badem = 571 kcal
- Breskva = 44 kcal
- Nektarina = 49 kcal
- Dinja = 27 kcal
- Lubenica = 20 kcal
- Malina = 57 kcal
- Avokado = 125 kcal
- Kivi = 41 kcal
- Mango = 60 kcal
- Nar = 74 kcal
- Grejpfrut = 29 kcal
- Smokva = 42 kcal
- Suva smokva = 229 kcal
- Kikiriki = 528 kcal
- Pistaći = 586 kcal cal

Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od Hypnosis_ taj Sub Jan 14, 2017 11:43 pm

Kalorijske vrednosti MESA i Mesnih prerađevina

MESO (100g)

* Svinjetina masna = 375 kcal
* Svinjetina posna = 151 kcal
* Govedina masna = 220 kcal
* Govedina posna = 130 kcal
* Teletina masna = 202 kcal
* Teletina posna = 112 kcal
* Jagnjetina masna = 280 kcal
* Jagnjetina posna = 120 kcal
* Jaretina = 115 kcal
* Kozije meso = 162 kcal
* Konjsko meso = 112 kcal
* Zečetina = 164 kcal
* Ovčetina = 297 kcal
* Jarebica = 250 kcal
* Fazan = 142 kcal
* Divlja patka = 235
* Divlji zec = 127 kcal
* Jelen i srna = 125 kcal
* Piletina = 197 kcal
* Ćuretina = 145 kcal
* Guska = 205 kcal
* Patka = 340 kcal

IZNUTRICE (100g)

* Džigerica pileća = 130 kcal
* Džigerica svinjska = 145 kcal
* Džigerica goveđa = 164 kcal
* Džigerica teleća = 152 kcal
* Goveđi jezik = 156 kcal
* Goveđi bubrezi = 85 kcal
* Jagnjeći bubrezi = 91 kcal
* Svinjski bubrezi = 91 kcal
* Goveđe srce = 110 kcal
* Jagnjeće srce = 120 kcal
* Svinjsko srce = 95 kcal
* Mozak jagnjeći ili teleći = 112 kcal

MESNE PRERADJEVINE (100g)

* Slanina = 780 kcal
* Šunka dimljena = 421 kcal
* Suvi vrat = 455 kcal
* Salama svinjska = 467 kcal
* Salama goveđa = 455 kcal
* Mortadela = 427 kcal
* Mesni narezak = 340 kcal
* Viršle = 332 kcal
* Pileće viršle = 260 kcal
* Svinjska kobasica sveža = 340 kcal
* Svinjska kobasica dimljena = 520 kcal
* Čajna kobasica = 351 kcal
* Čvarci = 745 kcal
* Čvarci duvanski = 525 kcal
* Pašteta = 326 kcal

Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od Hypnosis_ taj Sub Jan 14, 2017 11:44 pm

Mleko i mlecni proizvodi

Kalorijske vrednosti mleka i mlečnih proizvoda

* Mleko kravlje punomasno = 65 kcal
* Mleko kravlje obrano = 35 kcal
* Mleko kozije = 72 kcal
* Mleko ovčije = 97 kcal
* Jogurt = 68 kcal
* Jogurt voćni = 98 kcal
* Kefir = 62 kcal
* Surutka u prahu = 350 kcal
* Mileram = 341 kcal
* Pavlaka slatka = 286 kcal
* Pavlaka kisela = 204 kcal
* Kiselo mleko = 62 kcal
* Čokoladno mleko = 94 kcal
* Mlečni sladoled = 152 kcal
* Kamember sir = 285 kcal
* Čedar sir = 405 kcal
* Edamer sir = 347 kcal
* Ementaler sir = 389 kcal
* Gorgonzola sir = 348 kcal
* Gauda sir = 395 kcal
* Mocarela sir = 226 kcal
* Parmezan = 407 kcal
* Rokfor sir = 360 kcal
* Mlad sir = 357 kcal
* Ovčiji sir = 321 kcal
* Sirni namaz = 247 kcal

Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od Hypnosis_ taj Sub Jan 14, 2017 11:44 pm

Riba i morski proizvodi

- Pastrmka potočara = 84 kcal
- Pastrmka kalifornijska = 196 kcal
- Štuka = 87 kcal
- Šaran = 129 kcal
- Som = 175 kcal
- Mrena = 85 kcal
- Krkuša = 75 kcal
- Klen = 80 kcal
- Jegulja = 238 kcal
- Grgeč = 78 kcal
- Deverika = 107 kcal
- Jesetra = 110 kcal
- Tuna sveža = 225 kcal
- Tuna konzervirana = 258 kcal
- Sardina u ulju = 330 kcal
- Skuša = 175 kcal
- Losos = 210 kcal
- Bakalar svež = 82 kcal
- Bakalar sušeni = 343 kcal
- Zubatac = 79 kcal
- List = 84 kcal
- Oslić = 72 kcal
- Iverak = 80 kcal
- Morski pas = 82 kcal
- Moruna = 98 kcal
- Cipal = 98 kcal
- Inćuni u konzervi = 173 kcal
- Haringa = 235 kcal
- Dimljena haringa = 210 kcal
- Rakovi = 73 kcal
- Lignje = 82 kcal
- Ostrige = 50 kcal
- Dagnje = 67 kcal
- Škampi = 90 kcal
- Jastog = 87 kcal
- Sipa = 74 kcal
- Kavijar = 263 kcal

Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od Hypnosis_ taj Sub Jan 14, 2017 11:44 pm

NAPICI (1 dl)


* Kakao = 371 kcal
* Pivo = 40 kcal
* Vino = 86 kcal
* Rakija = 228 kcal
* Koka kola = 39 kcal
* Sok od sveže ceđenog limuna = 36kcal
* Sok od breskve = 48 kcal
* Sok od jagode = 22 kcal
* Sok od narandže = 49 kcal
* Sok od sveže ceđene narandže = 43
* Sok od borovnice = 41 kcal
* Sok od grožđa = 65 kcal
* Sok od grejpfruta = 49 kcal
* Sok od sveže ceđenog grejpfruta = 30 kcal
* Sok od jabuke = 50 kcal
* Sok od kajsije = 57 kcal
* Sok od kruške = 51 kcal
* Sok od ananasa = 54 kcal
* Sok od paradajza = 21 kcal
* Sok od sveže ceđenog paradajza = 20 kcal
* Sok od cvekle = 45 kcal

Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od Hypnosis_ taj Sub Jan 14, 2017 11:44 pm

Kalorijske vrednosti DESERTA:

* 1 parče voćne pite = 405 kcal
* 3 kugle sladoleda = 194 kcal
* 1 parče torte = 356 kcal
* Mlečna čokolada = 520 kcal
* Čokoladne bombone = 495 kcal
* Čokoladni namaz = 538 kcal
* Mančmelou = 330 kcal
* Bombone = 385 kcal
* Voćne bombone = 290 kcal
* Gumene bombone = 342 kcal
* Marmelada = 250 kcal
* Voćni žele = 258 kcal
* Kompot od ananasa = 78 kcal
* Kompot od breskve = 85 kcal
* Kompot od kruške = 76 kcal
* Kompot od kajsije = 86 kcal
* Kompot od šljiva = 71 kcal
* Kompot od višanja / trešanja = 77 kcal
* Med = 322 kcal
* Šećer = 401 kcal
* Braon šećer = 380 kcal
* Piškote = 390 kcal
* Keks = 420 kcal
* Čokoladni keks = 528 kcal

Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od Hypnosis_ taj Sub Jan 14, 2017 11:45 pm

Kalorijske vrednosti ostalih namirnica

* Puter = 768 kcal
* Margarin = 765 kcal
* Maslinovo ulje = 901 kcal
* Majonez = 708 kcal
* Ulje sunckretovo = 884 kcal
* Raženi hleb = 247 kcal
* Graham hleb = 208 kcal
* Beli hleb = 235 kcal
* Crni hleb = 223 kcal
* Kukuruzni hleb = 210 kcal
* Ovsene pahuljice = 365 kcal
* Špagete = 380 kcal
* Testenine sa jajima = 368 kcal
* Testenine bez jaja = 336 kcal
* Kukuruzno brašno = 366 kcal
* Pšenično brašno = 350 kcal
* Raženo brašno = 336 kcal
* Heljdino brašno = 345 kcal
* Sojino brašno bez masnoće = 347 kcal
* Sojino brašno punomasno = 460 kcal
* Soja u zrnu = 425 kcal
* Pšenični griz = 369 kcal
* Kornfleks = 369 kcal
* Kokice = 375 kcal
* Tofu = 70 kcal
* Sojino mleko = 37 kcal
* Krekeri = 492 kcal
* Slani štapići = 384 kcal
* Jaja = 159 kcal
* 1 prženo jaje = 110 kcal
* 1 kuvano jaje = 77 kcal
* 1 parče pice = 180 kcal
* Porcija pomfrita = 180 kcal
* Pljeskavica u lepinji = 350 kcal
* 1 šnicla = 235 kcal

Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od Batista taj Sub Jan 14, 2017 11:59 pm

Hypnosis_ ::Kalorijske vrednosti MESA i Mesnih prerađevina

MESO (100g)

* Svinjetina masna = 375 kcal
* Svinjetina posna = 151 kcal
* Govedina masna = 220 kcal
* Govedina posna = 130 kcal
* Teletina masna = 202 kcal
* Teletina posna = 112 kcal

Kako meso moze biti posno?
avatar
Batista
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2585
Datum upisa : 03.01.2014

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od Hypnosis_ taj Ned Jan 15, 2017 12:40 am

Pa ako imas masno (prosarano masnocom)logicno da bude i cisto krto meso bez truncice masnoce pa se tako kaze. ccc Smile

Hypnosis_
Profi član
Profi član

Broj poruka : 2027
Datum upisa : 18.11.2015

Nazad na vrh Ići dole

Re: Ishrana ....Gde se sve kriju kalorije?

Počalji od Sponsored content


Sponsored content


Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu