Navigacija
 Portal
 Forum
 FAQ
Ko je trenutno na forumu
Imamo 65 korisnika na forumu: 2 Registrovanih, 2 Skriven i 61 Gosta :: 1 Provajder

Brave Heart, Miško70

Najviše korisnika na forumu ikad bilo je 309 dana Pon Jan 09, 2012 11:51 pm
Zadnje teme
http://s16.postimg.org/a3qjjtmrl/biogen_DVA.png
Пројекат руске културе у Србији
http://s21.postimg.org/43y2a3nav/ruska_kultura_u_srbiji1.png
Traži
 
 

Rezultati od :
 


Rechercher Napredna potraga


Mentalna epidemija

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Ići dole

Mentalna epidemija

Počalji od drdoktor taj Pet Maj 21, 2010 11:48 pm

Mentalna epidemija

Ništa se u životu čoveka ne dešava (bilo spoljni uticaji, ili zbivanja u unutrašnjoj sredini), a da nema svoj dodir i odraz u srcu, pa je ritam srca i valjanost njegovog rada između dva vitalna događaja (rođenja, sa početkom života, prvim otkucajem srca, kao radosnog znaka života, i poslednjeg otkucaja srca, kao završnog i tužnog čina prestanka života – smrti), ujedno i mera i linija valjanosti srca, kvaliteta života i zdravlja. Između ova dva krajnja životna događaja (rođenja i smrti), odvija se život, delanje, ljubav, odrastanje, starenje, nada, sreća, uspeh, koji se mere, pre svega, brojem srećnih trenutaka koji zaustavljaju dah (stresovima koji su "so i začin života"), ali i onim koji remete našu psihostazu i homeostazu (dakle, stresovima koji mogu biti i uzrok bolesti i/ili "poljubac i zagrljaj smrti").

Stres je reč koja se danas naješće upotrebljava ne samo u naučnom, već i u nenaučnom svetu, a podaci eminentne vitalne statistike u svetu kazuju da je danas, i do devedeset odsto poseta lekaru zbog bolesti povezano sa stresom, posebno sa šest najčešćih uzroka smrti (kardiovaskularnim bolestima, bolestima pluća, rakom, nesrećnim slučajevima, etiličnom cirozom jetre, samoubistvima).

Stoga je Svetska zdravstvena organizacija stres proglasila mentalnom epidemijom savremenog sveta. Posebno se sa stresom dovode u vezu depresija, strah, panika, anksioznost, tuga, gnev, pesimizam, nedostatak samopouzdanja i nastanak niza psihosomatskih i somatopsihičkih bolesti, sindrom hroničnog zamora (često vezan i za depresiju), pad imuniteta i pojava autoimunih bolesti sa posledicama koje one uzrokuju.

Kontroverzni dvadeseti vek, koji je za nama, ljudi i istorija različito će ocenjivati, a jedna od nespornih ocena jeste, da je to bio vek kolektivnih i individualnih stresova u epidemijskim razmerama i raznovrsnim oblicima, nezabeležen u istoriji ljudskog roda. Nažalost, i u ovom veku svedoci smo intenzivnog porasta te strašne, i za civilizaciju pogubne mentalne epidemije savremenog sveta, sa poražavajućim posledicama za ljudski rod.

Stres je tokom dvadesetog veka postao najčešći faktor rizika savremenog veka, kritični činilac u održavanju zdravlja, neretko i njegov tiranin, uzrok brojnim psihosomatskih bolestima.

U potonjoj deceniji pod stresom je cela naša nacija. Prema najnovijim istraživanjima Republčkog instituta za zdravstvenu zaštitu Srbije, jedna trećina stanovnika Srbije je pod stresom, a svaki deseti stanovnik ne može da kontroliše svoje ponašanje. To je iscrpelo životnu energiju stanovništva i dovelo do povećanja čitave lepeze psihosomatskih i kardiovaskularnih bolesti. Stres je najčešći uzrok i naprasne srčane smrti.

A šta nas u pogledu učestalosti stresa i brojnih stresora očekuje danas, i u bližoj i daljoj budućnosti? Da li će se trend rasta njihove sve veće zastupljenosti nastaviti? Odgovor na ova, i na mnoga druga pitanja, može biti i mudra metafora jednog poslenika pisane javne reči, Dušana Balana: "Više nema helenskog života bez trzanja. Treći milenijum odzvanja od ubrzanja. Nestaje smeha – ljudski rod će uništiti stres ...!"

Kada je, 1936. godine, H. Selye "podario" čovečanstvu pojam stres, nije ni slutio da će njegove hipoteze i teorije o stresu, i u naučnom i u nenaučnom svetu, izazvati pravi "bum", i da će stres biti neprekidno u žiži interesovanja medicinske nauke i prakse.

Teorija i hipoteze o stresu, od prvih saopštenja u javnosti, i u nauci, do danas (već više od sedamdeset godina), privlače veliku pažnju, jer se o stresu često govori, obično bez razumevanja suštine tog pojma. Stres je postao neka vrsta Damoklovog mača koji visi nad glavom svakog stanovnika planete.

Pitanje suštine i posledica individualnog i kolektivnog stresa, sve je aktuelnije i zbog neprekidnog epidemijskog porasta i vrsta stresova (izazivača stresa), koji svakodnevno prate savremeni način života.

Današnjeg čoveka najviše ugrožava stres i bolesti vezane sa njim: depresija, anksioznost, hronični zamor, posebno strah od telesne bolesti. Kao poseban oblik (način) pristupa obolelom i uticaju njegovog psihičkog načina života na telesne funkcije bavi se psihosomatska medicina, čiji značaj (uloga) proističe iz činjenice da su veoma retke bolesti, na čiji nastanak i tok, odnosno razvoj, nemaju ulogu psihički faktori.

U stresu se javlja čitav niz psihosomatskih poremećaja i oboljenja (a najčešće: arterijska hipertenzija, koronarna bolest srca, poremećaj srčanog ritma, ulkusna bolest želuca i duodenuma, Hyper i hypo-thyreosa, ulcerozni kolitis, colon iritabile, bronhijalna astma, depresija, tuga, gnev, reumatoidni artritis i dr.), pa je u lečenju ovih oboljenja i patoloških stanja veoma važno lečiti celog bolesnika, tj. koristiti holistički pristup, uz traženje i iznalaženje zdravih snaga u samom organizmu i podizanje životnog elana, pozitivne životne energije i optimizma.

Međutim, tvrdnja da je svaka bolest posledica psihičkog konflikta, nema naučno utemeljenje i ne može biti tačna, a takvu tvrdnju već neki psihijatri nazivaju "psihosomatskim imperijalizmom".

Prema današnjem shvatanju, nesporno je da su u razvoju bolesti, osim psihogenog faktora, uključeni i biološki i socijalni faktor, pa se dolazi do koncepcije nastanka bolesti prema kojoj je bolest posledica delovanja bioloških, psiholoških i socijalnih faktora.

Psihosomatika se bavi ispitivanjem uticaja (uloge) psihičke komponente (faktora) u nastanku bolesti, koja u interakciji sa ostala dva uzročna (remetilačka) faktora zdravlja uzrokuje bolest i određuje zdravstveni status jedne individue. Tako, i kada je reč o zdravlju, a ne samo o bolesti, postoji veza između psihe i tela, jer je organizam jedna harmonična celina, a ne prost zbir pojedinih delova, organa i sistema.

Danas je konsultativna psihijatrija, kao posebna grana medicine, usmerena na sprečavanje psihičkih tegoba (depresije, paničnog stanja, nesanice i dr), koje remete i ugrožavaju telesno zdravlje.

Sasvim je izvesno da danas i needukovane osobe smatraju da je pojava duševne bolesti posledica slabe volje, lošeg vaspitanja i navika, koje ugrožavaju i remete životna zadovoljstva, pa je značajno napomenuti da su prvi indikatori prepoznavanja duševne bolesti čudna promena ponašanja ili povlačenje u sebe, što najpre otkriva lekar opšte medicine i porodica, odnosno okolina.

Takve promene treba blagovremeno otkriti i na njih pravilno i brzo reagovati, odnosno, na vreme započeti lečenje, kako ne bi došlo do neophodnosti stacionarnog (bolničkog) lečenja, koje zbog svog ustrojstva i restriktivne prirode ograničava slobodu, odnosno, slobodnu volju pacijenta.
Piše: Akademik Svetozar Stožinić

drdoktor
Banovan

Broj poruka : 1448
Datum upisa : 06.04.2010

Nazad na vrh Ići dole

Re: Mentalna epidemija

Počalji od inspy taj Sub Maj 22, 2010 1:43 am

ja stvarno svoj posao smatram besmislenim, nista novo, al sad sam nesto u pesimistickom fazonu zbog texta: "Stoga je Svetska zdravstvena organizacija stres proglasila mentalnom epidemijom savremenog sveta. " :confused: jel?
Doktore, jel se tebi nekada cini da je tvoj posao besmislen? Tu si, vrvis u toj rani kao svi mi, dijagnostikujes, dobar si,osecas,kapiras ljudsku dushu...prepises nekome tablete i evo - opet zdravo meso. Jel stvarno tako lako moze da se izleci? Nisam sarkasticna, samo pitam. Ne znam u kom si ti fazonu po tom pitanju.
Napravismo citave sisteme, konstrukcije, otvaramo skole i smerove za ljudski mozak, institucija koliko volis, spremamo nove menadzere, arhitekte, novinare,nadogradjuje se i utvrdjuje veleletno zdanje, samo prshti na sve strane. I nema da brinemo, postoji dijagnoza i lek. To je nama nase znanje donelo.
Bolest mi je data od rodjenja, htela ja to ili ne. A tako kaze i svetska zdr.organizacija. Tako da si ti kao dusevni guru dobrodosao. Isto tako i ja tebi,kao produkt svega ovoga,vrti se money, da osvezis svoj zivotni prostor, uvedes izmene u dnevnu sobu, narandzasta boja oraspolozava ako ste tuzni. :hipi: Ima i onaj feng-shui. Staklena vazna u pravcu prozora sa sve odrazom u ogledalu i bicete spokojni. I naravno-nove cipele. Joga i uciteljice pozitivnog razmisljanja. "Glade" svece. Koliko covek treba toga da isproba, zaradi i plati ili bar prevrti u svojoj glavi da bi sam dosao do leka. Mislim kako da taj lek ne bude instant?
Horde nas radimo, trudimo se u toj rani i sta nas ceka. Pa lek. :zongler:
jao,ko zna koja sam ja na skali depresije.
odoh po kafy.
htela sam da ne ispadnem gruba, sad tu nesto kao :albino: , ne zameri

inspy
Član
Član

Broj poruka : 3240
Datum upisa : 09.04.2010
Lokacija : Бгд.

Nazad na vrh Ići dole

Pogledaj prethodnu temu Pogledaj sledeću temu Nazad na vrh


 
Dozvole ovog foruma:
Ne možete odgovarati na teme u ovom forumu